Архив УНС — Листови странака

Постоје

проб леми

Поводом неких

тумачења

Прl!вредни уопон наше земљз је очигледан. Нарочнто на сектсру индустрије, Ниво индустриске производње током првих шест месеци ове године, стоји за 26’'« изнад просека постигнутог у 1953 години. К.ретање је-за 2’/. изнад нивоа који предвиђа друштвени план за 1955 годину. Задњих година се поканапредак и у пољопривреди, мада доста маши. . Не значи због овог да У нашоЈ: привреди, нема, :,ош озб*ивних ; - проблема. Они, постоје и о а>има јје -било доста речи -на јукспом заседању Савезке народне скутпптине. Узмимр само јсОлико су рргг&редни проблеми јасно истапзЈ?! и објашљени у недавном гоДОРУ ДРУГа Тита у. .Карловду. • - . . Али; негде из необавештеноети а често злонамерно, ти се проблеми приказују у кривом светлу накарадно. Углавном су цене и животгш стандард главна тема, А баш о томе се могу чути разве приче. Низ разшгх чинилаца делује на кретање цена код нас, Овде У то не можемо улазити. Међутим, мора се истаћи да је стаГо;; 1 И'3аиија цеаа од оснввних момежата у политици Савезног изврпшог већа. Може се набројати низ уредаба и прописа којим је Савезно извршно веће усмеравало привредни живот и кретање цена потстичућл произБодњу а ограничавајући кеке видове псггрошње. Ради тога је. например, и била мера о повлачењу са тржишта дела добити предузећа за 1954 годину. Исто тако и за 1955 годину. Онда мера о трошењу сродстава на самостално располагање предузећа, тек пошто су остварена. Слично и са трошењем аиортизационих фондова. Затим, мере ’ о реалиил гаранцијама код инвестиција. Даље, мере 'које треба да ојачају способност трговшгског апарата. А пре свега, борба да фронт инсгсгиција остане у гранидама које одређује план, односно наше материјалне могућностп итд. Сузбијање гшфлацконих тенденција а не потстицање чини важну страну тих мера. Исп-ша, наша економска политика иде за тим да даље ослободи екокомски живот од последица нзпосредног државног управљаља. Ту спада и довођење цена ка један економски ниво. П спвесна усклађивања цена. Тигшчан пример несклада била је цена хлебу и масти. Али економскп ниво цена је једна ствар а општа тенденција пењања цена друга, Ово друто, напротив, ттзеба зауставити. Настоја. ња савезних органа иду за тпм. ~Међут:ш, од одлучне је палсности за стварни ток привраде да пародпи одбори И радни колекпти спгро г.еду ову полигику А ту, диоцггтлипа није увек на

довољној висиетг. Нарушавања су чак честа, тако да наступају озб»ивне последице. њих спада и, извесно неочекивано кретање цена. Како то у пракси изгледа. Друштвени план гфедвиђа нижи ниво инвестиција ове године него што је било прошле (за 10°/о). У пракси испада обрнуто. Инвестиције у првом полугођу су за 50*/о изнад инвестицкја у истом периоду ггрошле године. Нарочито је високо трошеше инвестиционих средстава од страке република, локалних органа и привредних организација,- V односу на исти период прошле -гбдине. ту је скок За 6 првих месеци 7б°/о. тј. од 60 на 106.5 милијарди ди.нара. Друштзенк план предви-. ђа тражење дозволе од Савезног -извршног већа за сваку нову инвестпциоу. У пракси. нико доззолу не тражсг. Стота је Савезно извршно веће издало налог Секретарнјату за привреду да изврши контролу И спречи „дивље” инвестициЈе. Више пута зе од највишег руководства наглзшена погреба концентрације на кључне обЈекте. У прак си, фронт инвестиција се Iпири за више десетина милијарди ди.нара а кључни објекти са ггрегтуштају да о њ«ма брипе федерација. Разуме се, ширење фрон та (швестиција преко материјалних могућности. рађа и инфлационе тенденције, а у вези с тим, друкчпју расподелу него пгто је предвиђено. А ово се код нас догађа-. Наплата гФрезе, је такође важан елеменат и наше политике цена. Његова важност се још више потенцпра ако цене расту и приватни прсизвођачи поаисују приходе са истом или мањом количином робе. Међутим, наши одбори по правилу, овде каене. Или узмгшо гштање трошења обртних сретстава предузећа за инвестициЈе, Цене, дакле, шгсу . само ствар политике Савезног извршног већа него ствар антажовања народних одбора, раднлх. колектпва, грађана у извршењу те полптике, тј. у схватању битних друштвених потреба и могућности. Интерес је свих, да се одређене обавезе (авршују. Сређивање ових економских питања тралги Јачу. друттвену контролу и радних маса. Јер, не може се пред тим ни политички бити равнодушан. Према оиима, који уносе неред у наш економиски живот, нужне су и заксшске мере. До цромене цена хлеба и Ј!асти морало је доћи. Познато је да су оне, путем државних дотација одржаване на ниском шгвоу. То је значила у неку руку поклон за људе разних тро, фесија, каЈи и иначе висо’/ ко зарађују. Истб такб и за ј оељаке, Потрошгва је на тај начии пргкомерно ра-

сла. А на другој страни ниске цене су имале негативно деЈСтво на саму производшу. Али се и на том дораку огледала брига за економски положа; радног човека, Прича, да је то. „ба цање песка у очи” лишена је основа. Промена цена ]е повећала трошкове ншвота али код неких категорија маше него што износи новчана награда. Ту постоје разлггке од домаћинства до домаћинства. Наопако је уо-пште стварати суд о материјалном положају човека само на основу кретања цена. .Приче „за улццу” виде само туетрану. Заборављају се дру ге. -сасвим опшглљве стварл, Например, .код пас јс порастао број запослених људи у привреди. Такође су порасли и њиховлпрскоди. Шшмс, новчани приходи су за 26°/о већи у првом полугођу ове године у односу на псто време прошле. . Најзад, ове године имамо већн пораст -производ ње потрошне робе него прсшле. Увоз је такође већп. него избоз. Робни расходи становништва у прБом полугођу износе 240 ми , лијарди дииара. Па неко то троши. Тачно је треба јача друштвена контрола и испуњавање обавеза како не би било привилегија једних на штету друтих. Неосноваке су. такође приче које круже у вези са повлачењем из про-мета старог пагогрног новца, Није у питању викаква замена по неком нижем курсу за стари новац. Ради се просто о једној тсхнјрјкој мери. Уместо незграпних, ггромет ће добити погодније и естетски. леггше новчанице, а затим ће бми пуштен у оптицај метални новац у пзносима од по: 10,. 20 . и 50 динара. Ништа- друго. Ове ствари гшсу непознате. МеђЈтгим, неопходно је враћати се на њих, јер сигнобуржоаскп менталитет, који нас запљускује претставља згодно тле за ове приче. Морамо знати увек да смо у току дубоке економске и друштвене револуције, и да нам је полазна осиова била неразвијена и заостала земља. Нама нико не може да оспор« велики успех у мењању нзгледа наше привреде. Уз.мимо у обзир и ову чињеницу. Задших година је у светској привреди продубљен јаз између развијених н неразвијеш-1х земаља. Ми смо, напротив успелп, да, дркшМР кбрак у развитку са . . развијегшм земљама. Љ: М.

Зајам

за изградњу хидро-

централа у Хрватској

Одзив још недовољан

Иако је ова. година обиловала кишама, ипак је наступила аесташица електричне енергије и то. пре свега, због тога што количин-а оборина које су пале на подручју слива реке Драве нису биле довољне На несташицу електричне енергије у Западној Хрватској утиче и то. што су централе дотрајале. Потрошња се повећала у односу на прошлу годкну за 420 хиљада ки.гго-ватчасова. Толику количину енеогије’- не може произвестн дггег.Цб ни тероелектрачђ ■>’ ТЧЧИ - 'ог свега тота, а на првом месту због помањкањз воде, дошло ј-е / до несташице слек"' чне енергаје, што најтеже сносе творгоше. - Као што је познато. због недостатка финансиских средстава - дошло је у овој години до застоја у изградњи хидроелектран-а. Само на Перучи смањени су радови за пола милијарде динара. Да 6и се могли наставити неопходни радови за озу годину, Извршно ве-

ће Хрбатске расписало јч зајам од милијарду и по динара. Упис зајма започео је недазно, а ухшсују га предузећа из фопдова за слободло располагање. До ланас је. међутим, уписано свега 430 милиона динара зајма. Тачно је, да су многа ппе-узеКа ангажовала средства на слободном рас: полаг&њу пре него што је распиоан зајам, те да су стварала разне планрве о , утрошку. тих средстава. Но, сигурно је да ту .има и радона крј.н. у овом часу.нису . трлико -важви и битни. ла их се предузећа не би могла бар привремено .одре-

Сигурно је да се без за* једвичких напора свих радлих колектива проблем неће мбћи да рсши. РадШ-IЧКИ савсти, који 'одлучују о упису зајма, мораћа соново да расмбтре насталу ситуацију и да помогну приврсмент-ш креднтима.да се бар за ову годиау нађу средства зз изгралњу епектрана Гојак,- Перуча и . Коњшшгна. Д. П.

Фабрички ресторани

О оснивању и раду ресторана у предузећкма пи ше се у последње време . све више. Очигледно је све јача тедна озбпљна и позитивна иннцпјатива да се исхрана радника побољ ша и да буде јевтиниlа. Хранећи се у ресторашгма својих предузећа, радници више кису изложени слабостима угсститељства. Цене у овгш ресторанима изгледа да су много ниже него у угоститељству. Прнстојни оброцн могу да се добију по цени од 60, 50. па чак и 30 динара, захваљу;ући првенствено помоћи предузећа. Међутим, сад се поставља једно питање: у чему се. та помоћ бастоји и докле може да _ иде? Нека предузећа дају новчану помоћ из,' фонда за самостал цо располагање , или из друтих. средстава, преузнмају. на себе ; издатке за гшвентар, просторије, одржавање, персонал, огрев, осветљење,’ трбшкове ско

нзбављаља, или напросто дају зедан оброк бесплатно (из којих средстава). Готово редовно овде се ради о заоби.чааком повећаљу плата раднидима ко ји се хране у ресторанима. Друкчије речено. sедном- делу радника повећавају се плате не зато што би имали веће квалификације, него зато што се хране у ресторану предузећа. Разлика може да износи и по три-четири хиљаде месечно. Радник са већим квалификацијама може да прође слаби(е. само зато што. напркмер, има породицу и не може да једе у рестррану, Је ли то у складу са платаим системом. који захтева награђивање према кналификацијама и ра ду? Ми сматрамо да јо потребпо детаљно истгатати, до каквих последнца може доћи, ако предузећа из државају ресторане. М. Ј.

Инвестиције из обртних средстава

Секретаријат за привреду Народног одбора Веограда приморан 1е да стално употпуњује податке о предузећима која троше обртна средства у инвестиције. Ево неких од послед њих података које нам је ставила на располагање Финансиска инспекција: ' „Центротекстцл" ;е утро шио из обртних средстава 24 н по >пlлиона'динара за намешта} тг за трећи и четорт,-. спраг управне згра- де; „Рудцаа’’ четирц лшдиона за станбену зграду; „Цутнтгк'* блпзу пет ми-

лиона за набавку аутобуса из девисних сретстава. Читав низ предузећа трошиб је обртна средства у инвесшције у току прошле године, а то је званично констатовано тек ове годагне. Ту спадају: Предузеће за,нзраду обуће и одеће „Партизан" са нешто прекопет милиона; Тр говгшско предузеће „Жупа” са 7 к по милиона; затим "тргбвинска предузећа „Уппвсрза.л' 1 , ' „Антротекстил". „Букуља“, „Кристал", „Рз'дар“, „Ветпром", „АграриЈа", неке трговтгнске. радње итд.

10

* „НАПХА ЗАЈЕДНИЦА", Недеља 25 септембар 1953 годинв