Архив УНС — Листови странака

to iskorišćava jedna tako ozbiljna naučna ustanova kao što je Akademija nauka, koja u mnogim oblastima nauke postiže zavidne rezultate, daje veliki doprinos razvitku nauke u svetu. (Međutim, u oblasti društvenih nauka takvih rezultata i doprinosa nema, između ostalog, svakakp, i zato što se ovo odeljenje Akademije iskorišćava i u ovakve svrhe). Referati i diskusije su bili orijentisani protiv „savremenog revizionizma“ u komunističkim partijama u svetu, u zemljama socijalističkog lagera i posebno u Programu SKJ, koji je ~od glave do pete revizionistički" kako je to napisao ~Žen min žibao“, a Akademija nauka imala da to prihvati i da u svom radu polazi od toga kao od naučno dokazane istine. Referat koji je podneo profesor Ponomarjov (inače funkcioner u aparatu CK KPSS) i diskusije ne polaze od činjenica, već od iskonstruisanih neistina ili do krajnosti deformisanih stavova. Ko poznaje Program i principijelne stavove SKJ nijedan od tih stavova ne može naći u materijalima ovog zasedanja ili, ako ih nađe, tako su tendenciozno iznakaženi da ih teško može prepoznati. Izgleda da učesnici „posebnog zasedanja" nisu imali mogućnosti da se upoznaju s dokumentima i činjenicama o kojima treba da daju svoje mišljenje, već su prorađivali i razrađivali stavove i materijale koji_su im. bili dostavljeni i diskutovali protiv proizvoljno izmišljenih stavova. To je žalosno svedočanstvo o metodima „naućnog“ istraživanja. Daćemo ovde u sažetoj formi one najvažnije, karakteristične stavove sa zasedanja Akademije nauka, čuvajući originalne formulacije kako ih je preneo Balašov u časopisu „Voprosi istorii" (broj 7, 1958): Savremeni revizionizam, prema referatu profesora Ponomarjova i istupanju diskutanata ispoljava se u tome što revizionistički elementi teže da prikriju agresivnu suštinu imperijalizma, umanje opasnost novog svetskog rata, tvrde da je savremeni kapitalizam stekao nove osobine koje ga spasavaju od krize, čine mogućom pravednu raspodelu dohotka na različite klase, likvidiraju čak i sam pojam klase, propovedaju saradnju klasa, mogućnost postepenog prerastanja kapitalizma u socijalizam i smatraju za pravilne samo parlamentarne i sindikalne forme borbe radničke klase; istupaju protiv rukovodeće uloge komunističkih partija, teže da ih likvidiraju i pretvore u neka nova nepartiska udruženja, pokušavaju da prikriju principijelne i bitne razlike između stavova komunističkih partija i desnih socijalista, odbijaju da ove kritikuju pod izgovorom da po svaku cenu treba uspostaviti kontakte s nekomunističkim partijama i grupama; izvrću klasnu suštinu i glavne funkcije diktature proletarijata, odriču preimućstvo socijalističke demokratije nad buržoaskom, odbacuju demokratski centralizam u partiji i teže slobodi frakcija i grupa. Revizionizam se ispoljava, dalje, u uda-

OSVRTI FRIKAZI BELESKE

107