Архив УНС — Листови странака

то мени згадило, то што сам прочитао. Ја можда нисам уметнички толико надарен, али мислим да представљам народ, ја мислим да представљам бар некога, Иако сам овде бар представљам неко крило и ову несрсћу коју вечерас видим овде. И видим мало жешће наступање Вука Драшковића. Писам то од њега очекивао, и некаква прислушкивања и шта ја знам. То је стварно Јадно. Ја се чемерно осећам и ми, људи, морамо пасти. Пас ће свако прегазити. Оваквим радом, оваквим стилом рада, ми смо сада сви војсковође, сада овде. Ми би сада јсдни друге исклали овде какви смо жестоки. А политичка нула, Нама јс људи политика нула. Ја се прво сам себе стидим. Да ли he се још неко себс постидети, ја не знам. Али, мснс јс више срамота лолазити и учествовати уоппгге у оваквом раду. ТРИИО ЗИРОЈНВИЋ: Ја врло ретко долазим на овај састанак. Можда је и боље тако. Морам да вам кажем да се страшно ружно осећам. Ружно се осећам јер сам мислио да сви кад смо дошли, кад смо се учланили, ту имамо неки виши облик и више мишљење о свему томс. Да имамо једноставно мишл.сње да том народу нашем, комс припадамо, направимо нсшто, да за њега урадимо исшто. Мислим да нам јс добру рскламу прс неколико лана дао Зарија Маритновић, да сс највише плаше нас. 11сћсмо ваљда да направимо највсћу услугу комунистимасада дасе растурамо, а комс после српски народ да всрујс нсго л.удима који имају некаквог смисла у свсму томс. Ја мислим нсгативно о прсдстави. За прекид представс смо могли можда да нађемо памстнији модус, ако смо хтсли да јс прскинсмо. Ако то нисмо успели, можда јс гребало а нскаквог, знате, ако ми стансмо за добробит свију нас, неког од нас, ја нс сматрам го за грсх. Хајде људи јсданпут да сс опамстимо, јсдном да сваки дан, пре него што заспемо, јсдан сскунд се подсетимо шта смо тај дан урадили за оппггс лобро. У овом часу ја вас само питам ако само једна једина ружна реч одавдс, шта после овога. Уопштс нисам сигуран да нећс, у овом часу да већ се не зна напољу, шта се ради. Питам ја ко после тога од нас, да нс кажем од народа који се мучи, од народа у Херцеговини који у нас полажу некакве надс, од народа у Америци који жели коначно да се врати у ову зсмљу, од народа на Косову, о њему мислим не треба, толико је већ на састанку употребљаван тај израз, злоупо гребљаван тај израз да је заиста не бих злоупотребљавао, а коме више да верујем кад смо ваљда тако проклети и тако несретан нарол ла не можемо никад да се у нечем слсжимо. Да једноставно само један минут пре тога несретног спавања помислимо на тај свет, на некакво опште добро, да се ујединимо због општег добра. Ја предлажем једну ствар. Мислим да је бесмислено да дискутујемо о томе. Да останемо јединствени или нас неће

бити. То је једина ствар коју у овом тренутку желим да кажем. Друга ствар, што треба даље да урадимо је да се бол,е разумемо. Уместо те кафане да идемо у Клуб књижевника, у ово у оно. Па зар не можемо овде да се нађемо једном недељно, no једиом у 10 дана, по једном у 15 дана. Не морају ту да буду сви. Одредићемо један дан, људи, па ћемо се договарати. У мом селу, које је тако лепо, они имају дивну изреку. Кажу: коњ и магарац знају више од човека. Нико од нас, сви ћемо, то је нормално и јасно, преболети дечије болести. Ми, на жалост, смо дошли на ово прву недељу, кад не знамо ни да се хранимо. Па ћсмо једноставно се помагати, једноставно се учити. Учити се од других. Зашто? Само будала све зна. Па једноставно да се налазимо овде да примамо што 6и било добро, да се договарамо и једноставно за неке ствари кад се договоримо да буде тако. Мислим једноставно да сви страшно желимо и да су емоције надвладале наш разум. Људи који се баве озбиљним послом и циркузанти морају своје емоције да обуздају, иначе he погинути. Онај ко не обуздава своје емоције а бави се важним и јако значајним послом, он сигурно мора да пропадне. Ова странка, ако буде емотивна у било чему нестаће. Знате, некад човек треба много више да буде паметан него праведан. Прсма томе, треба нам свако вече да једноставно буде тај виши циљ на уму, а да се једноставно чешће сусрећемо, да то буде један обичан дан, уместо да се сусрећемо у кафани, па ваља смо сви овде пријатељи. ВУК ДРАШКОВИЋ: Ја бих само рекао... ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Слободан Ракитић. ВУК ДРАШКОВИЋ: Слобо извини. Даћеш ми реч. Управо сам хтео тебе да подсетим, јер сам видео кад си се Јавио Добро је што причамо овако. Нека свако каже шта има. Трипо ми је дао пово да да упитам следеће: Да ли сте ви господо упозиати са тиме. Ја сам то поручио по Нини и по др Ђорђу Никрлићу, не верујући ни у лудилу да he да дође до овога потпуно нерегуларног састанка јер је писмено од мене тражено да закажем састанак и ја га писмено заказао. А... ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Јуче си три пута одбио да закажеш. ВУК ДРАШКОВИЋ; Молим те, на писмено се писмено одговара. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Значи, што кажеш усмено, то ништа не важи. ВУК ДРАШКОВИЋ; Усмено сам покушао да вас убедим. Ви сте имали данас моју одлуку да сазовем састанак. ВОЈМСЛАВ ШЕШЕЉ: То смо се уверили. Шта год кажеш усмено, ништа не важи. ВУК ДРАШКОВИЋ: Петога у петак. Војо, немој молим те да ме о сада говорим. ВОЈИСЛАВ Ш шест пута. Не можем д; д о ? шест пуга.

ВУК ДРАШКОВИЋ: Ја сам, Војо, овде председник странке. Касете вам нису потребне. Чудо да их вечерас користите, а по промоцијама странке молим да се иде са касетофонима, а не иде се. Да није Саше Чотрића, ништа се не би снимило. Да ли сте упознати, после свих ових олуја које су биле телефонске, са мојом понудом да на митингу 13. јуна говорим ја јер говоре сви председници странака. Да сам одредио Милана Комненића да говори, немајући везу са Америком, а имајући информацију да је могуће да Воја Шешељ оде у Аустралију, и да сам јутрос после свих тих олуја, с обзиром да се Милан поломио, поручио; молим вас, људи, охладите главу, смирите се, опростите једни другима све. Редовни састанак ће бити у петак. Ја гарантујем и са моје страие и састране огромне већине члаиова Централне отацбинске управе и председника месних одбора - ништа неће бити сем захтева за слогом. Не морамо мислити исто, али се морамо понашати јединствено и да hy лично у петак иа сасганку Централне управе предложити Шешеља да говори на митингу 13. јуна у име наше странке. Да ли је то овде речено? Да ли си ти Ђорђе пренео? ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ: Рекао сам усмено Воји. ВУК ДРАШКОВИЋ: Рекао си усмено Воји. Да ли си Војо упознао остале чланове са тиме јер то говори о добрим и лошим намерама? ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Прво, пошто ме сада прозиваш... ВУК ДРАШКОВИЋ: Не, не молим те, пошто ниси... ВО ЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Па шта је сад? ВУК ДРАШКОВИЋ: Па да ли си рекао? ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Чекај, нећеш ти ваљда сада темпирати моје одговоре. Прво, потпуно је неистинито да си имао ииформацију да идем у Аустралију јер смо се нас двојица договорили у Америци да је не идем у Аустралију, и рекао сам ти да нећу да идем у Аустралију због хаоса који си тамо направио постављањем Милене Ацић и Воје Стилиновића за главне поверенике за Аустралију. Рекао сам да ни у лудилу не бих ишао тамо, ас друге стране, знао си да имам проблема са аустралијском визом. А саопштио сам ти по повратку овде да су ме у амбасаду позвали да ми дају визу и да су од мене тражили да потпишем изјаву да више нећу да дирам Македонце, Шиптаре и Хрвате, да ми под тим условом дају да идем у Аустралију и да сам то одбио. Друго, уопште није пигање ко ће говорити 13. јуна, нити сам ја био кандидат да говорим 13. јуна, нити смо о томе разговарали. Проблем је у томе што ти сам у т fMf ранке догосиш одлукс, да улате кс .бинацијс и да одрсђујсш говорити. То је проблсм. 'Го у ;ратској странци не можс. 'Го е у тоталитарнојој странни, а ти ш да ова тоталитарна странка дођс iid власт у Србији послс комуни-