Архив УНС — Листови странака

стичке. Између комунистичког и твог тоталитаризма нема великс разликс. И ако ћеш у Србији један тоталитаризам заменити другим тоталитаризмом, ја за такву Србију нсНу ла се борим. Ти избегаваш заказази сслниис Централне управе. Ти си Саши Глишићу неки дан у Клубу кљижсвника, још је неколицина била присутна, рекао да иам не треба вишс Цситрална управа. Свешћемо јс на 7-8 људи. Они ће се састајати. I lc зрсбају нам ни велики састанци. 'Ги сс бојиш своје централне управе. Ти си јучс рскао да су најбољи људи у страшж сазвали овај састанак, ову иницијативу покренули. Да њима нијс мссто ни у

Централној управи ни у странци. То јс ових 11 људи. То си ти јучс рекао. Ти си ју че на сва звона био проти в састанка, нротив заказивања. Рскао си ;ia нс долази у обзир. Данас си променио мишљен>е. Ми смо навикли да ти стално мењаш мишљење, Вуче. Ми смо навикли да се теби ни твојој рсчи не може веровати, јер ситакав човск. Тако се и данас понашаш. Такав си човск. То ти ја кажем. ВУК ДРАШКОВИЋ: Не, не, ја нисам завршио. Ово је билареплика. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Слободан Ракитић има реч. ВУК ДРЛШКОВИЋ: Слобо, ти си упознат на конференцији за штампу, у вези представе „Светога Савс”. СЛОБОДАН РАКИТИЋ: Па добро, највећи део, овде сам много речи чуо о српском народу, а видите шта се ради. Ја ћу само о једној ствари, јер чујем да

је о томе највише речи. О представи „Свети Сава”. Једна је ствар драма, текст за који чујем да излази у „Бор6и”, друга ствар је представа, а трећа ствар је чин прекидања те прсдставе. Сматрам да је прекидање, начин на који сс представа прекинула, нанела огромне штете, пошто се помиње странка. Ја не знам да ли је Вук знао или није, то није ни важно. Чак и да је знао,сматрамдаје веома добро и веома тактички што се од тог чина, од тог начина прекидања једне културне манифестације оградио. Сваки паметан човек мора да се огради од варварског начина прекидања једне представе. О тој представи може се дискутовати по-

сле тога. Пре свега, ја мислим да многи који су ту представу прекинули нису је ни видели до краја, нити знају шта је у тој представи. Не знам ништа. Нисам ни прочитао, нисам је ни гледао, ту представу. Али не сме се на тај начин прекинути један културни чин. БРАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ: Претходно смо прочитали текст драме. СЛОБОДАН РАКИТИЋ; Али, утолико још горе. То је могло после тога. Да се напише критика, чак је могло да се демонстрира испред позоришта, да се изађе испред позоришта. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Кад нам заставу, грб, химну, Светог Саву и Његоша скрнаве, ту нема критике. СЛОБОДАН РАКИТИЋ; Чекај Војо. Молим вас, ја нисам никога прекинуо. Могло се изаћи испред позоришта са транспарентима, рећи своје мишљење, потпуно мирно. Али, ући у позориште

и на Taj начин прекинути представу, па то јс такав адут онима који су свих 45 година прскидали представе, забрањивали књиге, укидали листове итд. Једва су дочекали да се сада noнашају као да никада ни једну књигу нису забранили. Тај чин није смео на такав начин да се обави, а Вук Драшковић је сасвим мудро, добро урадио, чак и да је знао, раније, добро је што се од тога оградио. То је мојс лично мишљегвс. ВОЈИП ВУЛЕТИЋ: Само да одговорим да не останс тачка иза оне Вукове, да извинете на изразу, лажи. Молим вас за мало пажње, да наставим. Драгане, молим те, мало пажње. Ми смо до-

нели одлуку да штампамо нацрт програма и плакате и летке, јер је велики притисак од месних одбора. Ми никаква документа нисмо имали. Направљен је иацрт пршрама и доиели смо одлуку да штампамо програм. Цена тих програма и 5000 летака и 1000 плаката је износила 2200 марака. То је цена коју је одредио мајстор и цену од 1800 ртарака није платио Војин Вулетић, секретар, као ш го је лажно изнео господин Вук Драшковић, него је платио подпарол за штампу Александар Чотрић. О томе постоје уредно дати рачуни, који се налазе депоновани код нашег благајника, а ја сам додао још 400 марака јер је уговорена цена укупно износила 2200 марака. Сам чин изношења могућности лажног рачуна, као што је навео Вук Драшковић, јасно говори о карактеру и способностима манипулисањаВука Драшковића. Дру-

Срђан Гламочанин, председник Младих четника човек који је први исекао петокраку са српске заставе, 31. јануара 1990.