Архив УНС — Листови странака
OTVORENO PISMO KPJ IZ BARA
svim komunističkim i radničkim partijama, pokretima i organizacijama u zemlji, komunistima po übeđenju, simpatizerima i prijateijima komunizma
Više od četrdeset godina istinski komunisti Jugoslavije, prekaljeni borci za vlast radničke klase i drugih socijalistički orijentisanih demokratskih snaga, za istinski socijalizam, zasnovan na izvornim naučnim komunističkim principima, borci za jedinstvo jugoslovenskog i međunarodnog radničkog pokreta, dali su i daju ogromne žrtve u borbi protiv birokratskog totalitarnog si? jma. Ti komunisti, borci, dokazani rod jijubi sa puškom u ruci u minulom narodnooslobodilačkom ratu su od strane birokratsko-militarističke kaste zlostavljani od 1948. godine do skorašnjih dana, a übijani u hajkama, u istražnim zatvorima i u kazamatima u kojima su upućivani na izdržavanju dugogodišnjih kazni, osuđivani mimo zakona na montiranim sudskim procesima, pa i bez njih, Izmišljene kaznene sankcije po svojoj drastičnosti nepoznate su u istoriji Ijudskog roda, sprovođene su u kazamatima: Golom Otoku, Svetom Grguru, Ugljanu, Gradiški, Bileći i drugim mestima širom Jugoslavije. Ti manijaci, monstrumi nečiste savesti, stavili su sebi u zadatak da, zadržavajući komunističko ime, u korenu uništavaju ideale komunizma. Žrtve su bile ogromne, ali idejnu osnovu komunizma nisu mogli uništiti. Ona je živela u našim bićima punih četrdeset godina. Za komunističko ime, njegovu etiku i moral, za njegove humane izvorne principe časno su davali živote pripadnici komunističkog pokreta širom Jugoslavije. Pojedinci i u organizacije uključeni komunisti neprekidno su nosili komunistički steg sve do današnjih dana, kada izlaze na legalnu političku scenu, rasplamsavajući iskre komunizma širom naše zemlje. Zato se dosledni komunisti mogu ponositi svojim imenom. Mi ne priznajemo Peti kongres KPJ iz 1948. godine, ne zato što njegova dokumenta nemaju komunističku podlogu, već zato što je njeno rukovodstvo uoči Kongresa i u toku njegovog održavanja, a naročito posle Kongresa, vodilo dvoličnu politiku, politiku dvojnog morala, Na rečima se izjašnjavalo za komunizam, a u suštini sve dublje gazilo u vode antikomunizma, nacional-patriotizma i nacionalizma, prihvatalo buržoaske eksploatatorske društveno-ekonomske odnose i buržoaski moral. susreti
Tokom drastičnog razračuna sa đoslednim komunistima, otvaralo je vrata buržoaskim idejama, guralo Savez komunista sve više udesno do njegovog potpunog raspada, I danas Savez komunista Jugoslavije, pošto je iznjedrio u sopstvenom organizmu na desetine buržoaskih političkih partija, postaje potpuno deklasiran, bez minimuma radničko-klasnoga, raspada se i pribegava promeni svog imena, smatrajući da će time odstraniti sve svoje prljavštine, koje je naneo komunističkom pokretu. Za nas komuniste, članove Komunističke partije Jugoslavije, takav moral je tuđ, koji kalja komunističko ime, pa zato preporučujemo očuvanim kosturima Saveza komunista: odričite se što pre imena koje vam ne pripada i tražite ga u onim snagama kojim u suštini pripadate, ne prljajte naše časno komunističko ime! Zato, drugovi, niko nema veće pravo, a ni obavezu od doslednih komunista, koji su krvarili pod stegama totalitarnog sistemai kontinuiranodelovaliod 1948. godine do danas da se svrstaju u opštejugoslovensku jedinstvenu komunističku partiju, koja će povesti borbu da sačuva zemlju od raspada, spreči anarhiju u društvu, uspostavi zakonitost i krene u izgradnju demokratskog socijalizma. Taj zadatak pripada nama koji smo posle nezapamćenog genocida sačuvali komunistički ponos i humanitarnu, kristalno čistu, viziju komunizma, koju prenosimo mladom naraštaju, radničkoj klasi i svim demokratskim snagama koje će nas slediti. Nama je potrebna jedinstvena programska orijentacija, jedinstvena partija, koja će biti inicijator i organizator borbe za jedinstvo radničke klase, organizator i idejni vođa radnih Ijudi za socijalistički preobražaj jugoslovenskog društva, za izgradnju komunizma u Jugoslaviji, kao nerazdvojnog dela svetskog komunističkog pokreta, Dosadašnje parcijalno delovanje komunističkih partija i organizacija u vrlo nepovoljnim ilegalnim uslovima bilo je jedino moguće, ali bi naredno takvo delovanje išlo na ruku protivnicima komunizma i razbijačima komunističkog pokreta. U sadašnjim uslovima neophodno je obezbediti organizaciono jedinstvo i jedinstvo akcije. Eventualne pretenzije lider-
stva i isticanje prednosti ove ili one komunističke partije ili organizacije može postati smetnja ka jedinstvu komunističkog pokreta. Zato osnovni moto treba da bude da se na čeio organa Partije ističu najdosledniji i najsposobniji borci u sprovođenju naših vitalnih zadataka, bez obzira kojoj su komunističkoj organizaciji. partiji ili pokretu do sada pripadali. Komunistička partija Jugoslavije, nastala 1919. godine i obnovljena u teškim ilegalnim uslovima na Barskom kongresu 1974, godine, čiji su organizatori i članovi bili osuđeni na 195 godina robije, a njeni rukovodeći kadrovi u emigraciji kidnapovani i osuđeni na višegodišnje vremenske zatvorske kazne, nije ni u jednom trenutku prestajala sa organizovanom delatnošću. Delovale su i druge komunističke organizacije širom zemlje, koje su takođe bile izložene hapšenjima i osudama na dugogodišnju robiju. Danas kada je potrebna više nego ikada revolucionarna upornost i preduzimljivost, sazreli su uslovi da se sve komunističko organizacije i partije objedine pod zajedničkom jedinstvenom platformom, jedinstvenim programom i statutom. Obnovljena Kornunistička partija Jugoslavije ima svoj program i statut i razgranatu mrežu svojih organizacija, članova i pristalica. Njenim statutom je predviđeno da se sve grupe, organizacije i partije, koje prihvataju njen program i statut mogu kolektivno učlaniti u Komunističku partiju, a samim tim i objedinjavanje svih komunističkih organizacija. U njoj ima mesta za sve borce koji se bore za humanitarni komunizam, a ima dovoljno prostora za njenu kadrovsku obnovu. S obzirom na izloženo predlažemo: 1. Izvršiti objedinjavanje svih komunističkih grupa. organizacija i partija u zemlji, koje su spremne da se bore za izvorni humanitarni komunizam u jedinstvenu Komunističku partiju Jugoslavije. 2. Smelo i odlučno nastaviti proces obnavljanja Komunističke partije Jugoslavije korišćenjem najefikasnijih formi legalne delatnosti. 3. Razviti punu aktivnost da se na terenu obrazuju partijske organizacije, mesna, opštinska, pokrajinska i republička rukovodstva u duhu postojećeg statuta, da se na svim nivoima organizuju diskusije na demokratskoj osnovi na postojeći Program i Statut, a u cilju donošenja ovih osnovnih dokumenata na narednom kongresu Partije. 4. Da se aktiviraju i zauzmu svoja mesta u Centralni komitet KPJ svi preživeli članovi Centralnog komiteta KPJ izabrani na Petom kongresu 1948. godine, a koji su isključeni i hapšeni između Petog i Šestog (1952) kongresa zbog svojih doslednih komunističkih übeđenja i raskida sa titoizmom. Time treba pokazati kontinuitet komunističkog delovanja od 1948. godine do današnjih dana. 5. Da u sastavu Centralnog komiteta ostanu svi članovi koji su izabrani na Barskom kongresu 1974, godine, a koji su ostali dosledni revolucionarnom zadatku koji im je poveren, bilo da se nalaze u zemlji ili inostranstvu s tim što treba povesti odlučnu akciju da se svi politički emigranti koji su zbog titoističke strahovlade bili prinuđeni da napuste zemlju, vrate i uključe u aktivan život Partije. Članovi koji su se pasivizirali, ili na bilo koji način omalovažili, ili pak izdali Partiju, pod pritiskom titoističkog režima, ne dolaze u obzir da se zadrže u sastav Centralnog komiteta. 6. Da se rukovodstva organizacija i partija koje uđu u sastav u Komunističke partije Jugoslavije uključe u celini ili delimično u Centralni komitet KPJ i njegove izvršne organe. 7. Da se u procesu obnavljanja Partije predlože dosledni i sposobni borci za komunističke ideale u Centralni komitet KPJ, a koji će na osnovu tih predloga biti kooptirani. 8. Da Centraini komitet kooptira potreban broj aktivnih, sposobnih i našoj stvari odanih komunista, koji su se kao takvi pokazali u najtežem periodu titoističkih zlodela, a koji će doprineti omasovljenju Partije, nienom organizacionom jačanju i u organizaciji priprema kongresa Partije. 9. Centralni komitet u proširenom sastavu traba da izvrši kadrovsku obnovu i potrebne promene u rukovodećirn strukturama na osnovu statuta. 10. Centralni komitet treba da izvrši potrebne pripreme za održavanje kongresa Partije, kao njenog najvišeg organa. U Baru dana 27. jula i 21. avgusta 1990. Napcmena: Centralni komitet KPJ je razmatrao ovo otvoreno pismo i prihvatio ga kao svoj dokurnent u narednoj političkoj aktivnosti.
VLADO DAPČEVIĆ MEĐU NAMA
Kada je 8. septembra sletio JAT-ov avion iz Brisla u Beograd sa njim je konačno doputovao poznati IBEOVAC, golootočanin , komunist koji je u Titovim zatvorima proveo 22 godine, čovek principa i drug kojeg su 1975. godne (avgusta) kidnapovali u Bukureštu jugoslovenski i čaušeskovi organi tajne policije u okviru tajnog sporazuma medudržavnog terorizma dva diktatora i kada su pratioci Dapčevića Doko Stojanović i Aleksandar Opojević likvidirani... Kasnije je osuden na smrt, pa na 20 godina od kojih je izdržao 13 godina robije u ,Zabjeli“. Covek nepokolebljivog duha i istrajnosti sada je tu, u svojoj zemlji. za koju se tako časno borio, za kojim je sve svoje životne moći dao, u kojoj je bio gonjen, progonjen i mučen kao zver, u kojoj je odrobijao skoro trećinu svoga života, i oštao časno već više od pola veka dosledni komunista, internacionalista. Zato svaka njegova reč ima posebnu težinu: Ma gde sam bio uvijek sam mislio o Jugoslaviji i živeo, sa velikim interesovanjem, preko štampe pratio sve što se u njoj događa, Citav svoj život sam ugradio za ponovno stvaranje Jugoslavije, za njenu nezavisnost i socijalizam. Zato Jugoslaviju s pravom, kao bilo ko u njoj, smatram svojom, jer sam je uostalom u jkvainom smisiu te riječi, natopio krvtj. _nojem i suzama. lako često i dug a protiv svoje volje i želje, daleko o<: /=• 'je, kao istinski patriota bolovao sam njene bolove i preživljavao sve nje<~ ,uke, pa je razumljivo da sam želio da živim u njoj, patio od čežnje za njom i uvijek osjećao njene mirise i njene vjetrove. Medutim, način na koji sam pušten iz zatvora 1988. godine, a i kasnije okolnosti, nijesu mi garantovale, ako se vratim u zemlju, da opet neču biti uhapšen i suden pod bilo kakvim izgovorom I izmišljenim optužbama. U međuvremenu, u Jugoslaviji
su se dogodile mnoge ourne i neočekivane promene, formirale su se razne partije, piše se i govori kako se to ranije nikada nije činilo... Pošto sam i ja jedan od onih koji su se natčovečanskim naporima, kroz krv i muke, ponovo podizali Jugoslaviju iz pepela, smatrao sam za svoju dužnost da dođem u zemlju i prema svojim skromnim mogučnostima doprinesem da se spasi ova zemlja i spriječi građanski rat. Osim toga, želio bih da se jednom, vjerovatno poslednji put, jer svi smo mi stari i izmučeni Ijudi, okupe preživjeli „golootočani" i da zajednički donesemo sud o tom vremenu, te da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti ove zemlje i sa ovo malo snage koja nam je preostala, kao istinski patrioti, da učinimo nešto za njen spas... Jugoslavija je potrebna, čak neophodna, svim njenim narodima. Iz mnogih primjera iz prošlosti poznato je da je narod svaki put kada se nalazio na ivici propasti, iznjedrio snage koje su našle out i način da ga spasu. Nadam se da će to biti i ovoga puta i kod nas, da će se okupiti sve istinske patriotske snage i da one neće dozvoliti da se Jugosiavija raspadne... Zelio bih najprije da se o svemu podrobno obavijestim u razgovorima sa svojim prijateljima. Htio bih samo da dodam, da sve ovo što se sada dešava u zemlji nije skorašnjeg datuma. Korijen ovoga nacionalističkog ludila je u politici buržoaskog nacionalizma koji je počeo 1948. godine. Ovo je epilog te politike... Mi znamo, da u ovoj poplavi nacionalizma i kompromitacije ideje socijalizma od strane Titove klike i njegovih sledbenika, u prvo vrijeme nečemo imati mnogo pristalica. Ali, isto tako znamo, da mase uče politiku na sopstvenom iskustvu, pa vrijeme radi za nas. Zato vjerujem da ćemo relativno skoro postati značajna politička snaga, a kasnije, vrlo vjerovatno, i najznačajnija politička snaga u Jugoslaviji. ■
PORUKA
Branislav Dragović
Stan’te aveti nacionalističke, Stan’te horde šovinističke! Kud djecu vodite svoju U neki po vama .sveti", A za njih krvavi, bratoubilački boj. U rat krvavi, Ijuti, gde djeca vaša ginu, Smislite mato bolje, ako to smislit znate, Srećniju i lepšu budućnost njinu. Vi, navodni vjernici,božiji", U .sveti" zovete rat, ne poštujući ni onu božiju: .čovek je čoveku brat". Smislite malo bolje budućnost dece svoje, A ne samo u tome kako brat brata kolje! U čemu vi to slavu vidite svoju Ako se vaša djeca sa djecom nacija drugih kolju?! 0 klanju tuđe dece, aveti ne smete ni sniti A da i vaša deca poklana neće biti! Zalud vam novac i avioni, Za vaše bjekstvo i bjekstvo dece vaše 1 to je luksuz stvoren od krvi prosute naše. I juče vi ste isti u nekoj vlasti bili, Danas ste vi oni isti, samo ste ćurak zamenili. Ko juče, vi bi ste i danas krv i znoj Radničku, seljačku i dečiju pili Samo da bi vaše strasti umirili. Učitelja spretnoga za Ijudsko zlo vi ste imali S njime ste ovaj narod potpuno opljačkali Sad vam je i to malo, pogane Ijudske psine, Pa narod na klanje huškate zbog vlasti vaše fine, Zarad stolice što vam pruža bez rada bogatstva nova Stolice što vam donosi vlast i mnoštvo poslušnih robova. Umove zdrave Ijudske vi ste progonili Da biste zverski i podlo krv i znoj narodnu pili. Vi niste nepoznati, Titova ste škola, Samo što boje menjate, poput kameleona. Komunlstima nije zavičaj Troja Ali smo imali Trojanskog konja. Ja nisam vernik ko vi božiji. Čovek je vera moja. Ja nisam učio školu zlotvora, Trojanskog konja! Zato ja savest Ijudsku pozivam sada svu Da vam se na put stavl u vašem daljem zlu; Ustante Ijudi zemlje, ustante Ijudi sveta Aveti na put stanite dužnost je vaša sveta. Učite decu Ijubavl, gradite Ijude nove, Otrgnimo Ih iz ove baruštine, od ove zlotvorske škole. Združimo snage I znanja gradimo fabrlke, škole, Da svima nama novu, veću vrednost stvore, Učimo seljaka našeg da lakše, bolje ore. Stvarajmo bogatstva nova za naše Ijude, za našu decu Stvarajmo bogatstva nova za Ijudske sveopštu sreću. Znanjem se stvara bogatstvo, znanjem se stvara sreća Za Ijude nacija svih, uopšte za čoveka. Stvorimo posle za sve sposobno radne Ijude, Stvorimo bogatstva nova, da eksploatacije čoveka više ne A ove nacional-avetl, ove šovinističke psine Kad budu pomislile da su pobedile, rake ih čekaju njine.
MILICA DAPČEVIĆ
Sećanje pesnika
U nedrima pištolj skri Milica smela ipreki sud smrtnom kaznom je osudi. Činu se sudlja Italijan čudi: .Otkud ti oružje? Šta si njime htela?" .Spomen na sinove, ustvrdi mu stara. ,Gde su"? Jednome u ropstvu trunu dani, trojica su borcl, hrabrl partlzani", sabrano moćniku majka odgovara. Odasvud razasu uvredljiv se žamor ozlilih Latina na ratnlke njene, ■ al’ skliznu ruženje s lica hrabre žene, dostojanstvenoga, čvrstog kao mramor: ..Žalim, ne doživeh to što žarko žellm, da pobedi njinog društra se veselim".
VLADIMIR MARKOVIĆ
KOMUNISTIČKA ISKRA, list Komunističke partije Jugoslavije STRANA 4