Архив УНС — Листови странака

ПРОГЛАС

Националне слободе су нераздвојан део свих других слобода, али када се национално издигне изнад људског, када прерасте у пир мржње према другим народима и националним мањинама, када цена тих слобода постану људске жртве као што јеу нас случај, ондаје логично и неизбежно да сезапитамо - куда нас сва та национална помахниталост и лудило води?! У рат, у крвопролиће! Зар нам није доста ратова и крвопролића, зар нам није доста свих тих јамаи логора?! Они који нас у то гурају, треба сви да знамо, сутра ће првим авионом или чартер летом збрисати у иностранство и трошити паре са својихтајних рачуна, а осгавиће нас и нашу децу да гинемо за њихове нездраве амбиције. Треба исто тако знати, да ће сада наводно заваћена републичка руководства, оног тренутка када остваре своје пиљеве, када постану неограничени и апсолутни владари својих феуда, сести за округли сто и наћи заједнички језнк како да што дуже влалају нашим животима. Испољиће завидну сарадњу у обрачунима са сопственим опозицијама и противницима њихове деспотије. Мора нам већ сада бити јасно да у сутрашњим национал-државама неће бити грађанских слобода и демократије сем за оне који буду клицали својим национал-вођама. Од политнчког и идеолошког једноумља, чијн смо заробљеници били 45 година, само јејош опасније и горе национално једноумље. Уместо комунистнчких властодржана добићемо, а неки су већ и добили, националистпчке властодрпше нису и неће бити равни ни аге ни бегови. Одлика свих националних олигархија је била и биће неограничена власт над својим поданицима. Под њиховом владавином ћемо радити још више, а имаћемо још меше, добићемо слободе да се међусобно оптужујемо као Срби, Хрвати, Словенпи, Македонци, Албанци... али нећемо моћи да мислимо својом главом. Ко буде критиковао национална вођства биће проглашен за издајицу свог народа, а то ће бити горе и од Голог отока. То је судбина која нас очекује ако подлегнемо чарима национал-романтизма. Јарам југословенства је можда некима и био наметнут, можда и свима, али ослободивши се тог јарма морамо знати да нам се нуди други још опаснији и тежи. • Будимо уверени да ће нам колико сутра бити претесно у нашим дежелама, државицама, кантонима. Тако издељени бићемо одличан залогај националним алигархијама који се нуде као спасиоци својих народа, а показалису се неспособним да реше иједан озбиљнији политички и економски проблем како својих феуда, тако и Југославије у целини. Реални проблеми у међунационалним односима могу се и морају решавати парламентарним, а не ратним путем. Национални препород било ког народа и мањине не може и не сме да води преко гробља другог народа. Не заборавимо, без обзира на природне и историјске антагонизме, па чак и суревњивости међу нашим народима, да народи не могу и не смеју бити противници једни другима, јер наши заједнички противници су они који нас гурају у међусобна непријатељства са неизбежним и трагичним последицама. А пре свега, највећи наши противници су они који су нас опљачкали за време своје незналачке владавнне. Новокомпоновани националисти не нуде љубав према свом народу, већ мржњу према другим народима. Што је мржња већа то су националисти већи синови својих народа. Наши национализми убрзо се изграђују у шовинизам и фашизам. Уместо научно-историјског превредновања прошлости, нама се данас нуди повратак у прошлост. Историја нас може много чему подучити и научити али нас не може нахранити, сем ако нисге историчар или професор историје. Уместо људских и граћанских слобода добили смо националне слободе. Међутим, ми хоћемо демократску Југославију а не националистички осињак. Владајуће структуре у информативним гласилима намерно форсирају рушитеље Југославије дајући им сто пута више простора него оним појединцима и партијама које се залажу за Југославију. Радничка партија је за Југославију, али не за унитарну нити за наднационалну, већ за Југославију на интересима засновану и уједињену. Југославију не треба ником силом наметати али исто тако нико нема право ни да је силом руши и разбија. Југославију неће спасити ни нови социјализам, ни нова левица, ни десница, већједино и искључиво -демократија. Нови сопијализам, нова левица, све је то само нова подвала старе политике. Зато Радничка партија Југославије позива све демократски оријентисане појединце, партије, странке, покретеиудружењадаформирамоједан ДЕМОКРАТСКИ ЦЕНТАР ЈУГОСЛАВИЈЕ који не би био никаква нова партија или странка, нити чврст савез, већ облик деловања свих демократских и југословенских оријентисаних снага чији би први задатак био да народима широм земље објасни суштину подвале али и опасности од националних олигархија. Задатак ДЕМОКРАТСКОГ ЦЕНТРА био би да Југославију и све њене умне и радне потенцијале усмери ка тражењу кључног решења садашњости, решења економске кризе и што бржег изласка из беде и сиромаштва, како економског тако и духовног и моралног у које смо запали искључиво кривицом наших властодржаца, којијош нису положили рачунепредсвојимнародима, а већ су успели да се заодену у нова руха обнове, промена, левице, иако су до јуче били најортодокснији противници свих промена и свега што је било лево и демократско. Будимо опозиција властима, а не народима и Југославији. Позивамо на јавни дијалог све противнике Југославије јер смо уверени да још увек имамо аргумент више од њих за Југославију. Југославија је могућа али и неопходна, Већ успостављена државност на националном плану неће бити ничим доведенау питање, осим ако онанедоводи у питање опстанак Југославије. СФРЈ треба да прерасте у Уједињене државе Југославије. До тог уједињења треба да дође на реалним интересима а не на демагошким паролама.

Позивамо радништво широм Југославије данеучествујеуњеном разграђивању и разбијању, јер смо уверени да би евентуалним престанком њеног постојања сви изгубили сем националних властодржаца. Подржите нас и придружите нам се у тој борби за Југославцју. Београд, јула 1990. ФОРУМ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Председник,

Милосав В. Р, Јовановић

СТАТУТ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

- Радна верзија Члан 1. Радничка партија Југославије (РПЈ) је самостална политичка организација која се у свом раду руководи начелом праведности, законитости, јавности, истинитости, поштења, одговорности и демократичности. Никакви виши разлози не могу постојати да би се Радничка партија огрешила и оглушила о неко од успостављених начела. Члан 2. Радничка партија Југославије има својство правног лица. Члан 3. Оснивачка скупштина бира председника Радничке партије Југославије, Форум РПЈ и Надзорни одбор. Председник РПЈ председава Форуму. Члан 4. Избором Форума Иницијативни одбор не престајесарадом,али недоноси одлуке, већ само припрема седнице Форума у сарадњи са организаторима огранка РПЈ. Члан 5. Дужност секретара Форума по потреби обављају сви чланови Иницијативног одбора. Члан 6. Форум РПЈ делује до Конгреса који ће се одржати крајем септембра или почетком октобра 1990. године. Члан 7. Конгрес бира Главни одбор РПЈ и Секретаријат. Председника и подпредседника Главног одбора. Главни одбор именује секретара Секретаријата. Конгрес бира и Надзорни одбор. Главни одбор именује руководиоце ресора и сектора. Члан 8. Конгрес бира Велику скупштину која се по потреби састаје између два конгреса, а заказујеје Главни одбор уз претходну сагласност огранака. Члан 9. Организаторе огранка до Конгреса именује Форум на предлог Иницијативног одбора, а њихову верификацију врше органи. У случају спора бира се арбитража која подноси извештај и предлог одлуке Форуму. Члан 10. Сви пунолетни грађани Југославије могу постати чланови Радничке партије ако су спремни да се боре не само за бољу будућност већ и за бољу салашњост, како чланова РПЈ тако и свих грађана СФРЈ. Члан 11. Чланство у РПЈ је добровољно. Члан 12. Чланарина је ЗО(тридесет) динара месечно. Одлуку о висини чланарине доноси Оснивачка скупштина, односно Конгрес. Члан 13. Члан Радничке партије Југославије не може бити члан друге политичке партије или странке. То се, наравно, не односи на разне мировне покрете, покрете за људска права, покрет зелени.х и синдикате. Члан 14. Одлуку о управљању чланарином и другим средствима РПЈ доноси Форум, односно Главни одбор. Осим чланарине могући су и други облици прикупљања средстава за рад РПЈ, као штоједонаторство и привреднаделатност. Члан 15. На Оснивачкој скупштини се акламацијом бира председник РПЈ, Форум и Надзорни одбор. На Конгресу РПЈ избор председника, Главног одбора, Надзорног одбора и других органа бира се тајним гласањем. Члан 16. Сви амандмани изнети на Проглас (програмске основе) и Статут РПЈ биће разматрани на првој радној седници Форума и о томе ће чланство на време бити обавештено, Члан 17. Седиште РШ је у Београду. Члан 18. Печат РПЈ је округлог и правоугаоног облика, а назив РПЈ је исписан ћирилицом и латиницом. Члан 19. Величину и изглед чланске карте, као и знак и амблем РПЈ одредиће Форум. Члан 20. У случају престанка рада РПЈ сва имовина постаје власништво Црвеног крсга Југославије. Београд, 1. маја 1990. РАДНИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕДСЕДНИК,

Милосав В. Р. Јовановић

17