Архив УНС — Листови странака
ДА СЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ УЈЕДИНЕ
Резолуција XXXIX Котреса „ Сава“ одржаногу дане9. и 1990. Године у Дому С.К.К. „Свети Сава“ у ЧикаЈу
Па општем светском плану, у току прошле године, дошло је до спсктакуларних догађаја и промена нарочито у комунистичким државама Источнс Квропе. У неколико од тих држава народи су успели да се ослободе комунистичког тоталитаризма а у осталим, укључујући и спрску отаџбину процес отрежњења и ослобођења од комунистичке стеге је у току. 11 мада је комунизам као систем свуда у свету у пуном расулу и повлачењу, околности и последице скоре прошлости и садашњости ставиле су српски нарол пред огромне националне проблеме и пред судбоносне одлуке. Уверени смо да ће српски народ наћи снаге да одговори потребама тешких изазова нашег лоба и да ће као историјски народ обезбедити свој национални опстанак у духу својих слободарских и демократских традиција. Ове године обележава се 300 годишњица велике сеобе Срба из 1690. године. Насиље и тежак зулум Турака и њихових најамника Арнаута натерали су Србе да траже друго уточиште где су под друкчије тешким условима очували своју веру, језик и обичаје и никад нису изгубили наду да ће њихов с гари завичај, Косово и Метохија, опет бити српски. То је остварено 1912 године када су Турци потиснути у Азију. Али, на несрећу, остали су Арнаути да под фашистичким охраорењем из Италије и комуиистичким из Југославије наставе зулум и прогон српског живља са тих простора. И у западним српским крајевима, у Босни и Херцеговини и у областима под хрватском управом, српски народ проживљава тешке дане под притиском усташко-комунистичке спреге. Међутим, Срби се збијаЈу у српске редове, дају отпор и настоје да очувају своје српско културно и историјско наслеђе и тако очувају и остваре своје српско јединство са осталим српским деловима земље. Српски народ Црне Горе остаје у присном јединству са народом Србије и осталих српских области. Српски Културни Клуб „Св. Сава”, данас само потврђује свој став који заступа од када је основан пре четири деценије. Срби морају само српску бригу да воде. Страдали су страховито што то нису чинили ни у првој ни у другој Југославији. I Захтевамо јавно одбацивање тоталитарних марксистичких заблуда и опредељење за суверену, слободну и вишестраначку српску државу у којој ће бити загарантованс тековине слободног и цивилизованог друштва. Бесмислсно је тражити слободу а држати се „Титовог пута” и комунистичког система који је узрок салапнве српске трагедије. Времс јс да се српски народ врати на своју слободарску традицију, да слоболно изабере своје претставнике који ће договорно учинити све да своју државну заЈсдницу организују на иачин који најбоље обсзбеђује српске националнс интересе. II Ие признајемо и захтевамо укидање комунистичких творевина новостворених нација на рачун српске (прнгорску, македонску и муслиманску). Не признајсмо и захтевамо укидање авнојсвеко-брионских граница и подела нарепублике и покрајине. Захтснамо дасе на Косову и Метохији успостави управна и судска власт које ће бити у рукама квалификованог особља националности. 111 Захтевамо да се овс годиие, поводом 300 годишњипе Сеобе
Срба, укину сви закони и одредбе којима се спречава повратак прогнаних Срба на своја огњишта и да се изврши исељаван>е Албанапа који су ту илегално насељени за време и после рата и на тај начин изменили демографску карту становништва у своју корист. IV Пајодлучнијс осуђујемо подвалу и прсвару спроведену на изборима у Словенији и Хрватској, где су бивши комунисти и
усташе преузели власт под другом фирмом. У Југославији, Словенци су давали врло мало општег доприноса земл>и и народу а сада под комунистичким плаштом раде отворено против српског народа и његових виталних интереса. Хрватима нипошто не смемо дати одрешене руке да својим гнусним злочинима над голоруким српским становништвом рсшавају своје проблеме. Српски гробови, масовне гробнице и забетониранс јаме још нису прекађени а будућност Срба Српске Крајине (Далмапије, ЈТике, Баније, Кордуна, Барање, Славоније), Босне и Херпеговине морадабуде обезбсђена у заједници са својом српском матицом. Данашња и будућа Хрватска, као наслелница злогласне НДХ, мора бити одговорна за генодиц спроведсн над српским народом и за моралну и материјалну штету нанету српском народу и Српској православној цркви за време страховлале Анте Павелића. V Поздравл.амо наш намучени српски иарол VI позивамо га ла се окупи, организујс и ујелини у јединствсној сриској држави која ће бити у стању да му обезбеди слободу као и духовни и материјални напредак. Апелујемо на српске интелектуалце који су повели борбу за одбациваЈве комунизма и спровођење слободних вишсстраначких избора, да без жртвованл сопственог политичког идснтитста, који ћс бити драгоцсни лопринос разноликости политичког живота у обновљеној лемократској Србији, да подрсдс својс страначке интересе општем цил.у успоставл.ања суверсне српскс лражве, унутар или изван шире лржавнс заједнице. али обавезно подуларне са етничком српског народа. Препоручујемо повезиваЈвс са радништвом и сељаштвом које је увек било извор снаге и најлубљих корена нашег нарола. VI Српски Културни Клуб „Св. Сава” сс залажс за основну платформу, за коју сматра да
изражава минимум најопштиЈег интсреса српског народа: Суверена, слободна и демократска држава српског народа; Привредно уређење чија би основица била приватна својина и слободно прсдузетништво са довољним мсрама друштвене и личне заштитс ла би се обезбедили слабији чланови друштва, и са извесним основним социјалним услугама као што су школско образовање и здравствена заштита; Слободно формирани и независни раднички синдикати, слобода удруживања у привредном сектору; Правна држава, независно
судство, слобода штампе и јавно вођење друштвених послова ради онемогућавања самовоље и неодговорности; Заштита и чување српских културних тековина спомеиика и осталих вредности?^ VII Привредно благостање и слобода српског народа уродиће плодом само ако се народ а нарочито омладина врати моралним вредностима које су одржале српски дух и светлу историју кроз вскове. На Српској православној цркви и њеним пастирима је да нането зло комунизмом уклонс и поврате оне светиње којс су нас сачувале од Косова до ослобођења 1918 године. На Западу има много конструктивних ствари али има и неприхватљивих. Позајмљени
пример скандалозног случаја представе у Југословенском драмском позоришту у Београду је локаз беспримерног светогрђа које служи страни која камом решава српско питање. VIII Сматрамода је у интересу Срба и Србије да се успостављају пријатељске и културне везе са православним народима Грчке, Бугарске и Румуније, независно од развоја западне и централне Европе, као и са свим оним народима који непосредно не угрожавају српско територијално јединство. IX Срби су били први народ у Европи који се истовремено супротставио и борио и против напизма и против комунизма. Светао пример Драже Михаиловића и његових четника, њихова јуначка борба против тада најснажније војне машине на свету, Хитлерове Немачке, а у исто време против Стаљиновог агента Јосипа Броза и његових послушника, било је и остало надахнуће за све родољубиве људе и народе. Српски борци у отацбини настављају Дражиним путем па су недавно и званично основали Српски четнички покрет. X Остајући верни јединствсној Српској православној цркви у луху одлука X Црквено-народног сабора од 1963 године не признајемо никакво издвајање из крилајединстваСрпске светосавске цркве и осуђујемо свако разбијање народног јединства. У томе смислу и доследно поменутим одлукама остајемо на бранику слободног верског живота, лишеног сваког утицаја комунистичке власти. Поздрављамо све оне појединце и установе који добронамерно раде на обједињавању верских и националних тежњи родољубивих Срба у Отацбини и у иностранству. Подржавамо напоре српских свештеника који раде на буђењу и на нарастању Светосавља у српском наооду и који се залажу
за обнову оштећених и порушених српских светиња као и полизарве нових. XI Поздрављамо пад гвоздене завесе и ослобођење народа Источне Европе сопственим снагама убеђења да је некомунизам био творевина наметнута силом. Такође поздравл>амо успостављање политичких слобода у тим земљама са слободним изборима који воде успостављању демократског парламентаризма. Поздрављамо покрет руског народа ка успостављању своје државе засноване на старим коренима своје културе и православне вере, и која одбацује наметнуту идеологију Маркса, Енгелса и Лењина, потпуно страну и наметнуту споља. Осуђујемо начин на који су спроведени избору у Румунији и Бугарској где је очигледно спроведена преваре прекоиоћном променом имена партије у „демократски социјализам” и када је народу онемогућено да чује мишљење и ставове некомунистичких политичких страиака и да се без притиска слободно одлучи за кога да гласа. XII Срби су показали да у одсудним тренуцима своје историје могу да оставе по страни личне и страначке иесугласице и да се усредсреде на главни циљ: српско јединство у слободи и достојанству. У томе сазнању, Управа, чланство и сарадници „Српске Борбе”, уз подршку родољубивог српског народа у иностранству и Отацбини, улагаће и даље свс своје моћи у циљу одбране српског народа и Српске православне цркве, од свих унутрашњих и спољашњих непријатеља. Д*Г се српске све земл>е скоро уједине Сунце правде, слободе да нам сине! XXXIX Конгрес СК.К.„Свети Сава” Српска Иародна Обнова прихвата ову резолуцију и сматра је својом.
Чланови СНО на митингу подршке Јовану Опачићу у Батајници
ПРВЕ ДЕМОНСТРАЦИ ЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСТВА
КАКО ЈЕ НАСТАЛА СРПСКА НАРОДНА ОБНОВА
СВЕ ЈЕ КРЕНУЛО ИЗ ПАНЧЕВА, 23.7.1988 гол. После неуспелог дочека Срба са Косова у Новом Саду од 09. 07. 1988. год. заказан је митинг у Панчеву за 23. 07. 1988. са почетком у 11 часова. Група момака из Нове Пазове је одлучила да пође организовано у Панчево, а ноћ уочи тога дана провела је слушајући уз гусле „Мојковачку битку“, „Погибију Бранке Ђукић“ и „Косовска огњишта“. У Панчево су кренули са сликама Вука Карацића и П.П. Његоша, црногорским и далматинским капама, шајкачама и паролама „УВЕК ЋЕМО БИТИ СРБИЈА Н. ПАЗОВА И „САМО СЛОГА СРБИЈУ СПАСАВА“. Реке људи су се слиле тога дана у Панчево, у ваздуху се осећала нека напетост и ишчекивање, као да су сви предосећали и прижељкивали да се нешто мора догодити. Необично много новинара, полиција на све стране... Онда је пукло. Мирко Јовић, Милош и Милимир
Ђуричић, Иредраг Вуковић и Александар Комад пробили су милицијски кордон, јурнули надликама Св. Саве, Његоша,ВукаКарађорђа, српским капама и паролама. Народ се прикључио и лавина је кренула. Био је то почетак једног незаустављивог јуриша са друге стране је била слобода. „Пробудили су се потомци солунских ратника“ јавио је француски извештач. Први пут после рата Србин је устао као Србин и рекао: „Доста је било гажења“. Нова Пазова, 12. 8. 1988. Први и једини прави митинг После Панчева, тада страшни ЦКСКЈ диже узбуну. На својој 16. седници доноси забрану учествовања свим комунистима на митинзима, а Стипе Шувар затвара седницу оном својом чувеном реченицом; „Не могу којекакви Милутини да шетају Југославијом.“ Два дана након тога иста група момака из Нове Пазове која је и
повела све оно у Панчеву заказује митинг у Новој Пазови. Настаје прави хаос у покрајини: долећу хеликоптери, црни мерцедеси довозе неке много важне људе, заседају све структуре, велика обезбеђења и мноштво милиције одавала су слику нечег много важног. На састанак су позвани и потписници саопштења Мирко Јовић и Милош Ђуричић. „Важни“ људи су били много бесни, хтели су да им се објасни шта се уствари овде намепава. Тада је једном од њих (Тодор Гаврилов) Мирко Јовић одговорио: „Човече, ти или си луд или се правиш луд. Овде ти све лепо пише шта ће да буде!!“ Тачно у 18 часова на платоу испрсд школе окупило се око 15.000 људи. Преко двадесет говорника је изашло за говорницу и рекло много тога што до тада нико никад није рекао. Први пут јавно је нападнут Јосип Броз Тито. наставак на 10 стр.
НОВЕМБАР 1990.
ОТАЏБИНА
9