Архив УНС — Листови странака

главим Белим Орлом на челу свакогвојника, Сијао је и ширио крила Бели Орао, на челима поносних синова крушевачких, све док га мрак комунизма није отерао са чела у срца синова крушевачких. Лаж је, да је српски народ збацио Двоглавог Белог Орла и узео њему туђ симбол. То српски народ никада не би урадио. Хиљадугодишњи симбол, који је наш народ носио и за њега и под њим гинуо, тај исти народ не би никад скинуо, нити га се одрекао, као ни крста, ни Светога Саве, јер су ти симболи уткани у душу народа српског. Крвави шиљати симбол је политиком и одлуком великих сила на крају рата притиснуо Србију и пред силом је Двоглави Бели Орао закратко устукнуо и повукао се са чела у душу и срца народа краја крушевачког, сачекавши млађе нараштаје, који he му раширити крила и поново га ставити на своја чела и барјаке где му је вековима увек место било. Црвени бандити, који су се за време рата улагивали народу Српскоме и продавали му своје „поштење”, стрељајући понеког комунисту јавно зарад две откинуте шљиве или клип кукуруза, показаће своје, право „поштење” после рата Под геслом: „У левој руци пушка, у десној перушка”, пометоше амбаре српске, опљачкаше све што је у народу вредело, отеше стоку, земљу, куће, фабрике и све што су поштени Срби вековима, од оца на сина, наслеђивали и поштеним радом и знојем умножавали. По завршетку рата за пола године је у Крушевцу стрељано преко 6.000 људи, домаћина српских, на брду Багдали и у Гарском потоку под Багдалом надомак Крушевца, „За добро народа српског” како рекоше црвени „ослободиоци”. А Немци су за 4 године за освету због диверзија „црвених” стрељали само 600 Срба на Слободишту, под Багдалом. Памте села око Крушевца све шта се збило и за време и после рата, и истина полако, али сигурно избија на површину. Руше се мрачни окови и заблуде и разум побеђује. Крушевачка омладина је понела Двоглавог Белог Орла напуту у демократију и слободу. У крвави шиљати знак се заклињу још неки црвени пензионери, чувајући своје астрономски високе пензије и појединци који су до положајаи функција дошли преко веза, путем мита или доказујући да су одани

црвеним идеалима. Али пословица народна каже: „Свака сила за време бива, правда побеђује и истина полако али сигурно излази на видело”. Режим на власти ових месеци по,кушава да се одржи још само претњама. Гуши рад политичких странака и путем медија и разним ометањима у раду и деловању странака. Прети и отпуштањем са посла масе радника. Сасвим је јасно да ће пре бити отпуштен онај радник који носи Двоглавог Белог Орла него онај који носи симбол владајућег режима. Увек се и свуда штите грађани одани идеалу владајућег режима. Међутим режим на власти несхвата да сваки отпуштени радник, сваки радник који не примавише месеци своју ионако мизерну муком зарађену плату, као и свако ко годинама после завршене школе чека посао у заводу за запошљавање - аутоматски постаје противник режима на власти. А само незапослених је у Крушевачкој општини око 15.000. Њима се ускоро придружује армија од још толико оних који ће добити отказ у току ове године.

У таквим условима у старој престоници Српској, живи, опстаје и ради странка Српски Ројалистички Блок, странка одана Краљу и уставној парламентарној монархији. Странка сваким даном има све више чланова, оснива месне одборе по селима око Крушевца, а у самом Крушевцу се налази Окружни одбор странке. Одбор странке не угрожава своје чланове истичући их јавно, јер су многи чланови странке већ на листама за отказ или надруги начин могу бити оштећени. Са друге стране, странка која је за свој грб узела Краљев-

ски грб династије Карађорђевића Двоглавог Белог Орла, са краљевским балдахином и круном на врху, жели да понашањем својих чланова и радом странке поврати лажима укаљани углед Двоглавог Белог Орла и династије Карађорђевић. Достојанствено, чврсти у својим идеолошким и патриотским убеђењима, верни Његовом Височанству Престолонаследнику Алекс андру Карађорђевићу, уставној парламентарној монахији и Двоглавом Белом Орлу, демократским методама утиремо пут слободе и пут повратка драгог нам Престолонаследника. Борићемо се свим силама за Велику Краљевину Србију, овенчану славом победе из првог светског рата као и за сваку стопу такве драге нам Велике Србије. С вером у Бога за Краљаи Отацбину, рашири своја крила Двоглави Орле Бели, украси барјаке српске и чела и шајкаче јунака српских из старе престонице царског нам града Крушевца.

Радољуб Лекић

Пре четрдесет шест година, у ове мајске дане, када је фашистичка Немачка поражена, један Хрншћанин, протестантски пастор Фрндрих Грисендорф обратио се својим немачким верницима речима истнне и љубави. Објављујемо већи део његове проповеди.

СРПСКА ПОБЕДА

Наша отацбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци... Али, то је изразито материјална победа... Овде, међу нама, имаједан народ, који је извојевао много лепшу победу - победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби! Ми смо их раније слабо познавали, мада смо знали шта смо чинили њиховој отаџбини. За једног убијеног нашег војника, убијали смо стотину Срба, који су само бранили своју земљу. Чак смо са благонаклоношћу гледали, како су на Србе тамо пуцали са свих страна! Знали смо, такође, да се овде, међу нама, налази пет хиљада српских официра, који су некада представљали друштвену елиту у својој земљи, а сада су личили на живе костуре - изнемогле и малаксале од глади. Мислили смо да код заробљених Срба тиња мисао;„Ко се не освети, тај се не посвети!” Српска слога, мај 1991

25