Архив УНС — Листови странака

* САТИРА * ХУМОР *

МЕДЕНИ МРАВИ

Разговарају два мрава. - Откуд ти, рођаче, који те је ветар донео на брдовити Балкан? упита један наш обичан мрав свог нешто друкчијег саплеменика. - Јужни ветар, из Африке одговори други мрав. - Зашто баш овде? опет ће домаћин. - Ето, чуо сам да код вас сви мрави могу некако да преживе и да их не чека зла судбина, као код нас. - Каква је та ваша ”зла судбина”? заинтересова се домаћи мрав. - Зар ти не знаш како ми тамо живимо? - Па, не знам баш... - Живимо, како ко... Најтеже је нама, меденим мравима! - Какви су ти то ”медени мрави”? - Мрави ко мрави, радимо по цео дан, али не преживимо сви. Ето, у мојој Мрављој Заједници, нас два милиона осуђено је на смрт, да би двадесет милиона обичних мрава преживело... - Чекај, чекај! Ништа ми није јасно. Дај ти мени то лепо објасни. - Шта има ту да се објашњава, то ваљда сви знају. Ми афрички мрави из рода Myrucocystus мамо своју нарочиту организацију...

- Како то? - Тако, пошто нас има много, не можемо сви да преживимо кад наиђу суше. Зато се природа постарала да се нас два милиона из наше Мравље Заједнице жртвујемо за остале саплеменике. Ако ниси знао, то исто чине и неки глодари, па и неке арктичке животиње; један ман>и број изврши колективно самоубиство, како би заједница, као целина преживела... - Тако, значи, а зашто баш ти да будеш међу онима, који треба да се убију? - Рекао сам ти, ја сам медени мрав, а ми медени мрави, док има хране у нашој Мрављој Заједници, узимамо много више него остали, обични мрави. Пошто не можемо све да сваримо, претварамо храну у мед, т.ј. у медене лоптице (громуљице) и скривамо их у свом телу... - А зашто кријете тај мед? - Зато, кад више нема хране у нашој Мрављој Заједници и у читавој околини, тим медом се хране остали мрави. Ми испуштамо сакривени мед и... умиремо! - Ау, и код нас неки мрави крију мед, али ra никако не испуштају - рече домаћи мрав. Они га тако добро чувају, односе га чак у једну другу земљу где су још већа брда него ова наша, па им

ra нико не може узети, до они сами. А о томе да се наши ”медени мрави” жртвују ради нас осталих мрава, нема ни говора! Свако граби за себе, то јест они који могу... - Баш сам зато ја и дошао код вас рече Myrucocystus. Донео сам повелику количину меда, па се надам да ћу овде, са вама, моћи лепо да живим... Домаћи мрав се намршти, па строго рече придошлици: - Е, видиш, драги мој Myrucocystusu, како си дошао, тако ћеш и да одеш! - Али, зашто?! завали Myrucocystus. - Зато, да ми не побуњујеш ове наше сироте мраве. Јер, кад чују шта други раде, може и њима да падне на паметр нешто слично. - Па, ви сте обични мрави, нисте Myrucocystusi бранио се дошавши. - Знам, знам, али како каже наш народ - ђаво нити оре, нити копа, него само зло мисли. Зато се и бојим да ови наши мрави не сазнају за ту твоју причу, па да мене, и остале наше "медењаке” не натерају да вратимо мед који смо покупили у нашој Мрављој Заједници. Још можемо и да страдамо... Него, ево, спрема се северни ветар, па ти бриши одакле сиидошао...

Мирослав Косгић

Српска слога, мај 1991