Архив УНС — Листови странака

ДЕМАНТ

Редакцији "Српске слоге”, као и осталим средствима информисања у нашој земљи, 17. априла ове године Њ. К R Престолонаследник Александар упутио је следећи ДЕМАНТ, који објављујемо у целини

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА

Обавештен сам да су Танјуг, неки листови у Београду и телевизија Београд пренели делове мог говора у Дому Светог Саве у Њујорку, као и неке моје одговоре том приликом на питање новинара и грађана Пошто између мог говора и мојих одговора и онога што је у Београду објављено о томе постоји знатна и суштинска разлика, желим да изјавим; 1. Ни наведеном приликом у Њујорку, нити икада у било ком интервјуу или разговору са југословенским новинарима нисам најавио да се одричем или да нећу прихватити круну мог кралевског Дома када се услови за то испуне. 2. Никада нисам изјавио да сматрам монархију преживелом формом државног уређеђења. Напротив, увек сма истицао да су парламентарне, уставне монархије допринеле и доприносе развоју и стабилности многих европских земаља, а да су шест монархија важни чланови европске заједнице. Уосталом, довољно је прочитати само неколико мојих последњих интервјуа објављених у часописима "Новости 8”, ”Он” и ”Дуга”, листу "Борба” или се подсетити на моје интервјуе "Јутелу” или радију па утврдити мој неизмењен став о потреби монархије у Југославији. 3. Никада се нисам уздржавао да кажем да је моја династија српског порекла, потичући од великог вожда Србије Карађорђа, па да сам тако и сам Србин и да се тиме поносим. Такође, никада нисам сматрао спорним да су се моји преци борили да створе Југославију и то не са циљем да српски народ и српски краљеви владају над другим народима већ да би се остварила историјска тежња јужних Словена да живе и стварају у слободној и заједничкој држави, под једним кровом. И далл сматрам да је Југославија потребна и пожељна, не само зато што то мисле и захтевају државници Запада, већ, пре свега, зато што је то економска и политичка потреба свих народа Југославије. Свако разуман у Југославији зна да без Србије не може бити Југославије и да ја желим да ме српски народ прихвати као свог краља Али ја такође знам да је српском народу и историјски и психолошки неприхватљива национална изолованост. 4. Овај случај још једном показује потребу демократизације средстава информисања и оправданости борбе, пре свега београдске омладине и београдских студената, као и свих демократски оријентисаних партија и појединаца, да до ових промена што пре дође. Док се то не оствари, овакве дезинформације настале због нестручности, необавештености а често и злонамерности строго контролисаних медија наносећи и дал>е много штете нашој земљи и кочиће наше кретање ка цивилизованом, напредном и демократском друштву. i У Лондону, 17. априла 1991.

НАШ КРАЉ

Најбољи и наЈ'ватренији српски ројалисти, чланови делегације Српског ројалистичког блока (СРБ) посетили су у Лондону средином фебруара ове године нашег будућег Краља, крунског принца Александра Карађорђевића Делегацију је предводио председник Српског ројалистичког блока Михаило Младеновић, а са ним су били генерални секретар Александар Спасић, потпредседници Љубивоје Ненадовић, Томислав Урошевић и др. Вукашин Перишић, секретари Јован Ђорђевић и Драган Стојановић, као и чланови Централног одбора СРБ-а Небојша Богдановић, Слободан Михајловић, Живко Ђурић, Милан Ристановић и Дејан Радовановић.

то и потврдио, рекавши - не заборавите, да у мојим жилама тече Карађорђева крв и да сам j'a, пре свега, Србин у Југославији! У том трену наставља г. Младеновић - ми смо били сигурни, да пред собом имамо правог народног Краља, каквог жели српски народ - човека, који ће бити прави народни вођа, представник и изданак праве народне династије и кога he поштовати и следити његов народ. - После тих првих узбуђења, кад год бисмо рекЈШ НАШ КРАЉ, ми смо заиста тако и мислили и осећали. Треба јш рећи, дакле, да је протоколом предвиђених тридесет минута за посету, продужено на пуна четири часа? - Да смо остали код нашег Краља и четрдесет четири часа, било би недовољно и мало. Сусрет је протекао у једном даху, био је као трен сећа се r. Младеновић.

ТРЕНУТАК ЗА ВЕЧНОСТ

- Наш сан, сан српских рој'алиста да видимо Краља и са њим изменимо мисли, остварен j'e на Сретење, 15. фебруара 1991. године - каже господин Младеновић, вођа делегације. - То је дан, који ће наша странка славити, дан који ће постати традиционално славље наших поколења! - Са очитим узбуђењем, и сада, после више од два месеца од те историјске посете, г. Младеновић додаје, да је сусрет са нашим будућим Краљем „тренутак за вечност”, за читав живот, за незаборав. Г. Младеновић је изричит - Ми смо пошли у Лондон да поздравимо Краља, да му најавимо скори повратак у Отацбину и ми ћемо ra и довести! У ствари, узбуђење је почело много раније, већ са првим припремама за посету нашем Краљу. И расло је, из дана у дан, како се час посете приближавао. Дванаесточлана делегација пошла је на пут, авионом, у четвртак, 14. фебруара. Одсели су у хотелу »Рој'ал нешенел«, на Раселовом скверу и ноћ уочи посете готово да нису спавали. А онда је освануо тај велики дан, када је требало поћи у аудијенцију Краљу. Сретно и благословено Сретење Године Господње 1991! Девет часова пре подне. Радост и узбуђење достижу врхунац. Ето, то је наш Краљ! Обичан, срдачан, народски човек, као да нам је целог живота био сусед, нај'ближи комшија, рођак, отац или брат.„Тако некако смо и очекивали, веровали, надали се”, наставља r. Младеновић. - Замишљали смо нашег Краља, као и његове претке, које памтимо из прича родитеља, из књига, као народног Краља. Баш тако! Он је

СРБИЈА ИЗНАД СВЕГА

Разговор са нашим Краљем чланови делегације водили су о Отаџбини и српском народу, напаћеном и пониженом, коме тек треба вратити част и достојанство - са Краљем на челу. Као да су чланови наше делегације имали на уму речи академика Миодрага Јовичића, изговорене уочи Сретења 1989. године у Културно-просветној заједници Србије: ”Народ кои је дуги низ година само шапутао, па чак и своје име шапатом изговарао, мора да дигне главу...” Да, српски народ је сада дигао главу, ето, опет на Сретење, а српски ројалисти ће све учинити да тако и остане. Зато су са нашим Краљем највише разговарали о будућем животу Србије, који је насилно прекинут пре пола века Сви су бијш Ј'еднодушни, да што пре треба кренути у нови живот и остварити снове и наших родитеља и нас самнх, за шта нам је Краљ нај'боља и најјача гаранција. Сви они који желе добробит Србији биће доброДОШЈШ. Питамо - шта каже Краљ о свом народу? Он је део свога народа, са њим дише, мисли, пати, спреман да живи са својим народом, као и његови преци, да га води у бољи живот, мир, слободу, демократију, благостање, али и да страда са својим народом, ако је потребно! - Са таквим мислима - наставља г. Младенови - иако у условима званичне аудијенције (али само на почетку!) ми смо се са поносом вратили у историју, до Немање,

Српска слога, мај 1991