Архив УНС — Листови странака

НАКАРАДНА ЕКОНОМИЈА

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕМИЈЕРУ ДРАЕУТИНУ ЗЕЛЕНОВИЋУ

”Ако влада не зна шта је било јуче, како ће народ веровати владиним визијама за будућност?” - пита проф. др Драгослав Словић

Проф. Словић предлаже да опозиција сачини алтернативни економски програм за решење кризе у Србији, који би био и реална подлога за српско јединство И пут од седам хиљада миља почиње једним, понекад маленим кораком. Зато је значајно, да тај први корак буде правилно усмерен, како би се скратило растојање до жељеног циља А пут ка сређивању наших општих прилика мноro је дужи од седам хиљада миља, јер су разорни ефекти послератног„динамичног развоја” ове земље, а нарочито Србије, били такви, да су превазишли све двсад познате катастрофе. У овој земљи нико се није бавио питањем дубине и опсега разорног дејства тзв. социјалистичке робне привреде, а мали број ентузијаста, који покушава да их представе јавности, третирају се као фрустрирани интелектуалци, који саопштавају својерачунице 'у облику обичних пискарања, која нису достојна да се њима било ко озбиљан бави. У вези са овим питањима, недавно се јавности обратио покрајински академик, машински инжењер и, колико знам, добар стручњак, садашњи премијер Србије Драгутин Зеленовић. Саопштио је, да се Србија налази на врху лествиде развијености у свету. И, није ни трепнуо. Економиста, који је у току школовања развијао систем мишљења и осећај за квантификацију, морао би знати да је немогућно, да привреда Србије у 1990. г. оствари преко три, односно 6,4 милијарди долара акумулације! А Зеленовић то јавно рече у српском Парламенту! Аудиторијум је чак аплаудирао док је Зеленовић износио податке - од којих се сваком школованом економисти дизала коса на глави. Разуме се, да је то тачно, тако висок профит сврстао би Србију у ред најакумулативнијих земаља света, које би могле да позајмљују Немачкој и САД!

Наравно, Ја не кривим Зеленовића што је употребио овај податак, јер он има право да не познаје економске категорије. Не кривим га и зато што не користи праве податке, већ само зато што верује да је окружен способним људима. Сматрајући, дакле, сасвим погрешно, да је окружен таквима, Зеленовић је, на пример истакао, и више пута поновио, да је циљ Србије, да ствара нову вредност?! Пошто је сасвим јасно да не познаје смисао поменутог појма. Узгред, ”нова вредност” је совјетска творевина с почетка 20-тих година, категорија која је чак и у СССР већ одавно напуштена! Пошто Зеленовић, очигледно, не познаје ове појмове и пошто не зна да су му саветници дали погрешне параметре, онда би морао - то му искрено саветујем - да се позабави питањем њихове компетенције. Јер, њега слушају и они који знају шта је то економија, као и страна јавност у којој је квантификација економских категорија постала занат многобројних, чак и оних који немају везе са економијом. А они су склони, да оваква дилетантска иступања једног премијера извргну рутлу. Ја се надам, да ће премијер схватити правилно ову моју критику, тј. да је неће узети као блаћење једног опозиционог економисте. Циљ ми је само да помогнем премијеру, како не би и даље упадао у компромитујуће замке својих блиских сарадника. Јер, ако је тачно да је акумулација привреде Србије баш толика - како је премијер званично рекао - онда би онбио премијер једне од најефикаснијих привреда на свету! То, нема сумње, његови саветници нису мислили, али су ми, ипак, дали управо такве показатеље. Зашто? Могућно је, да је неко од њих знао истину, а да је на овакав начин извршено намерно манипулисање са јавношћу. Ја у то не верујем, јер би то ишло на руку ранијој влади, тј. другу Радмиловићу, а као што се зна, политичари на Балкану нису тако

велики центлмени, да хвале cbojc претходнике. Додао бих овде, да у мудрост политичара спада способност д аизаберу праве сараднике и саветнике. Зато и предлажем Зеленовићу да добро размисли како је он тај посао обавио, тј. да ли се може ослонити на оне кои га окружују. И даље, ако они нису умели да му прикажу право стање из прошлости, које је, иначе, свима познато, како he се тек носити са предстојећим проблемима! И опет, ако су они рачунали са таквом акумулацијом (?), онда остаје питање - где уложити толике новце и како остварити тако експанзивну привредну политику! Оцена да је наш привредни организам идеално здрав и да ra треба подвргнути најоштријем тренингу, може изазвати фаталније последице од погрешног терапијског ефекта. Тога, на жалост, нису били свесни предлагачи мера економске политике владе. А из тако погрешно одређене дијагнозе, следиле су и крупне грешке у предлагању мера, па је такав програм неостварив! Додуше, друг Зеленовић је сувише уопштено говорио о квалитету живота, користећи већ излизане фразе-даје човекнаше највеће богатство. Тако је већ настарту разрадио нетржишни механизам, уз позивање на тржишну економију у коју се наш бољшевички режим заклиње више од тридесет година. Што се тиче излагања потпредседника владе, сматрам да су била неуверљива, недокументована, апстрактна и, у најбољем случају, чиновничка и то - на најнижем нивоу, Зеленовић, изгледа, није имао времена да проучи судбину бугарске једнопартијске владе и њеног, иначе, врло способног премијера Луканова, који је пре само три месеца дао оставку - пре свега зато што једнопартијска влада није могла да обезбеди ефикасан рад. Судбина његовог наследника Попова тако-

Српска слога, мај 1991

7