Архив УНС — Листови странака

Р. Гачић

Црна Гора, односно сав српски народ који живи на територији овог поднебља ЈугославиЈе, и да ћемо више радити више се ангажовати, више имати а свакако да he и дажбине олносно порези и доприноси бити далеко нижи јер бирократија ова салаппва мора да паднс не може више за њу мовек да ради. УЈЕДИЊЕНА ОПСПИДИЈА: Држати армију од двеста двадесет хиљала, држати полипију малте не у толиком броју не може ни једна велика сила као што је СДД. ЈЕВРЕМ САВИЋ: Па сигурно да не може ако се доходак који се оствари, који је нормалан па 70% иде за потребе ванпривредне делатности оида у том случају ни Јсдна производња не може да издржи. Ја морам само да кажем један овако пример: Упоређујући друштвену својину и приватну својину мој млин односно очев млин, дедин млин који је некада фуикционисао како треба у приватној својини радио је само један човек а да смо сигурно једно десетак вагона у току године имали ујма пшеиице и терали за Сарајево и продавали. Међутим, како је млии национализован доласком комуниста у млину је радило четири човека, један административац то је пет, и да не рачунамо оанј што одржава погон млина и онај што обрачунава и онај што про-

даје и onaj што руководи, значи фактички пет лица је радило однос је био један према пет па сто видите каква је та ситуација. Дко упоредимо у нашој општини Горњи Милановап видите да много службеника има што нису криви ти људи који сала раде у општини у супу, у Сулу и тд., а да јс пре рата таковски срез имао осам службеника пет жандара, и четири судије а сада има сигурно четири стотине, мислим запослених. УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО: Шта бисте на крају овог разговора поручили како радикалима тако и осталом српском иароду? ЈЕВРЕМ САВИЋ: Посебно ми је лраго што ове наше радикалнс новинс носиће назив први пут од ослобођсња па до данас када трсба да славимо сто десет пуних година наше радикалне странке 81 и 91. прошли век и садашњи век што те новине носе иовине српске новинс, радикалне новине и уједињено српство носиће и радикали су се и раније борили за српство а и сада се борс за то уједињсно српство и поручујем свим pawкалима и свом народу за јслан ангажован рал за слогу и за јелно вако пријатељство један хуманост, морамо се борити за ту српску државу коју волим ја као човек из народа изнад свега.

Велизар Шофранп

ВОЉА НАРОДА ЈЕ НАШ НАЈВЕЋИ ЗАКОН

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ПРОМОВИСАНА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ

Српска радикална странка званично је промовисаиа и у Горњем Милановцу, у хотелу „Шумадија”, у петак 29. марта. Долазак вође Српског чстничког покрета и новог председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља изазвао је огромна интересовања грађана, посебно присталица Народне радикалне странке. У дугом и исцрпном излагању Војислава Шешеља у коме јс он углавном говорио о програму странке, посебно инсистирајући на конкретним предлозима за решавање свеукупне кризс у Србији и ЈугославиЈи, преовладавала је иницијатива за уједињењем свих опозиционих сиага „посебно оних чија је идеолошка оријентација десно од центра”. Управо у том смислу, на иницијативу всћине Одбора народне радикалне странке, јс и одржана оснивачка скупштина Српске раликалне странке којој је као први приступио Српски четнички покрет задржавајући своје име и приступајући као холективни члан. У даљем излагању Војислав Шешељ је, строго се придржавајући програма странке, говорио о „југословенству као највсћем историјском злу по Србију и великом социјалистичком болешћу. Рушењем комунизма мо-

рамо искористити последњу прилику да срушимо Југославију. Ако се ове и наредне године не отарасимо Југославије, вероватното више никада нећемо бити у стању”. Српска радикална страика, речено је у наставку промоције, подржава отцепљен>е Словеније, уз плаћање свих дугова затим „нема ништа против отцепл>ења Хрватске, али без иједног дсла српске територије”. Шешељ јс строго нагласио да Српска радикална странка, поред свих ставова и одредаба у програму, пре свега иоштује слободну српску реч и вољу нарола. Народ јс јслини тај који има пупо лигитимно право да сс изјасии и да кажс шта хоће и шта жели; Лко сс парод изјаспи за републику поштоваћемо то, јср јс за иас воља српског иарола иајвсћи закои”. По завршсиој промоцији страикс и Iвеног програма Војислав Шсшељ јс олговарао на питања присутних, али због краткоће врсмеиа иије био у могућности да иа сва олговори. Централно питаи>е одиосило се на сукоб са Вуком Драшковићсм и његов опозипиоии став прсма делу опозипијс. (О овоме ћсмо писати у нарелиом броју). 28. март 1991.

Велико интересовање грађана, у препуном хотелу „Шумадија“. Говорио је председ ник Српске радикалне странке и председник Српског четничког покрета, војвода Војислав Шешељ

УЖИЧКА ЗАВРЗЛАМА

ПостоЈи јелна ! шролна игра заврзлама, И песма која каже: „Заврзлама нијс лака то не игра пура свака”. Коловођа ове заврзламе био је Добривоје Вилић l»aja који је на свечаном ручку организованом утадашњемУжииу у част Јосипа Броза који јс 7. јула 1946. гол. посетио град. Свечани ручак је поссбно значајан по томе ипо је на твему први пут изнесена илсја о промени имена грала Ужица. Сви Ужичани који су присуствовали ручку памте ла јс прсдлог о давању Ужипу Титовог имсна изнео Добривојс Вилић, секретар Покрајинског комитета КПЈ у

да се не иле на рсферендум. После тога и МО СПО организује акиију за рсфсренлума а и остали МО лругих странака упућују СО захтсвс за расписиванл рсфсрснлума. Пакон што је „одјуговило” и Ошптински олбор Сопијалистичкс партијс у Ужицу подржава захтсвс за рсфсрснлум. И на крају Скупштина општинс расписујс рсфсрснлум за 21. април овс голинс. Али не лези враже. Тск онда настајс права заврзлама чији се завршетак бар у ово врсмс пе назирс. Олмах реагује Месни олбор Демократске странке у Ужицу и даје саопштење које објављује

не странке јс мирно посматрао налмулривања а чланови странке су изашли на рсференлум и бесплатно учествовали у олборима на гласачким местима с тим ла се њихов хонорар уплати за изгралњу VI основне школе чија изгралпмЧ треба ла се настави. Али са чим? Кала је упоредо са рсференлумом за промену имсна гралу пропао и референлум за преусмеравање средстава од Дома за омладину на VI Основну школу која се грали. Да ли је онла Општински одбор ДС погрсшио кал је грађане позвао на бојкот рсферендума? Иаролиа изрска каже: „Дала баба грош да се у коло ухвати а дала би два да из кола изађс”. Јестс да јс коло заврзлама али из ове заврзламе макар правно има изласка. Како? Лако! Лко јс 1946. године дру г Вилић предложио ла туђи грал лобије име Титово и ако јс предлог одмах сутрадан I'радски Пародни одбор донео оллуку акламаиијом онда нема никаквих СМСТН.И да Скупштина

ЈОШ ЈЕДНА ЗДРАВИЦА тексту Ужичка заврзлаУ ма говорило се о здравици друга Баја. Ево још једне здравице али из далеке 1893. године: „Године 1893. дође на Златибор краљ Александар Обреновић. Код извора хладне воде зв. Кулашевац седне са пратњом да се одмори и ту му се припреми пољски ручак. Тадашњи председник општине чајетинске, Перо Мићић, одржао је здравицу краљу и изјавио жељу, да се тај извор за успомену на Његов долазак прозове „Краљева Вода“. Краљ Александар, необично очаран Зла тибором, обећа да ће ту на извору подићи чесму О СВОМ ТРОШКУ. И заиста, ускоро на Златибору тј. на извору Кулашевац, би подигнута о краљевом трошку велелепна чесма за успомену на краљев долазак. Од тада се Кулашевац зове „Краљева Вода“. Записао Љубиша Р. Ђенић у брошури „Златибор“ коју је издало Друшгво за унапређење туризма „Златибор“ Чајетина 1938. године.

Општиис у Ужицу поступи па исти пачип као и Гралски одбор 1946. годиие. Једноставпо да доиссе одлуку ла се град зове само Ужипе. За то псма никаквих сметњи. Пи у Уставу ни у Закону о рефсрендуму ни у Статуту Општине. Тако he коловође заврздаме се једном одморити а Ужинс се звати оиако како се до 8. јула 1946 године, вековима звало. Када ће бити завршена VI основна школа то се још нс зна.

Михаило Матовић

Новом Салу, за врсме држања здравице. Пок. прота Милаи Смиљанић јс говорио: „Мислим да је то идсја друга Видића и први пут сам јс чуо ма ручку.” ДругВидиН се cchao дајс ссдсо поред Светозара Вукмаиовића Темпа. У Јсдном трснутку друг Темпо се обратио Видићу следећим речима: - Ајде, Баја, рспи и ти нешто! - Ја заиста желим да то учиним- одговорио му је Видић. „У погодном момснту устао сам и обраћајући се другу Титу и свима присутним, рекао: Ако има ишта на свсту природнијс у овом часу онда Је природно оно што ћу сада да предложим. Имајући у виду улогу друга Тита... мислим да наш град (нагласио М.М. јер је Добривоје Видић рођен у Чачку) треба да носи име друга Тита и да се у будуће зове Титово Ужипс” (Интервју Добривоја Видића из 1976.Г.). Сутрадан, всћ, док се Броз налазио на Златибору у 18 часова у згради Градског народног одбора у Ужииу одржана је свсчана седница плснума Градског народног одбора и предлог за промену имена усвојен је акламацијом. Beh после два дана, 1 1. јула Министарство унутрашњих послова доставило је одобрење којим се: „одобрава промена назива града Ужице у „Титово Ужицс” уз уобичајено образложење коЈим се велича улога и дело Јосипа Броза. Ново коло, заврзламу, повели су после скоро 45 година, група радника Првог 11артизама - њих 598 те упутила петицију Скупштини општине тражсћи да се распише рефсрендум за промену имена града. Олмах реагујс СУБНОР Титово Ужипс називајући раднике издајнииима те да желе да фалсифнкују и прекрајају историју Југославије. Са овим ставом СУБНОРА не слаже се нова група грађана Ужица - њих 697 те у знак подршке раднипима доставл.ају нову пстицију такође тражсћи реферснлум. Скупштина општине на седници одржаној 18. маја 1990. годинс нсћином гласова одлучујс

локални лист „Вести” а којс гласи да јс рефсренлум нспотрсбан и да сс граду трсба вратити нрвобитно име бсз рефсрендума а у супротиом позива грађанс на бојкот рсфсрендума. Рсагујс и МО СПО тврдсћи да инипијатор расписиванл рсфсрендума нијс Предселништво Скупштинс већ СПО, мада када су доставл.ањс петициЈе грађана за расписиван>е рсферснлума СПО нијс ни постојао. Дошао је и тај дан 21. алрил 1991 године. Гласачки одбори на гласачким местима чекају али одзива грађана нема, па нсма. Па крају Комисија за спровођсн>с рсфсрендума констатујс да рсфсрсндум није успео. Ко јс крив? Онштински олбор СПС кажс; крив јс Општински одбор Дсмократске странкс. Општински 0/i6op ДС кажс крива јс Скупштина општине јср није довољно публиковала рсферендум. Cl IO Општински одбор Ужицс каже да је дао допринос реферснлуму јср јс јсдини штампао плакате на којима јс писало: Спасите част своме граду са текстом Титово Ужице на ком јс текст Титово поништсн путачом. Мссни одбор Српске радикал-

„ПА ЉУДИ, ДА ЛИ ОВДЕ НЕШТО НЕДОСТАЈЕ“

ОТЦЕПЉЕЊЕ СЕМБЕРИЈЕ КАО ОДГОВОР НА ДЕКЛАРАЦИЈУ

На свом синоћњем састанку одржаном после конфсрснције за штампу прелседника република и председника председништава шест југословенских република у Сплиту, Регионални одбор Српске раликалне странке за североисточну Босну, са седиштем у Бијељини, донео је следеће закључке са којима жели да упозна своје чланство и осталу јавност. -Регионални одбор Српске радикалне странке за североисточну Босну тражи од одговарајућих општинских власти у општинама североисточне Босне да одмах после Васкрса распишу референдум о припајању североисточнс Босне Републици Србији. Разлог за овакав захтев лежи у покушају да се српском народу у Босни и Херцеговини наметне Де кларација о су верености Босне и Херцеговине од стра-

не СДА, МБО и ХДЗ, посебно после синоћне изјаве Алије Изетбеговића на конференцији за штампу у Сплиту да ће Декларација о суверености бити прихваћена у Скупштини Босне и Херцеговине и без одобрсЈва Српске демократске странке. Ми смо против усвајања Декларапије и против њеног наметанл, јср би српски народ у Босни и Херцеговини њеним усвајањем постао, односно добио статус мањине. Зато одговорно тврдимо и захтевамо ол власти у свим општинама североисточне Босне да се распише референдум о припајању североисточне Босне Србији, те да се воља народа поштује и спроведе до Петровдана- каже се на крају саопштења Српске радикалне станке за североисточну Босну у Бијељини. Политика, 30. маот , ,

П. Симић I

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА У БИЈЕЛ.ИНИ

ОД ПРАДЕДЕ ДО УНУКА СВИ РАДИКАЛИ

УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО

11