Архив УНС — Село

броју п по богатству. Многобројна и богата народораселеља чпне те скачу непокретне вредностп, као год што мадобројна п сиромашна народонаседења чине те оне опадају. Факт је такође да отрана конкуренција корисно измењује крајностн и окакања п naдања у овоме смислу, и да he се, по њој, извршити, раније или допније, и нзједначење цене пољопривреднцх земаља, чијн се производи јављају у међународној трговини. Овим не he да се каже да ће непокретна својина богатих земаља постати рђава ооновица улагања новца, него тнме хоће да се каже апсолутно и врло чиото да, да не би подлегли у пољопривредној борби са државама које имају природно плодовите земље, преко је потребно да наше земље друге класе ц иопод тога буду предмет поправака које he им дозволпти да продуже производњу стрмнина и пиће сточне, или да, ако не неподносе те поправке које би се исплаћивале, да циљају на чист производ помоћу култура, које изискују мање гноја, надница или других трошкова. Капитали за поправке, које улазе у саму непокретноот пољопривредну, улазе на тај начин у класу непокретних врадности. Ми ћемо нмати да видимо у којим случајевима онп стварају вишак непокретне вреднооти, и у којим случајевима, напротив, они не придају ништа вредности каквој пол,опривредној имовпни. Ови последњи олучајеви нису олвећ ретки. Управа добара ваља да их проучп са саовим нарочитом пажњом. После непокретних вредности што их земљорадња употребљује долазе покретне вредности, које сачињанају њен ексалоатициони каиитал. Овај каиитал за експлоа тацију јесте једини, који доносе закупнпци и наполичари који за неки извесан број годнна узимају под закуп имања било за накнаду у новцу или за делење производа, Каиитал за експлоатацију, преставља у инвентарима имања, следеће Форме ; Он је у стању: 1. стоке ; 2. арибора, машина, справа, алата, намештаја 3. материја за потрошњу нли иродају : 4. вредности, које су уложене повремено у земљу, као што су ; семење, орање, гнојеви. итд. 5. новчаних вредности, у виду банака, трговачких артпја, вредности названих покретних, све вредности што со примају у трговачким разменама. Сточни капитал и капитал у алатима образују стални каиитал имањб. Изузев новчанн капитал који се не мења по Форми, овај стални капитал не преображава се као други капитал названи оВртни који прелазе из стања семења и гнојева у стање жетава или који губе овој значај као орање, чије дејотво се ocoha само на једној жетви. Врсте новаца, којима је цељ да олакшавају промет разменљивих вреднооти, улазе тако исто, као што сад рекосмо, у обртпи капитал, н ако се не мењају по Форми. Казати да се вредност ствари утврђује погодбено између продавца n купца, то значи казати да је нужно разликовање у изучавању пољопривредних вредности, које оу купл.еие или продане и вредности које оу произведене н потрошене на имању и не излазећи на пијацу. Код првих, има понуде и тражње; има дебате за којом долази приотанак узајамни. Код других землЈорадиик је сам бсз погађача, да утврдн цену овојег ђубрета, своје пићно раке, овоје оламе, овојих радова са запрегом који немају трговачке цене у ономе крају. II међутим, ако он xohe да зиа, а то је данас важна ствар да ли има више добити гајитп стоку но жита, овце више но гопеда, впше гојити но гајити, држатп ливаде више но зиратне земље, више но шуме, више но вивинограде, ваља да рачуноводство специјалише н умиогостручи своје рачуне по различности грана привреде. II да би умногоотручило своје рачуие, да би их окоичавало губитцима н добитцими, оно ваља да означи no неку вредиост свакој ствари. Како да се утврди вредпоот раду са коњпма и воловима ? Како да се утирди вредност ђубрета п вредност сламе и пиће сточне, у пределима гдо нема запреге да се најми, ни пијаце ђубретима, ни пијаце одами и пићи сточиој ?

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 29 5

188 6 годипа xvii