Архив УНС — Село

Како су хидротехнички радови од ваг-федког утицаја на опште згрнкултурпо и хигијексш народко благОстање, то ћемо имати у виду, да иаше читаоце нзближе упознамо са папшшм и нрптга спровођеља оваквих радова. Оддмковање Управиик Савеза Аграрких Заједкица заЈужну Србију у Скопљу, г. Чеда ЈанШвкћ, ка иредлог Г. Министра Аграр. Укавом ГБ. В. Краљ-а одлнкован ;е орденом Св. Саве- IV стекеиа. Једка одврат-на ла.ж> „Иолнтика" од 24. децембра- пр. r. у уводном чланку Потемекинока села прд потписом Мнлосава Јелића доносн између осталога и један овакЗв став. »Све то кије видео г. Јањић. Нијг ваЈшко/ на лримрр, да се иа руке i?pn иаради једке иасељеничке куће у Батањи давадо трндесет пет хил>ада динара. А кад такву и веНу кућу подигке једаи -сач насељеннк код Скошна, ч>н да шест и по хиљада." Овако ружне н одвратне лажи не могу успети код обавештеког света. Необавештсне пак, радн којих се онс систематски и сервирају, упозоравамо да оваквим и сличним иитригама, које извиру искључиво из мржње и паксстн, пе псклањају никакву пажњу ии веру.

Baco Слијепчевић

Насељеник из Урошевца, нредседпик Неродимске агр. заједнице и члан упрзвшг одбора Савеза Агр. Зајединца Ј. Србкје, умро је 5. августа 1923. год. у Скопљанској грађанској болннцгк Угасио се један племенит живот, једко несебично срце, које је вазда топло куцало, саосећзјућн више за туђу беду и невољу но за своју и своје породице. После тешког живота испуњеног великом борбом за опстаиак своје породице пок. Васа се из Херцеговине населио у Урошевац још 1912. r. одмах по ослобођењу. Нзеговим заузимањем истовремено се населила једна већа група његових земљака. По ослобођењу Васа. је још више развијао акцију за насељавање ових крајева цривукао велики број вредних и ваљаних Хериеговаца и својнм трудом на челу Заједнице и међу својим људима учинио да Неродимска Заједница постане једиа од најбољих и најуређенијих у Ј» Србији. Часним и поштеиим радои кок. Васа је нрнбзвио себи велико поштовање међу насељеницима и код целог грзђанства у Урошевцу а био је изванредно цењен и од свнх донородаца у срезу па чак и од Турака. Умро је као пуки сироиах и оставио за собом незбринуту жеиу са седморо ситке деце. Смрт његова je велики губктак не само' за његову породицу и његове многобројне пријатеље, већ и за саму нашу националну ствар, којој је пок. Васа тако предано служио. Счава му и вечан. помен међу шша.

Милета Поповић Гаранчић

Јо?:и нам се нису; осушиле сузе и утишали уздаси за пок. Васом Слепчевпћем, а ево где иам оде још једаи национални радник из илемена Васојенића, умро је 25. ов месеца Милста Поповић Гаранчић. Пок. Милета је из кола оке старе гарде витешкога доба, коју је ско себе скупљао кнез necвик у оно заноско доба када певаше: „Онамо, Ofkimo за брда Она м .... Пуних 16 година био је витез телеске 1-а:ежеве гарде. Сем тога ои је ibiii ' у млади,м годинама са чашћу косно крсташ барјак. Још из малена одњнхан и запојен песмом са гусала о вктсштву, о правдн и слободи, он је вјечно сањао, нјевао и делао само за српство, за правду ч за елободу. Мудар и разборит, вкдммо деведесешх година где га племе одлнкује чином племенског капетана А за тим га ксто племе бира за народког посланика у ком је положају ocrao и за време Балканског Рата. И као народни посланик нде у борбу готово у свима борбама балканског рата као и протнву Бугара иа Брегалницу. —Узео је живог учешћа у сиетском рату. А трагична 15. година затекла га-јс Скадру као управника назнеког завода где је заробљеи од Аустријанаца н међу првима интерннран у Болдогасош. По ослобођењу, Милета се враћа т ропства у родно место Лијеву Ријеку; зли место куће налази гаревину; место тора и обора, оустињуи корое, коју је створила непријатељска рукз. ,У то време долззи са Озлунског фронта, Милетик брат чувенн Солунски јунак Вучић, који окупља омладину, постаје њен председник и жмво ради на остварању своје вечне идеје; Уједињења, Мнлета добија крила н, онако измучен помаже свога млађега брата Вучића. Али axl Најамничка рука убије Вучића н Милета мораде узети незбрикуту децу и поћн за Маћедонмју где је са породицом касељен у Асањбегову • до Скопља. Намучен у ратовима; гањан и мучен у ропству у Маџарској, дотучен жллошћу за погинулкм братом пије могао вигае издржати, већ је пао као планински бор, кога ветрови обарају, Али кроза све фазе свога паћеничког живота, Милета остаје велики Србин, несаломљени родољуб са непомућеком народном душом, какву могу дати само Васојевићске горе. —Нека је слава добром Милети и вечни мкр.

Са. Н.Лабан

ОГЛАС

Савезу Аграрних Заједница Ј. Србије у Скопљу потребан |r једг»в чииовник sa кгдзорifKuiTEO ггрцптк заједница. Првенство имају кандидгти са свршеном трговачком или учитељсксш шкодсш. Плата по споразуму. Понуде са докумемткма поднети Савеаа до 10. јавуара 1924. год.

„ Apapi, i! i Преглед “