Архив УНС — Село

Унутрашња политика

Да би широке народне масе, широм Огаџбине, сазнале шта се сада чини и шта је на дневном реду, ми ћемо доносити мишљења и изјаве г.г. Министара, народних посланика, сенатора и осталих који се баве државним питањима и народним послозима. Имајући у виау, да ће се „СЕЉАЧКО ПРАВО' винути од куће до кућице, од имућног до сиромаха, од ратника до буаућег 6pai иоца нашнх права и дужности, биће од великог значаја да се сазна и зна; шта се у Београду, као и у свима местима, ради. Наш је Народ начиода прати дагађаје, да сарађује на општем добру, да зна од чега шта потиче, а нарочиго: кометреба захвалити за добро, које мусе чинг;‘ кога треба за шта послушати, од чега се треба чувати. Прво се сетисмо оних, који створише државу, а који су у најтежем положају. То су наши инвалиди, Ма колико њима чинили, они немогу никада имати оно, што су изгубили: ноге и руке, очи и вилице, зтравље и слободан избор рада, зараде и занимања. Садашњи Министар Социјалне Политике, г. др. Новак, примивши нашег дежурног уредника, нагласи да инвалидима треба све учинити. Имајући поверење у предан рад својих чиновника, упутио је нашег Уредника да се за сва питања обрати чиновницима. Први чиновник, који највишеима посла са инвалидским невољама, беше Г. Горуп, Шеф отсека. ЈЂубазан чиновник, радо је показао све, у колико се није косило са тајнама самог Министарства. До сада је чињено све, према изјави шефа г. Горупа, инвалидима и њиховим породицама. Ранијих година судаване разне справе и машине, у виду пом ћи инвалидима. Нови закон, који је од 1929 roдине, разликуЈе се од закона од 1926 године, услед чисто финансијских тешкоћа Министарство сада не располаже са кредитима, те се неће моћи помагати инвалидска деца и остала ратна сирочад. Ортопедски заводи, који постоје у многим центримаизлазе својски на сусрет сви, ма ипвалидима. Министарство соиијалпе политцке и народног Здплвл ј из i азл lUlB пли пцма јнп ЗДиип Ihl пЈ/idJil ПllПи/I>|Д nu сусрет, за нреме бањског рада, шаљући инвалиде на бесплатно лечеље, Шеф одсека за хигијену г. Др. Кун, у разговору са нашим уредником, показа најбољи начин: како треба ширити и развијати науку о здрављу; како се може од Министарства добити научних књига, савета и поука. . Остали питања, као: питање нашег радништва, где су све наше сестре и наша браћа, у односу на стране раднике, приказаћемо кад се буде вратио шеф кога одсека, који је сада у иностранству.

Полатнна Ианнстарстга шра и руда Министар шума г. Др. Милан Улмански примивши нашег уредника, изнесе укратко план свога рада: јСва привредна богатства која се нађазе широм наше Домввине јесу искључива својина народна, што знфи државна. Као што прави дома!ин сам одабира: шта је за npoдају, шта за клање, а шта за приплф., тако морам и ја радити. Пустити касапина да он сам бира и ода Вира, у тору и штали, значило би чзгубити сваки смисао за чување дома и домаћинства! Као старешина Министарства шума и руда, позван сам; да чувам, ШТИГИIМ и унапређујем све народна и богаства. Савесно ћу истраживати нова богатства, како бих открио све оне изворе који ће народу Огаџбини доносити ону

корист, коју наш народ заслужује да има према великом богатству и природним лепотама наше државе. Рад у појединим рудницима мора одговарати свима законским условима, како националним и здравственим, тако исто друштвеним и моралним, Рудна поља, на која има права сваки грађанин наше земље, морају бити тачо и на време откривана, на њима рађено, тамо таказ рад биће дозвола за држање и одржавање појединих права сопственика рудних поља. Спремљен је рударски законик, који одмах износим пред народну скупштину. Овај закон је у правом реду веран начелу: да су руде државно добро, Закод ће својом силом натерати све интересенте на трајан и непрекидан рад, а искључује сваку спекулацију. Пошумљавање ћемо изводити на начин, који се показао као најбаљи и најкориснији, делећи саднице и пресаду школама и свима народним установама. Дати малом ђачу неколико садница, упутити га и научити како да ra посади, то је готов успех. Ђак ће сваког дана заливаги, неговати и окопавати своје посађено дрво. То ће бити веза љубави између будућег народног просветитеља, домаћег дрвећа, испод кога he се и одмарати и слушати цвркут птица. Од 1919 г. пошумљавање коштало нас је по 20.000 за сваки хектар ! Овим путем не можемо ићи, већ једино са омладинм и уз припомоћ Народа. Бујице, које су најтеже штеточине, које често пута направе пустош прекчдају жељезнички и колски сабраћај, задају велику бригу. Прикупио сам податке, из свих крајева где бујице највећу штету чине, а Вас молим да преко „Сељачког Права“, сами учините: да би се бујице каналисале. а њкхов штстан рад онемогућио. На питање о свршеним инжињерима шумарства и Студентима шумарског факултета могу Вам рећи да сем поставио велики број инжињера, међу којима сам нашао људе са одличним дипломама. Студентима hy у свима приликама излазити у сусрет јер су они носиоци свега најбољег.

Нашим суграђанима!

Беск ртђани и Беогрзђзнке! B'ao сељачки счнови 6ићемо у могућнооти да покажемо: 1) нако би се могле све цене за све животне намирнице оборити за 3/4 од данатњих: 2) иоји су to чиниоци, ко]и раде и зарађују иако оу у таио малом броју —на рачун 350.0С0 становнииа? 3) Верујемо да смо нашли најлаише решење, од иога ђе бити права иорист, иза које чека свестрзно благостање. Сиређемо пажњу чиновницима, трговцима и занатлијама, свима потрошачима: да смо прииупили толиио норисних ствари, а све молимо да нам оланшају овај друштвени рад, јављајуђи нам све оно, што ђе послужити и омогуђиси: да Београд, иоме положај дозвољава постане најјевтинија варош у земљи! Уиазујемо и на решење електричног питања, иоје нам задаје много тешиођа, а може бити таио гешено; да и ирајњи сиромашаи ради своје послове не у мраиу веђ при правој јасној светлости! Јадранска пруга

Народве вође, који су у свим приликама делили зло и добро са својим Народом, који га никад не напустише, а које је Народ награђивао; љубављу и народним поверењем миропомазањем, оданошћу и полетом, животима и главама, те народне Вође увидеше значај, потребу и вредност Јадранске пруге. Израла Јадранске пруге јесте нека сваки син наше Отаџбине зна, питање наше судбине, нашег напретка и будућности свих покољења. Био ли мањи или вепи састанак, на ком се већало и говорило о Јадранској прузи увек се виаело оно што треба да нам отвори очи, а то је: онн којп дишу народним духом, који неће жалитн никада да uoгину на браннку Домотше , били су једногласнн да треба одмах подићи Јадрансну пругу п дати јој онај правац, који народним аотребама одговара. Други, који се нађоше на тим састанџима, или пуким случајем, или силом својих положаја, или са жељом да омету, открише своје намере: што нам је било јасно да њих не треба ннти зваши ннти питати, јер је хиљаду и хиљацу државних послова свршено без истих, а често пута и против њнхове сопствене воље! Још 1926 године био је један срећан састанак, који је представљао прави привредни парламенат, на ком је решено а после узакоњено да одмах почне рад Јадранске пруге. На овоме се није стало већ je створен закон за зајам, зајам смо добили и све је било спремно и готово: да радник заради; да се сел>ак обогати; да се незапослени упосле; да се на многим местима открију природна богаства, која свакој земљи олакшавају кретање у културној зајелници човечанства. Кад је све било спремно и готово, нисмо смели одлагати овај тако потребан и за народ срећан посао, а још машо дз слушамо оне које можемо са пуно права назвати народни непријатељи! Искуство нас је научило, очеви су нам оставили у аманет: да слушамо глас народа, да следујемо гласу своје савети! Будемо ли и за једну длаку одступили од овог аманетног правила, нас ће пратити и народна клетва и клетва наших потомака а приро ше незгоде, разуме се као што сада чине своје биће и у будуће немилостиве према нама! Само онај, којн је дорастао да , г «? ш Г у М! VW. T A* ЈШРфГ* диудодни,* ocehaja, на којим се кантарима не може ништа у виду даре одбити, може и има право да суделује у народним послошма, да брине народне бриге и да'*е своје саветв. Не дозвољавамо никоме, ко не докаже да заслужује својим радом у прошлости и садашњости, да је све своје силе упутио на то: да користи општем добру! Положаје ваља поштовати, јер они служе усвима земљама и по свим законима, само за лакше, боље и брже напредовање једне Нације. Није ли овако, онда су положаји утврђења иза којих је народни не пријатељ, кога треба овог непријатеља не само открити, о белоданити већ и раззружати, како неби никада могао да учили ни најмању штету, коју може сељански кмет да пресуди. Ево положаја са којих се, овако народу и нашој бздућности користи: 1) Професор Загребачког Универзитета, г. Јерко Аларчевић, као стручњак беше неколико пута први међу првима члан стручних комисија, за сва питања Јадранске пруге. Како је г. професор предлагао и своје предлоге бранио; свој глас давао и потпис стављао; предавања држао и по многим научним часописима и новинама, опширно своје погледе на Јадранску пругу приказивао, а све то представљ.ао тако; да би државу навео на ово своје решење а како је „Сељачко право“ намењено свима националним интересима, заштити и просвећивању сељака, то нам је дужност да широким народним масама опишемо; зничај имена професора Универзитета, његов утицај на народ, државу и науку. Наш сељак познаје професора У-

ниверзитета по жалби свога сина, великошколца: син се жали, да га професор често пута строго прими; да му пребаци што се на време није уписао; да му не прими пријаву за испит бег таксе; да му не доззоли на испит ако није у одређени тренутак лошао; да га не шаље на научна истраживања онако како заслужеје сељачки син, итд. итд... Да се овако мишљење не би одрмаћило по нашим селима, од чега би највише имали штете и наши професори и савремене науке, ми износимо закон: реда, рада и животног кретања, правог професора Универзитета. Љубити своју отаџбину,бити свом душом и срцем за св >г Краља, бити готов у свима приликама дати свој живот за славу и величину своје Нације, то су биле и оста]у особине наших професора Универзитета као синови једног народа. Бити чврстог карактера. чијч се снага мери са дијамантом, ићи право уздигнуте главе, ма ка ав ветар дувао, не дозволити да народни образ буде општинска табла: где се лепе све могуће објаве; бити у науци истинит, том истином користити свом роду, тражити и и траживати све научне користи, а то све свом народу стављати на расположење; испрсити се и пред културним човечанством јамчити: да је каш народ дорастао да се може уватити у свако кулгурно коло, то су биле и остау особине наших професора као научника и родсљуба! Због свега овог Што требау народне масе да знчју, ми чинимо своју дужност и не усуђујемо се нити се колсбамо, кад су у питању животни интереси нашег народа. Задржаћемо се, овом приликом на три ствари: које треба да осгетле рад r. професора Алачевића: 1) Иемајући или воље или времена, што је на велику штету г. професора и његовог научног гласа, поводећи се не знамо каквим побудама, учинио је толико тешку грешку и открио своје непознавање оних главних врлина: које су за сва времена биле најчвршћи наше прошлости, а које јамче за нашу мирну будућност. Под својим пуним потписом, у „Техничком листу “ бр. 3 и 4 од 28 фебруара ове године г. професор тврди: да је и „пруга преко Пећи у непосредној близини државне границе и албанск‘X гпанина, док је она долином г.тоји у изобиљу стварних доказа, да кад би један мало више издигли и са њим поклопили овакво „знање“ г. професора Универзитета, све би његове „доказе“ збрисали са научног поља! Тврдити д а је пруга у опасности ако прсђе кроз Чакор за Васојевиће и даље за Јадран, то је толико тешка увреда за све живе, то је најгоре одриц ње сваке захвалности творцима наше прве државе, јер пруга пролази, преко њихових гробов?! Колико незнања од г. професора Универзитета, кад нај еће витезове сумњичи да они који сачуваше: име, веру, језик, смисао за државу, створише народну песму, натераше све наше непријатгље на поштовање не могу бранити и одбранити будућу пругу, која треба да споји Београд и Цетиње! Ово је јединствен пример да са олтара и научног храма потекне оптужба, која се са пуно права може назватн ноционално издајство! Друге ствари, да би видели синови Лимске долине, да би запамтили потомци Васојевић Стеве, како се њихова судбина решава изнећемо у идућим бројевима.

с. Ing. Милорад М. Рачић,

Нацнонални час на радиу

Оно што је за нас најбоље, што нашој души служи за најслађу храну, што мирног човека пре«вара у витеза, то је наш Националазам. У слободној, моћној и независној држави, умесно је и за сваку похвалу ставити сва средства и све проналаске у службу Домовине. Најмоћније средство, најбрже по свом кретању, јесте радио и његови таласи. Да је било националне увиђавности, за минулих пет година, могло се одржати преко хиљаду националних часова. Неостварена душев на и морална корист, за пропуштених и изгубљених пет година, не може се ничим надокнадити. Долазак госпол. Др. Косте Луковића, за шефа Централног пресбироа, остаће везан за постанак националног часа преко радиа, а то he бити сјајан датум у историји рада и сејања најсветијег семена, Само онај, који је кроз мајчино млеко посисао националну храну, може осетити и схватити смисао, значај и потребу Национализма. Они који су се учили поред својих очева како треба часна реч да прати вредност сваке поморанџе, не разумеју, нити ће икад разумети силу Национализма ! Само ми можемо схватити и осетити: ка о је одушевљење широм наше Домовине, када се шири знањиг; када се дају савети и поуке; кад прострује речи о витештву и родољубљу; када сину опомене које јасно говоре: шта треба бранити, шта треба одбијати и чега се ваља чувати! Иаучити Омладину како треба високо и поносно држати национални барјак, показати живом речју; како се најбол>е служи Краљу и Домовини, то ђе б Iти онај стварни, прави и велики значај националног часа на радиу. Ми се надамо и чврсто верујемо; да he се нацпонални час проширити и овим коршним до • пунама : 1) Извештавати на време студенте за конкурсе, стипендије и испите, Светосавске темате и др., јер је огроман број сиромашних студената, сељачких синова, који услед немаштине материјалне чаме по забаченим засеоцима, а тада им остану непо шати и испити и све оно, што би они лако и на време постигли; 2) Свакодневно ничу нови технички проналасци, које у другом свету одмах сазнаду сви становници, па и ми ту новину можемо корисно применитг; 3) Искуство је показало, када се Hif нреме уочи лакша или тсжа оо* лест у Народу, може се са малим и ситним средствима у зачећу обуставити и угушити. Јавити преко радиа свима, где се болест јави, јесте хришћанска и родољубива дужност. Сточне заразе које су често пута пустошиле и таманиле поједина богата насеља, где је буљуцима стока липсавала, од чега су се јављале и друге заразе и болести, могу се са два минута преко радиа онеспособити, чиме he се сачувати велико народно богаство! Овакав национални час, чију важност истакосмо, поздрављамо и срдачно честитамо његовим Творцима. Свечаност у Гацку

У присуству народних првака и претставника власти, освећен је скоро споменик испод кога ће и сада почивати 32 јунака мученика. Они су стрељани, издајом мештана-изрода, који на своју душу натоварише безброј грехова. На ладсну заклетву два обична несоја, чи;и су још стари пљунули на своје светиње, непријатељи их стрељаше. Непријатељ им није могао опростити што су били добровољци црногорске војске. Хтео је да застраши, да све српско убије, али се горко превари! Били смо живи сведоци, како нас Бог свећа, јер је на дан 18-то годшпњице њихове мученичке смрти, крваво језеро проврело у кући нападача Сељак из Гацка.

" БрОј 1

Поможнте „Сељачко Право 4 ‘ lep тиме помажете свој дом и даЈете крила својој деци!

„С ЕЉАЧКО ПРА В 0“

Отварамо ступце „Сељачког Права и , с вима правим синовима нашег народа, да они покажу шта знају, да ониизбију иа површину, да се они јаве на челу О младинскихредова! Нека виде шта нашој штампи недостаје. шта Јавна реч може да учини. „ Сељачко Право и јесте ваше, ви га браните, бурите му заштитници!

Сељачком сину Љубшоју Дробњоку, правннку Ужнчка Пожегау Прнмнлн све. Хвала. За ђачкн лнсV не брннн, узећемо га мн плагЈ ћемо таксу! „ СеЉОЧКО ПраЦ ' »Т

3