Архив УНС — Село

О васпитању Омладине

„Види му обућу, па га пусти у кућу!“ Јесге закон, од кога се несме оступати ни у најтежим приликама. Овде није реч о „обући“ опанцима или ципелама. Реч је о целокупној спреми једне особе једног поколења! Ко је бос, са голим ногама не може ићи главном циљу, по трновитим стазама живога. Да би наша Омладина једно велико поколење ушла у кућу у нашу државну будућност, треба је спремити. Пред Богом и законом морамо бити једнаки, и од тога се не сме оступити! Кад. тражимо све од државе: слободу збора и договора, писања, удруживања и усавршавања; личну безбедност моралну и материјалну; право рада, зараде и богаћења;? звање, службе и положаје, онда њој треба све наменити; звезда водиља, наших мисли, жеља и намера, мора садржати на свом светом лицу, што he бити јасно и разумљиво за свакога: са ДрЖавом, аоред ње, за њу n уз, њу ни једну длаку даље! То је наше национално заветовање, то је наше омладннско Вјерују! У великом граду, где промиче на хиљаде кола са разним брзинама, са разним товарима и у разним правцима; где има безброј сличних улица и кућа, права мајка учи своје дете: да каже како му је име, чије је и где станује! Врло добро и сасвим корисно правило, у случају да дете мало залута или се, не дај Боже изгуби. Отаџбина има за свако доба, своје мезимче своју Омладину, која исго тако, као мајка најбољи пријатељ детета, учи. Омладина зна: како јој је име; зна где станује и мора знати чнја је! Омладина има своје жеље, своје идеале, на којима она ЛСТП , То су крнла Омладине, која никада не смеју бити уморена! Као заједничка мајка, са чистим и племенитим срцем, држава одређује своје заменике који њене жеље спроводе, који њене бриге воде о Омладини. Кад Омладина хоће, у интересу свом, има право да се ш жнвотним колика мало Спровоза“. Да ли јединац или група, или можда цело друш|во хоће да управља колима, k којима се наша Омладина, дло често мора „возити"? % појединцу, ни групи, ни друштву не сме се дозволити 5а буде возар, да управља најколима на којима је Омладина. Само држава, сама или преко свога заменика, има право и сме бити зозар омладинских кола! Ево зашто. У друштву господари онај, који има најјачи утицај: у банци најбогатији; у раду t ајвреднији и најспособнији; ,т школи најбистрији... а жијна кола чекају! На њима Iљози сопственик. Од његовоље, доброг срца, тренутрасположења, зависи кога примити „на вожњу“. (о је градио, у којој радиошјг~ по ком нацрту, кола ‘јима ће се вознти и „вонаша Омладина? V ли одређен возар, који тгрављати овим колима? ' је пдређен, ко му је дао i \ :

право да буде возар: појединац, група, друштво или Држава? Наше прилике, свима нама добро познате, траже да овог возара држава именује. Кола сама од себе не могу ићи. Треба упрегнути: или мотор, који је доста скуп, или коње. Ово су два најбоља превозна средства! Неко би рекао да се могу упрегнути: ждребад, јунад,пси и т. д. Кад би возар био слаб, кад не би познавао пут а кад би му ждребад упрегао неко, да ова кола возе, на први звекет бујне садашњице ждребад би се уплашила, кола се преврнула и сломила а товару нека је тада Бог у помоћи! Дакле, возар мора бити трезвењак. Увек треба да зна ко му је прегледао кола, којима он вози Омладину, и да ли је био стручњак свог посла? Возар мора сам прегледати све: кола, резевне делове, брашњеник, и све потребе, без којих се не може прећи потребан пут. Возар мора знати из које је радње узета маст за подмазивање; да „случајно“ није било у овој масти, „тешке течности“, која нагриза осовине, у ком би случају оне прсле? Он гледа како је распоредио свој товар: на ком су му месту ратничка сирочад; јесу ли мирна богаташка деца; какве се игре замећу на самим колима; имали шале и весеља, или је све горка збиља; чује ли се које историјско име, да ли су та имена возару позната? Да ли међу путницима има који лекар; ако има где је он свршио своју школу? Је ли био чији питомац? Одакле прима и набавља лекове, који би у случају оболења, давани путницима? Ми смо имали неке „ лекаре а са страном „спремом“, на које се, ценеки њихово „ лечење\ не моЖемо иохвалити! Возар прави разлику између онога, што је раније чуо и овога што сам лично и чује и види. Он је најпозванији, ако месго кола има саонице, које морају прећи преко леда да добро пази: какво је време, колика је дебљина леда, и јесу ли пси, као најспособнији за вучу преко леда, здрави!? Пред сваки пут, био кратак или дуг, путник се спреми. Узме најосновније потребе: одело, кошуље, марамице, чарапе; мало јела, ако више нема.. У путу се често догађа дауслед тесне крагне, много стегнутог појаса, наступи несвестица. Коју крагну данас носи наша Омладина, којим је пасом опасана и да ли је њој све ово угодно? Је су ли мериле, кројиле, и шиле, најпотребније ствари за Омладину, наше мајке и сестре? Ко је прао: кошуље, марамице, и сву пре°буку, коју облачи наша омладина? Да се није нашао случајно неки „весељак" који је ставио и попрскао прашак од свраба по целој преобуци, па да се услед тога наша Омладина данас чеше? Национална омладина носила је, носи и ношће само ону крагну, коју су кројиле, мериле и шиле наше мајке и сестре, jep зна да ће јој само таква крагна бити згодна, да је неће стезати и гушити и да неће ироузроковати не- \

свестицу код Омладине! Национална омладина има свој сопствени противпрашак, који смртно дејствује на сваки „прашак од свраба", тако да he лишити задовољства, смеха и уживања, сваког оног „непО' знатог“, који буде тражио „у чешању и гребању наше Омладине“, своје задовољство! Је ли Омладина данас обувена? коју обућу носи: танке и лакеципеле, отворенијеопанке за лето, кожне и дебеле ци* пеле а затворене опанке зими? Или је обратно, па ноге зебу и мрзну, а без њих се ни једној мети не може ићи! Може ли омладина потрчатн, кад Отаџбина зовне, у овој обући? Да ли he бити клизања, спотицања и падања, где се ломе ноге и руке, где главе прскају? Нолпко има одабраних Омладииаца, нз овог великог товара, који седе поред возара? Гледају ли они све и видели шта радп возар? Посматрају ли како он скреhe на кривинама, како притеже и попушта дизгине? Да ли му је бич окићен шареним везом, или ]е сам и го?

На све ово може да одговори само Једно биће, коме ми верно служимо, а то Је наша Отаџбина! Њен возар Је Држава! Она обува 0младину у сваком погледу, ко|а ће моћи да потрчи свуда где год треба. Буде ли клизања 0младина неће љоснути; Буд|,е ли препреке, Омладина ће их прескочити; Буде ли ма ометао нашу Ота|уlбину, Омладина ће прокрчити пут |И стићи да пободе своЈ Бар/ак, на коцсу наши очеви и наша браћа написаДИ: У аманетобмладини, да сое чува, унапређуЈе И на општу корис! целог човечанства разви|а. Отаџбина има реч! Великошколац сељачки син.

Друштво за проучавање историје Црне горе

У Београду постоји Друштво, чији су чланови научници из Upne Горе. Они држе предавања, прикуп љају податке и износе заслуге црногорских јунака. Многе стварикоје су досада биле непознате, многа историјска грађа, која је саставни део наше главне историје, осветлиhe један велики видик, ради којег је основано ово Друштво. Цвет научног друштва наше престонице посећује предавања и слуша говорнике, чији говори могу бити прави национални и политички уџбеници. Питање наших железница

Створене ради народног благостања, наше жељезнице данас траже свога искреног пријатеља то јест оно перо које ће начинити и нацртати такав план, који he бити још већи извор државних прихода. Један стари стручњак има вољу да изнесе све корисне предлоге, који неће бити слаби, * Срећним случајем дошао нам је до руку један проналазак, једног почившег Србина инжењера заборављеног генија —. Тај је проналазак, у своје време, изазвао читав преокрет у свету, али није остварен, само због тога што су о његовој великој вредности решавали не-Соби.

Шаљите децу у „Привредник"

Чувено наше друштво „ПРИВРЕДНИК", које је хиљаде домаћина учинило срећним, као и до сада, ове године прима вредне сељачке синове. Које год дете буде имало ту срећу, да постане „Привредников и питомац, за њега не бринути. Ево, овако треба научити овај мали задатак, разуме се као Оче^наш: Сваком је прво време кад се од куће растане мало необично, чудно, жао, тешко. Ваљана деца обикну, и упуте се брзо, приме се свога посла, слушају старије, јер у млађега поговора нема. О тим младићима чују се се увок лепи и добри гласови, њима иде и после све лепо, добро благословено и напредно. Сваки је занат златан, а најбољи је онај занат, кога се прави човек људски прими. Али сваки је почетак тежак, без муке нема науке, на муци се познају јунаци, ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја, а умиљато јагње две мајке сиса. Главно је, да добри ђаци изађу међу други напреднији свет, да се привикавају на рад, на ред и на добро владање. Дете учи најпре свој занат који је богме увек сваком од ксристи, а никад никоме од штете или на одмет. Осим тога научи човек у свету уједно и који други језик. По градовима уче млади људи поред свога посла редом и разне више и највише школе. Кад се деца упознаду с целим својим послом, уче и употребљавају их господари после по мало, па све више и више у дућану, учеихпродавању, трговању и сваком рачуну и послу. Кад у реду у у поштењу сврши своје време (4 године шегртовања), долази онда у плаћу, те му је после као помоћнику отворен свуда свет. Који буду одлични, зе њих he се водити и даље брига, кад изуче свој посао. Упућиваће се и намештаће се и даље у свет, у свакојаке фине послове, код најпрвих господара за сваку велику светску трговину и индустрију. А ко жели тај се може после вратити у свој крај и у своје место, да код куће ради, тече и лепо живи. Такав је човек онда бољи и паметнији у свему и за сваку ствар, од оних, који нигде не беше, ништа не видеше, ништа не научише, и који ништа не знаду, или мал > • • ше знаду од другога кога нем створа. Шал.ите, дакле каљане ђаке hi малена у свет, упуНујте их на noштење, послушност и рад, na he за неколико година оживити место ваше и читав крај ваш, јер ће ти људи брзо бити од велике користи, Имаће велику заслугу, па he и својс породице лакше помагати, јер he боље зарађивати, него што зарађује какав прости и задњи надничар без заната и алата. А кад у таквом месту буде више мрса и соли, онда ће свима и свакоме боље и обилатније дотецати. У таквом месту cpeha he брзо пропевати. * Одабира/те и препоручујте Привреднику сваке године из свију места за шегрте , све здраве , ваљане у свему безусловно способне и cuгурне Србе ђачиће добру децу од 13 до 15 година без икоквих мана, недостатака (најбоље одмах кад сврше школу). Привредник ирима увек све што ваља.

Кроз народ

Крећући се од села до села, од општине до општине, разговарајући са народним првацима и свима сељацима чули смо доста важних ствари. Ограничење шума и сеоских утрина, премеравања земљишта и одређивање пореза. У свему овоме раду има мањих и већих грешака, Како су обо животна питања за нашег сељака, њима посвећујемо свестрану пажњу. Одузети утрине, сеоске испаше, које су од давнина припадале селима, а кад држава нема од њих никакве користи, то је исто што и забранити чобанима да несмеју пуштати своју стоку на пашу. Што нарочито тешко пада и што сељаке много боли, јесте то да ова важна питања решавају они, који никад нити су били чобани нити знају важност сеоског газдинства. пажњу на ова питања, молећи надлежне да поклоне пуну пажњу при решавању и доношењу законских одлука. Свака жалост, ма била и најмања, која нам са села долази, нас сељачке синове боли до срца, Сви они службеници који учине ма које добро селу и гељаку, обавезују нас за будуће, па кад се сретнемо у јавном раду ми ћемо се достојно одужити.

Природне лепоте земље

Ми имамо оно, што ни један земаљски|предео нема. Ко ]е год видео једанпут наше шуме и дубпане, цветна поља и ливаде, а уз то ако је био пријатељ нашег народа, тај је морао у себи рећи; „Видео сам оно, што сам у бајкама и причама читао!“ Наоружани знањем из највиших наука, бићемо у могућности да откријемо огромно богаство које савремена наука ствара: из планинског цвећа и меког дрвећа; из разног биљног корења, које у другим земљама даје богаство на милијоне. Наш поглед

Ha задругарства, ib< r ; ене задруГв, Hft6ftftfcl4R£ ад руге и сличне установе бацићемо поштен поглед и писати: ко их води, ко њима управља и колику корист сељак од свега тога има! За сва ова питања, која по нашем мишљењу садрже у себи оно главно решење, треба правих познаваоца зато fae бити радо примљен, видно објављен и добро награђен свачији допис.

Број 1

„СЕЉАЧКО ПРА В 0“

Уредништво „С е љ а ч к о Пра вс“ Јавља свима сељачким синовима, да ће давати савете, да ће помагати усмено и писмено напредак школске омладине. Свуда ће се заузети за сеоску неЈ % оч од којих жели створити и задовољ-

5