Архив УНС — Село

уредништву „као мустру без вредности“ по који струк дотичних ■ биљака, како би се биљкама дала и научна имена. Многи пчелари би могли без даљега одговорити на сва ■ ова питања и ми их молимо да то учине што пре. Све важније ствари ми ћемо унети у нашу књигу и тачно назначити чије податке уносимо. Пошто ће књига бити богато илустрована, то ■ сваки пчелар може слати и своје оригиналне фотографије (фотографије појединих биљака за време цветања, фотографије пче.лињака у пољу на некој паши и т. д.). Пољопривредници пче.лари нека у допис ставе, како они сеју дотичне медоносне биљке, како их обрађују и т. д. Могу се назначити и цене биљкама, .затим расадници и трговине, где се могу биљке набавити. То су .-ствари које ће у највећој мери интересовати свакога пчелара.

Из историје пчеларства

Дужни смо да се чешће осврћемо на старе знамените пче.ларе, чије име још увек живи и дуго ће живети у пчеларском свету. Било је међу овим знаменитим пчеларима и таквих, чије се име пронело широм целога света. Али независно од тога у сваком народу има већи или мањи број заслужних пчелара, чији је рад вредно истакнути ради поуке млађима. Наш ће лист редовно износити имена свих оних пчелара, који су ма због чега заслужили да уђу у пчеларску историју. Овом приликом обраћамо пажњу читалаца на оца рационалног пчеларства у Срба и Хрвата, професора Јована Живановића (1841 —1916) рођеног Карловчанина. Да би се млађи пчелари што боље упознали са његовим именом и његовим радом, ми ћемо бити слободни, да уз љубазно допуштење г. проте Ђорђа Коларовића штампамо његову „Реч у славу и сиомен Јована Живановића“, коју је одржао 13. септембра 1923 године у Руми. Нико од нас није познавао професора Живановића боље од г. Коларовића. Сви ови подаци, које ћемо овде изнети о професору Живановићу, могу да нам послуже као најдрагоценија грађа за оне који буду писали историју југословенског пчеларства. 14