Архив УНС — Село

За подневних тишина, када купалишни гости пландују преживајући масне ручкове по ладовинастим хотелским собама и терасама, чује се са ове гробљанске могиле пјесма веселе пчелиње војске, пјесма неуморних трудбеника сунчаних љетних дана. 0 сеоским задушницама, до касне вечери из травуљине и корова, још пламиса понекоја воштана свијећица, замирише тамјан и купалишне госте узнемири необична посмртна пјесма и притајена попијевка нарикача. Све се то обавља брзо, на хитњу и готово кријући, јер је купалишна управа забранила употребу гробља, настојећи да му се што прије сваки траг затаре. Док се'они труде, да ово што прије учине, бектуран буја, мирише и круни своје ситно сјемење чак до лијеха питомога цвијећа у парку, да се ту, подивљао и настрљив од мирисног цвијета сеоских вртова, претвори у отровни коров што дави и осваја. А омарићи, издајници, размажени питомом земљом пољском и стајским дебелим гнојем, заборављају да су се клели дружини, када су их са жилама вадили из игуманске постојбине, да се неће дати у редове засадити, поткресисати и хпишати, да ће сб сви посушити и погинути, па бујају и штркљају мимо вршњака у планини. Још је погдјеко, бестидна и црна образа, издао ову честиту благородну земљу и дружину пуштајући жиле у мекоту лагодна живота. Множе се издајничка смрдљива легла, из којих гамиже халапљива војска лакомаца на слаткише, што их обилато нуди нова цивилизација, лажљива, подла и лукава. У заранке овога боја, овога мијешања и кошкања снаге и вјештине, док се још није могло рећи „чија ће да потоне”, док је још вино пливало на води, одигравала су се чудна збитија, смијешна и жалосна у исти мах. Пред новим курсалоном купатила, под кровом од црвено и жуто испрутана платна, сједи гомила за столовима. Ту су госпође у широким шареним сукњама, са великим сламнатим шеширима на глави, господа у реденготима од танкога сивога штофа, са високим шкробљаним јакама и свијетлим пластрон-машнама. Официри у плавим, као небо, мундирима, погледа управљена у таваницу, испијају пиво из високих елегантних чаша и пуше, танке, мирисне цигаре. Широку, раскошну, дворану курсалона, која је отворена са три стране, па се у њу и са терасе види, провијава вјетрић са многих лепеза намирисаних мошусом, шипром и знојем господе хусара, улана, хофрата, газдића и бегчића, па госпођа из високог, средњег и полу-свијета. Ту је, поред многих племенитих синова и кћери обију метропола двоглаве монархије, много дјеце са широких мађарских пуста, па

РВАЊЕ