Архив УНС — Село

товарио, газда Митре, али куруз ти није најсувљи. Нек буде ко теби, јер ми смо наши. Сумњам да ти је ико сувљега довукао. Волим вала теби јефтиније дати, а клип је жут к’о дукат. Домаћин сам ја газда-Војо, па хоћу са правим трговцем посао да водим. Радим и чувам, па ми зато не требају задруге и мјешанције! Право имаш Митре. Оно и нијесу задруге, већ хајдучија и голи бунтовник. Отимају поштеним људима хљеб из руку. А власт је само пустила да види шта ко мисли, па ће их једнога дана лијепо за гушу, а у.читеља ћу ја послати тамо гдје се на магарцу брашњеник носи. Ако је по закону, онда је то луд закон и ја и сви трговци радићемо да тога закона нестане. Јер кад ми задрута отме посао, шта онда требам ја да радим ? Како би теби било Митре брате, да ти неко те коње из шака узме? Море зубима бих га заклао рече Митар и руком топло помилова коњске сапи. Тако је човјече паметни. Клаћемо се и ми трговци са задругом. Видиш ти, ми порезу плаћамо... Дотјера сељаке невоља, аја -даднем. Пола милиона ми ово неколико села аја сам опет хвала Богу добро. Није свако поштен као ти Митре. Кад тражи, куне се и преклиње, богоради док не добије. Д кад потроши и прође невоља, онда ти одмјери од шаке до лакта. Зарачунаш му малко камате, аон нададне дреку као да га жива дереш. А, ко је видио џабе пара? Кажем ти, покварио се свијет, па џабати је што му добро чиниш. Основаше потрошачку задругу и отеше ми скоро пола села, а сад опет направише заједничку сушару за кукуруз. Јанко и учитељ проциједи кроз зубе Митар. А ко је тај Јанко? Не знаш дабоме! Не зна то нико сада у селу. Онда упитајте газда-Луку. Зна он, па ће вам свима рећи. Море, знам ја нешто похабасто иза учитеља. Али, нејсум! Дакле, Митре имао си петнаест метара и нешто више, кад сам одбио кола остало ти је равно девет и по. Теби изнимно плаћам по 34 динара. Мој си ти, па нек знаш кога имаш. Нешто горко и опоро диже се из Митрових груди, па га љутим болом запече у самом срцу. Гутао је од муке пљувачку, јер је био начисто да му је газда-Војо зарачунао мање око два метра кукуруза. Добро де, куд је пошло нек иде! Наплати оно мало дуга, па ми дај паре да идем рече Митар и оштро га пресијече погледом. Дебела, прљава купусара, књига вересије се отвори, а месната рука лијено поче превртати листове: —Ту си! Старог дуга 69 динара. Више од године дана како те чекам. Затим однешено у марту 54 динара разне робе. Сума сумарум 123 динара. Ситница за тебе.

100

БРА 3 Д А