Архив УНС — Село

личног становишта. За њих је слобода могућност да раде шта они хоће. Њихови су мотиви таштина, славољубље, властољубље и богатство. Има их које теже,само за једним од тих елемената, друти за неколиким од њих а трећи за свкма. Политички амбициозни теже за славом и за влашћу. Други, жељни богатства и његовог сталног увећавања, траже слободу искоришћавања друтих. Неки и једно и друго. Они се увек лицемерно позивају • то је њихова општа карактеристика на високе, добро схваћене, праве народне и државне интересе, на потребу слоге и прибирања конструктивних снага. Грађанске партије партије у правом смислу те речи истичу слободу као прву тачку свога програма. Само, слобода је код њих схваћена једнострано, појам слободе исцрпљен је традиционалним политнчким моментом. Либерални парламентаризам, схваћен усто чисто политички, за њих је пуно оживотворење појма слободе. Право на слободу савести, слободу исказивања мисли, утицај на вођење државних послова и право контроле путем права гласа, свакако су значајни елементи појма слободе. То је међутим само један део, можда почетни. То није све. Мора се отстранити искоришћавање човека над човеком, мора се признати право да сваки ужива плодове свога рада и спречити гомилање богатстава поред немаштине, раскош поред беде. Није довољно признати формално слободу мисли. Треба прво омогућити слободно мишљење. Слобода мисли у систему друштвених неправди и беде, личи на лепу робињу. Слобода мисли долази до изражаја ако је дата и пуна могућност култивисања те мисли. Културни неваљалац лако ће завести слободног незналицу. Формална слобода мисли без стварних услова за њену функцију може да се извитопери у нешто што нема ничега заједничког са племенитим осећајем слободе. Беда је велики непријатељ слободе. Неправда је тежа од саме беде. Обиље малога броја, условљено је бедом великог броја људи. Човек се привикне на оскудицу али не ина неправду изазвану призором незаслуженог обиља поред незаслужене беде. Не само културни, него и некултурни богаташ лако ће ставити у своју службу и културног, а камо ли некултурног сиромаха. Ако је осећај слободе општи свима људима онда је слобода заиста животна потреба човекова. Пре или касније, начин за пуно задовољење те потребе мора се наћи. Слобода мисли мора да почива на могућности и слободи мишљења, на праву на рад и ужнвању пуног плода тога рада. Тековине духовне и материјалне културе морају се учинити приступачним и широким слојевима народа. Школу која даје оп-

66

БРА 3 Д А