Архив УНС — Село

ва. Таквим упоредним методама могу се постићи врло корисни и значајни закључци. У последње време, и код нас, јавља се нешто јачи интерес код појединаца и група, као и код неких научних установа, за научна и нарочито за социјално-економска испитивања услова живота и рада у нашем сељачком газдинству. Сиромашна литература о овом питању постаје све богатија. Јављају се све чешће монографски радови и научне студије о појединим питањима аграрног проблема: напр. питање пољопривредне структуре, аграрне пренасељености, питање сељаштва као социјалног и политичког чиниоца модерне државе, питање опстанка ситног и малог сељачког поседа. Успех и напредак сељачког газдинства зависи од многих фактора. Однос између величине газдинства и броја чланова породице спада свакако у ред важних фактора за успешан исход газдовања. За нашу пољопривредну структуру није утврђена оптимална величина газдинства. То је уосталом и врло тешко одредити, јер зависи од положаја и бонитета земљишта и бројне величине и састава породице. Теориски, то би била она величина која преко целе године упошљава радне.чланове породице и својом производњом подмирује њихове потребе. Разуме се да та величина варира од места до места. Састав породице може знатно да утиче на правац газдовања што зависи од броја и односа потрошачких и радних чланова породице. Овај се однос обично означава изразом P/R у коме Р претставља број потрошачких чланова а R број радних чланова у породици. Значи, да породица са већим бројем потрошача развија већу делатност и постиже већи доходак него породица са обрнутим односом. Чајанов сматра да је продуктивност породице већа уколико је количник овог односа већи. По њему појам корисности у сељачком газдинетву не засннва се на објективном мерилу, на рачуну рентабилности, већ на субјективном мерилу. Благодарећи само оваквом начину рачунања сељак остаје везан за земљу иза своје газдинство које би по капиталистичком рачуну ренталибности показивало чисту штету. Радна снага породице је најважнији производни фактор. Радом се надокнађује оскудица других чинилаца: земље и капитала. Бруто принос, једина величина продуктивности малог сељачког газдинства, образује се у главном радом породице, али се због тога смањује стандард живота. Економски положај и цене имају такође утицаја на повољан исход и правац газдовања. Интензивност газдовања може много да зависи од добро уређеног саобраћаја и јефтиног преноса производа до тржишта. Мала сељачка газдинства, уколико износе своје производе на тржиште, због неорганизованости, продају их на локалним тржиштима по

ОД ЧЕГА ЗАВИСИ НАПРЕДАК СЕЉ. ГАЗДИНСТВА

107