Архив УНС — Село
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИ ЗНАЧАЈ ТУРСКЕ У ДАНАШЊЕМ СУКОБУ
У сплету догађаја, који се одигравају око нас, средишни положај заузима Турска. Можда то многима изгледа чудно, зашто та мала држава по броју становништва, а велика просторно, игра у данашњим судбоносним догађајима тако важну улогу. Али кад се мало више осмотри њен геополитички положај биће нам потпуно јасно ради чега је она данас важан чинилац у међународној политици. Нама је и задатак да се у овом чланку тиме позабавимо. Површина, Турске је 772340 км 2 . Број њезина становништва износи 17 милиона. На сваком квадратном километру долази по 21 становник. По пространству је већа од Немачке, али је ретко насељена. Граничи се Совјетском Русијом, Ираном, Ираком, Сиријом, Грчком и Бугарском. Најосетљивије границе су јој према Грчкој и Бугарској, док су јој остале природно заштићене. По своме геополитичкоме положају Турска је и балкакска и азијска држава. Она је у ствари мост између Европе и Азије. Захваљујући томе положају на њеном тлу укрштају се изразито две културне сфере, европска и азијска. Та земља прекривена је многим планинама и рекама. Богаством у биљном и животињском царству омогућила је своме становништву да се претежно бави земљорадњом и сточарством. Уз ове две привредне гране развија се занаство и индустрија. Рударство није особито развијено мада је земља богата рудним благом. Поред свега, чиме Турска располаже, она не би играла тако видну у лог У Д а није господар мореуза, Босфора и Дарданела. Важност тих мореуза је толико велика да су све силе, зараћене и кезараћене, упрле очи у њих. Све се оне питају: „Шта ће бити са мореузима" Заинтересоване су ту Совјетска Русија, Енглеска, Немачка и Италија. Али од свих ових највише се о њиховој судбини брине Совј. Русија. Турска и мореузи у поседу Турске за њу су животни проблем. То руско интересовање за мореузе није новог датума. Оно почиње још од пада Цариграда под турску власт, од 1453 године. До те године бранитељ мореуза била је Византија, која их је успешно бранила од Хуна, Авара, Словена, Арапа и Перзијанаца. Њену улогу била је преузела османлиска Турска од 1453 године. Њу је она испуњавала успешно и поред свију криза у које је упадала. Од 1925 године чувар мореуза постаје Кемалова Турска. Право на утврђивање мореуза Турска је добила уговорима у Стрези и Монтреу. Али за Кемала ни то