Архив УНС — Село

насртнику- Колико је Толстој и као у метник / и као м УДР а Ч био далековидан у својим закључцима и познавањима тога доба, најбоље нам показује ругобна данашњица, која у нек °л ико подсећа на тај период европског развоја. Зато када се с поштовањем и захвалношћу сећамо овога нашег великана, јер њега с правом може назвати цео свет својим, а ми словенски народи поготово, потребно је да у себи сачувамо ону велику веру Толстојеву у победу добра и праведности на земљи. Ту веру је Толстој примио и носио као амајлију, завет и снагу руекога сељаштва. Ту веру носе у себи и наши сељаци, она их држи и бодри да истрају у свима искушењима. Та нам је вера најдраже и најлепше што имамо и са чим без посртања идемо кроз живот. А наше сељаштво и људи који иду с њиме, који имају да се сједине и удружено крену путевима који воде светлу и истини, увек ће се са захвалношћу сећати великога рускога генија, који је презрео славу, раскош и обиље, па сишао и као Христос међу сељаке, и ту завршио свој велики живот. Д. Б. М. Ј.

СУМОРНА ПИТАЊА ПЕСМЕ ЉУБИШЕ ЈОЦИЋА БЕОГРАД 1940

Полако и без много рекламе ушао је у нашу најновију књижевност Љубиша Јоцић, писац социјалних романа и приповедака, аутор и ове најновије збирке песама. Прилично плодан; он већ одавна ради на књижевном пољу. Његове прве приче штампане су у „Нашој стварности", „Прегледу", „Младој култури" и другим нашим часописима у којима су се појављивале и његове песме. Издавао је сам своје песме у неколико књижица. Последња његова дела су роман „Поломљена кола", збирка приповетки „Пролетњи сан” и збирка песама „Суморна питања". Данашњица је заиста низ суморних питања, низ неодређених догађаја, тешких проблема и мрачних видика. И песник живећи у средини у којој се свуда налазе отисци немиле садашњице, пева под разним насловима о тим суморним питањима садашњице. Тридесетак песама, и раније објављиваних, са приличним бројем нових, показују тежње и линије развоја овог младог књижевника. Као и остале и песника занимају питања данашњице и он вели: Тиште ме питања, гризу, трују, Зар да таворим тако скрхан или једак? У трећој строфи ове кратке песме под насловом XIX он даје одговор на многа питања из којих се види чак и његов став: Горим сав! Са људима ћу, са овима што крећу, Кораком што помиче столећа.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

115