Архив УНС — Село

(Наставак са прве стране) пггене. Народни фронт је са натчовјечанским напорима у току тога тешког периода успио да етвори из предратне, версајске творевиие Југославије, Југоелавије неравноправних народа, разаране изнутра социјалном и националном неправдом, нову ЈугославиЈу, Југославију равноправних народа, ЈугославиЈу братства и јединства, које претстгвља ооновни њезин темељ. Народни фронт Је у процесу борбе створио своЈу цстинеки народну армију, која је изнијела главни терет ослобођен>а наше домовине. Народни фронт је одмах у почетку устаика ударио темељ праве народне власти, која омогућава учествовање најширих народних маса у управл>ању државним пословима. Послије ослобођења свих дијеSDBa наше земље уз, војничку и помоћ Совјетског Са■еза и материјалну помоћ Енгле«ке и Америке, Народни фронт се проширио, а исто тако Је и допунио и свој програм са новим те-

У овом кратком периоду, одкако је ослобођена иаша земља, Народни фронт је постигао огромне резултате. УСпостављен је жељезнички и друмски саобраћај, гдје Је уз помоћ армије саграђено око 1.700 већих и ман>их мостова, тако да еу данас све области наше земље повезане жељезничком мрежом. Осиособљено је и стављено у покрет стотине фабрика и предузећа, отворене су школе и разне културне институције. Извргаени су натчовјечански напори у снабдијевању најгладнијих крајева са храном, као штојеБосна и Херцеговина, Далмација, Кордун, Лика и Горски Котар, Црна Гора и Македонија. Ирољетос је засијано близу милијун хектара земље, која је била напуштена у Војводини и Славонији. НаЈпострадалији крајеви у току овога рата, као што је Восна и Херцеговина, Црна Гора, а такође и Лика, снабдијевају се ситном стоком, коЈу је држава купила у Србији, Македонији и Бугарској. Порушена села у Босни, Црној Гори и другим крајевима почела су се обнављати уз помоћ народних власти. Чине се огромни напори, да, у првом реду, својим властитим снагама извучемо нашу земљу из ове разорености. И 6ain ти економски задаци императивно траже да Народни фронт буде јединствен, да буде трајан, да буде у њему окупл.ено еве што поштено мисли и што воли своју земљу, Јер ће требати још године и године лиЈечити ране, коЈе нам Је задао овај рат, требаће Још читави низ голина да се наша привреда услостави у пуној мјери. Још вшие, Народни фронт мора постојати и даље у будућности да би подигао нашу земљу на вигаи привретни ступањ, да би ствооио у њоЈ б тагостање, да би створио оно, о чему су сањали они, који су гинули за ту нову ЈугославиЈу. То Је наш дуг према њима, то Је наш дуг према нашим будућим иокољењима. Бада Ја ово говопим, имам у виду то, да у Јутославији

шким задацима, а то су: обнова наше разорене земље, доношење разних закона преко својих претставника у Привременом парламенту и успостављање државног апарглга. Дакле, осим војних и политичких задатака, које је имао Народни фронт у свом програму за вријеме рата, сгда се његов програм прошируЈе и са економским задацима. који нису ништа лакши и захтиЈевају мобилизрцију свих народних позигивних снага за њихово извршење. Разумије се, да је Народни фрокт свјестан тога, да све те задатке може остварити само на тај начин ако се оствари такав унутарњи поредак, какав је предвиђен у програму Народног фронт, ј. републикански облик, заснован иа федеративноЈ заједници потпуно равноправних народа Јуна иетинскоЈ демокоатији коЈа се заснива на социјалним и политичким правима најширих народних маса. А о томе ће ог>тт;нчгв сам напод на избоpitMa за Конституанту.

нема ни једне друге силе, ни једне друге партије или организаци.је ван фронта, која би имала и најмање шансе да изврши задатке који су напријед наведени. Ако у овом кратком нериоду, од како Је ослобођена наша земља, није постигнуто више на обнављању иаше разорене земље, ниједан ноштен човјек за ово не може кривитн данашњу власт, Ниједан поштен човјек не може нас окривљавати да нисмо учинили све што је било могуће у вршењу своје дужности на обнављању наше земље и ублажавању, барем донекле, биједе коју је проузроковао окупатор. Нека сваки само погледа уназад шта су бивши управљачи Југославије, од којих се данас неки валазе у опозицији, учинили кроз 22 ?одине на привредном подизању земље, а што је учињено данас кроз свега неколико мјесеци, и одмах ће се видјети огромна разлика. Ово говори најрјечитије против сваког критизерства и подметања. Ово говори о великој иницијативи народних маса које су окупљене у Народном фронту. Ово говори о всликој стваралачкој способности напгах нарда, на чему мора бити поносан сваки поштени грађанин ове земље.

Народни фронт излази пред народ на изборима и са знатним успјесима, који је постигла влада Народног фронта у вањској политици. Колико је требало напора док смо успјели објаснити јавно. сти у иностранству иетину о томе ко води борбу против окупатора у Југославији, док смо успјели

раскринкати највећег варалицу кога је хисторија наших народа забиљежила Дражу Михаиловнћа, главну наду југословенске реакције. То је био тежак посао, Јер се југословенска реакција у земљи и иноетранству свим силама трудила да клеветама оцрни нашу борбу, да клеветама изнакази улогу Народно-ослободилачког фронта, да сараднике окупатора прикаже као родољубе, а хероје и борце против окупатора као бандите који хоће еамо приграбити власт. Нека господа из даиашње опозиције и тада као и данас плашила су свијст бауком комунизма, совјетизирањем Југославије итд. Све је то било чињено са јасно одређеним циљем да прикажу нашу борбу и нову Југославију у сасма кривом свијетлу, како би на тај начин омели нзграђивање нове Југославије и како би је изолирали. Но херојска борба наших народа, успјеси који су постигнути у рату и сада на пољу изградње нате земље, као и многе прогресивне мјере и закони који су донешени, све је то стекло нагаој земљи велики углед у демократском евијету. Влада Народпог фронта одлучно Је погала нутем чврсте и досљедне вањске политике, одбацивши методе колебљивоети, којом су властодршци прије рата довели Југославију у ка. тастрофу. Уговор о узајамноЈ помоћи. културној и економекоЈ еарадњи и пријатељству са великим братским Говlетским Савезом јесте велики успјех за нагау земљу и

А сада неколико ријечи о опозицији. Кад сам говорио о Народном фронту, о његовој улози и успјесима ја нисам о извјссним недостацима, који су, према ономе што је унињено, безначајни. Нисам говорио и о извјесним гријешкама иародних власти одоздо према горе, а које ми никада нисмо заташкали, него емо се увијек трудили ца их исправимо, признавајући их самокритички Мислим да аијелим гледиште свих руководи заца у Народно-ослободилачком фронту, ако кажем, да би наша највећа жеља била да тих гријешака буде гато мање, јер је то у интересу опште ствари за коју се боримо. Сада се поставља питање, каква је то опозиција изван Фронта, из чега се она састоји (а видјели смо из се састоји Наоолни фронт). Да ли је то опозиција према тим гријегакама које će праве, или је то опозиција према програму Народног фронта? Вође те опозиције кажу, да се они не слажу са начином како се спроводе извјесни закоии, односно боре се против тих гријешака, за неку тобожњу „демократизацију”. Али ја знам да то није тачно јер се опозиција не бори против гријешака, већ се ми, унутар Фронта, боримо, некал са више, некад са мање успјеха против гријегаака, а опозиција једва чека да се такве гријеппсе нраве, да би их могла искориетити у своје тамне циљеве, тј. у борби

доказ досљедности наше вањске политике. Са свим славеиским државама влада Народног фронта успоставила Је братске и срдачне односв и сарадњу Са сусједним земљама, Албанијом, Бугарском, Румунијом итд, постоје најбољи односи и међусобно разумнјевање, што претставља гарантију против уепјеха свих интрига извана, коЈе имају за циљ да скрену те земље са пута којим су пошле у својој унутарњој консолнданији. Са нангам великим савезницима Енглеском, Америком и Француском односи се све више стабилизирају и добијају карактер економске и културне сарадње, коЈа је нарочито важна за обнову наше разорене земље. То исто могу казати за многе друге савезничкв и неутралне земље у овом пату, Гве то свједочи о томе, да је ноза ЈугоелавиЈа нашла правилан иут у вањској политици, пут који нангам народима осигурава б(*збједност и омогућава мирну изградњу нагае разорене земље Постојв само шака избЈеглица, реакционара у иностранству и ових у земљи који раде свим силама на тоие да помуте нагае одиосе са нашим великим савезкишша. Ширењем клевета и лажи грудв се ова протународна госиода да прикажу нову федеративну Jyi'oславију прсд' вањским свјстом у најцрњем свијетлу. Но ми ijepyЈемо да ћемо успјети раскринкагн и овог пута гу господу пред вањским свијетом, као што емо то успјели и у првим годинама рата.

против програма Народног фропта, против широке народне демократије, против позивања иепријатеља народа и издајника на одговорност, једном рјечју, протпв економске и политичке концепциЈе Народног фронта. Интерсеантно је било само посматрати став опозиције у Привременом народном парламенту. Њезил став Је био беспринципијелан, јер и по оним питањима, за које у суштини нису имали ништа да приговоре, нису заузели позитиван став. Док је сваки приета.шца Народно-ослободилачког фронта у Парлаченту изражавао бригу о народним интерееима и потребама, изнашао тешкоће на које се наилази итд., опозиција никада ни ријечи није о томе пшорила, него стално тражи неку слободу од страха, неку демократију њиховог типа, која није никаква демократија, нека права за оне, који нису заслужили да их имају итд. Према томе, јасно се види шта та опозиција претставл»а. ГдЈе Је њезкн програм по свим тим питањима, која су напријед наведеета? Ми би хтјели видјети тај програм, односно народ би требао да види тај програм Треба да се види шта је у том програму напредi nje него у програму Народног фронта и шта би више кориетило нашој земљи. Стаку тачку коју би опозиција изнијела, а која би била корисна и налрелнија за народ, увјерен сам да би сваки присталица Иародног фроита (Наставак на трећој страни)

Економсни задаци тоаже да Народни фронт буде јединствен, да буде тра ан, да буде у њему окупљено све што поштено мисли и што воли своју земљу

СА СВИМ СЛАВЕНСКИМ ДРЖАВАМА ВЛАДА НАРОДНОГ ФРОНТА УСПОСТАВИЛА ЈЕ БРАТСКЕ И СРДАЧНЕ ОДНОСЕ И САРАДЊУ

Један од главних циљева опозиције јесте да разбије Народни фронт

Страна 2

ГОВОР МАРШАЛА ТИТА

СЕЉАЧКА БОРБА

Среда, 12 септембар 1945