Архив УНС — Село

(Наставак са друге стране) објеручке прихватио. Шта и како опозиција ради? У овом кратком периоду, од како је опозиција добила могућност да слободио дјелује, сваки њезин корак, који је предузимала, био Је у супротностима са интересима иарода. Све тешкоће које постоје у нашој земл>и због ратнога пустошења, опозиција жели искористити у своје партиске сврхе, не водећи рачуна о интересима народа. Један од главних циљева опозиције јесте да разбије Народни фронт. Пошто се нашла, по својој реакционарној концепцији, изван Народног фронта, опозиција ради свим силама на томе да извЈесне личности из неких партија, које се налазе у Народном фронту придобије на своју страну, да изађу из Народног фронта, односно да га ослабе. У вријеме до Берлинске конферепције извјесни реакционарни кругови из иностранства радили су свим силама преко опозиције да изазову кризу у влади. Зашто ? Зато да би се кризом владе могло на Потсдамској конференциЈи подићи оптужба против воћства Народног фронта, односно, боље рећи, против оних чланова владе, који сачињавају већину и који су произашли из борбе у земљи. Хтјело се на сваки начин интригама поцијспати јединство у влади на присталице Шубашића, и на присталице Тита. Тако би међународна реакција могла казати: „Ево, у Југославији нема реда, у Југославији треба да се умијешају савезиици.” Тај план опозиције и међународне реакције у иност[>анству није успио, али то не значи да она мирује, већ значи да она и даље ради упорно свим силама на постизавању свога циља. Даље, без обзира на све вањске околности, када се у иностранству у неким савезничким земљама ра-' ди да Југославија не дође до својих права по иитању оправданих територијалних захтјева, опозициЈа ради пуном паром да на било који начин изазове кризу, омете изборе, позивајући при томе извјесне савезничке силе да се умиЈешају, и спријечи консолидација наше земље. Шта то значи? То значи да опозиција објективно ради против интереса наше земље, не водећи ни о чему друтоме рачуна, него како би се, било чиЈом помоћи, било како, дочепала власти у Југославији, па макар какве територијалне или друге штете наша земља претрпјела. А шта треба међународној реакцији? Њој треба да Југославија буде у овој ситуацији што мање отпорна, што неспособнија да заштити своје интересе. А томе треба да послужи опозиција. Опозицију није брига да ли ће ове зиме наш народ у Црној Гори, Восни и Херцеговини, у Лици, Далмацнји и Кордуиу имати хљеба и крова над главом или не. Њој ниЈе важно да ли ће се ове јесени засијати наша поља, да би слиједеће године било довољно хљеба. Њој није важно да ли ће наше фабрике успјети да се толико поправе, да би израдиле потребпу одјећу и полшпривредни материЈал за широке народне масе. ЊоЈ није важно да ли ће наши мостови, који су сада дрвени, бити гвоздене конструкције или не. Њој Је важно, по сваку цијену и помоћу међународнс реакције, искористити све те да би се дочепала власти, да би поништила тековине народно-ослободилач-

ке борбе и успоставила оно што је прије овог рата било. Ето, то хоће опозициЈа. А на кога се углавном ослања у тим својим тежњама? Осим извјесних колебљивих елемената, коЈи су у посљедње вријеме пришли Народном фронту, опозиција се углавном ослања на остатке Недића, на остатке Драже Михаиловића у Србији, на оне протународне елемеите у провинцији, који су иа било који начин за вријеме рата сарађивали са окупатором. У Хрватској се опозиција ослања на усташе, коЈи данас вичу „живио краљ”, на оне протународне издајничке елементе из ХСС-а, који су сарађивали са окупатором на било коЈи начин, она се ослања у Словенији иа остатке бјелогвардејштине. Једном ријечју, она се ослања на све оно реакционарно и протународно, које баца своЈе погледе уназад, које неће такву снажну, нову федеративну Југославију.' На такве се силе опозиција ослања, само на такве силе опозиција може да рачуна ако најшире народне масе буду потпуно схватиле улогу опозиције. Тако је то и никако другачиЈе. Тако је то обЈективно, ма како извјесни вође опозиције субјективно мислили. Испочетка је опозиција тврдила да нема код нас слободне штампе -Ту своју тврдњу прениЈела је у иностранство, коју Још и данас међународна реакција ис кориштава против наше земље. Још прије него што су донешени закони опозиција је могла без ćsake опасности издаЈе" своје листове. Данас је то и Закономо штампи осигурано. А зашгго неће опозиција да издаје своју штампу? Она се изговара да нема материјалних услова, да нема папира итд. А која земља у Европи па и у Америци има дужност да осигурава опозицији папир за штампу? Па ипак у Југославији и у томе се пружа могућност опозицији. Према томе, опозиција нема никаквог права да се позива иа то, али она ипак то ради, Јер она не жели да издаје кон структивну штампу, јер би онда изгубила Један аргуменат више, да код нас нема демократије и слободне штампе. Даље, опозиција се је стално позивала на то да нису дозвољене парти Је. Иако су опозиционе партије још одавно ирије доношења Закона о збо ровима и удруживању врло активно радиле, па ипак још ниједна од тих опозиционих партија, без обзира на тај наЈдемократскији закон, ниЈе пријавила дјеловање своје парти Је. А зашто? Зато да би у изборноЈ кампањи могли дати међународноЈ реакциЈи оружЈе у руке у борби против наше земл.е, заваравајући међународну Јавност да код нас не постоји слобода удруживања итд. Зашто опозиција игра тако дволичну улогу? Зато јер се боји да ће имати врло мало успјеха у народу, те би се на таЈ начин раскринкала прад нашом и свјетском Јпвношћу. Нека господа из опозиције се заносе мишљу, не би ли било боље, под било каквнм изговором, не поћи на изборе и изазвати иа таЈ начин било какву интервенцију неких савезничких велесила у корист опозиције, односно, боље рећи реакције у Југославији. Такви се људи заваравају извјесним догађајима у неким сусједним земљама и то их јако голица, Они заборављају једну ствар, која игра и те тако важну улогу,

а то је: Југославија је независна држава, која је ту своју независност извојевала као равноправна савезница на страни Уједињених нација, плативши ту своју слободу и независност потоцима крви и стотинама хил.ада жртава. Осим тога, ту слободу и независност извојевали су они против којих се бори опозиција. А гдје је била у то вријеме опозиција и шта је у вријеме тих борби радила, наши народи врло добро знају. Да ми нећемо дозволити мијешање у наше унутрашње ствари, то мора бити свакоме Јасно. Ми смо знали да се боримо и спасимо земљу од пропасти и знати ћемо и сами ријешити своЈа унутрашња питања и сада у доба мира. Грађани и грађанке, из наприЈсд изложенога се види ко сачињава Народни фронт и шта је он учинио до сада, Види се такође кога претставл>а опозиција и шта она хоће. И према томе није потребно нарочито наглашавати гдје је мјесто сваког истинског демократе и родољуба. Народни фронт мора обезбиједити крваво стечено братство и јединство. Народни фронт мора обезбиЈедити све тековине народио-ослободилачке борбе. Народни фронт мора осигурати мирну изградњу наше земље и демократска права нашим народима. Од тих задатака и њихових извршавања не смиЈе нас скренути никаква сила са пута. Не смиЈемо дозволити никоме изнутра да нам то онемогући, не смијемо пустити OHtrivia из вана да Ју у наше унутрашње ствсри у корист противнародних елемената, у корист оних који немају ннкакве квалификације да говоре у име наше нове Југославије. Ако би се нашло у Народном фронту колебљиваца коЈи би се дали наговорити или застрашити, те да пођу путем којим иде и опозициЈа, путем кога неће огромна већина нашега народа, оида ће oira диЈелити судбину опозиције, Јер сам дубоко увјерен, да ће на овим изборима побиједити зрела свијест наших народа, као што Је она побиједила и у великоЈ ослободилачкој борби. Наши су циљеви јаснн и они су разумљиви сваком исправном грађашшу ове земље. Ми никада нисмо нити сада обећавамо народима брда и долине. Ми уви Јек упозоравамо на тешкоће које стоЈе пред нама. Ми говоримо о оном што можемо постигнути са великим напорима и упорношћу, јер вЈерујемо у стваралачку моћ напгах народних маса, Јер смо се у то убиједили за вријеме четиригодишње натчовЈечанске борбе, гдје су наг пга народи показали не само чуда херојства и упорности него и стваралачке способности, организујући своју власт и привреду под наЈтежим условима. Када сам напријед говорио да Је потребно ирићи приппемама за изборе са највећом озбиљношћу, мислио сам при томе и то, да се мораЈу донешени закони по питању избора најстрожије поштивати. Сваки преKpinai ткх чакск —» огг<»на власти, донио би нам само штете, а ни мало користи. Нама није потребно ла се служимо разним ередствима која су била својствена тзв. демократима прије рата. јер смо ми сигурни у побједу народа, коЈи зна шта хоће.

Читаоцима „Сељачке борбе“

Да би нагиа „Сељачка борба и , као опште сељачки лист, могла удоеољити крупним захтевима у вези са многобројним пмтањимЛ села, потребна јој је најшира сарадња сељака и наших познавалаца и пријатеља села. Потребно јв да селмци пишу дописе, писма или постављају питања нашој редакцији. Ми ћемо тај материјал или штампати или појединачно одговараш онима који напишу, или ћемо на већи број питања која се односе на исти предмет одговарати свима у виду мањег чланка или објашњења. На тај начин наш лист ће заиста постати снажан помоћник сељаку у свакодневним бригама и патњама. Дописи треба да садрже извештаг је о успесима или тешкоћама пољопривредних радова, о обнови порушених села , о просветном раду, о здравственим приликама и мерама, о раду народних одбора и њиховим грешкама, о радУ реакционара, зеленаша и народних непријтеља, о животу сељака на великим поседима и о току извршења аграрне реформе; једном речЈу; о свпма Гштањима која тичу сељака. Не треба да се нмко устручава, због тога што не У ш ме лепо да пише. Нама ће свакб писмо или допис који дође од другова са села бити драг и нећемо жалготи труда да га прочитамо и да му одговоримо. Та писма ће нама помоћи да видимо какве бриге и патње притискују наше сељаке у разним крајевима и шта треба учинити да им се помогне. Једино на тај начин наша „Сељачка Борба“ ће заиста постати помоћник нашем сељаштву и стварни сељачки лист за целу нашу земљу. Ми очекујемо да ће наше антифашистичке организације на селу да нам у томе искрено и свестрано помогну. Исто тако очекујемо да ће нам у томе послу по* моћи и остале организације и установе, које раде по питањима живота и рада на селу. Од те опште и најшире сарадње у свима облицима зависи и успех нагиега подухвата. Распродаја и правилно обрачунавање такође је услов да лис t може да излази и да изврши свој задатак. Ми се надамо да ће наши читаоци да схвате значај сеога сељачког листа и да ће се побринути да он допре у свако село, У сваки засеок и у сваку сељачку кућу. Пишите и шаљите претплату на адресу: „Сељачка борба и , Дечанска ул. бр. 31, Београд. РЕДАКЦША

Среда, 12 септембар 1945

ГОВОР МАРШАЛА ТИТА

СЕЉАЧКА БОРВА'

Страна 3