Архив УНС — Село

ИЗ РАДА ЦEHTPA ЗА СЕЛЕКЦИЈУ ВИНОВЕ ЛОЗЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА У ЗЕМУНУ

НОВЕ ПЕРСПЕКТИВНЕ СОРТЕ

У ЦЕНТРУ ЗА СЕЛЕКЦИЈУ винове. лозе Пољопривредног факултета у Земуну колектив стручњака успео је за веома кратко време да селекционише многе нове перспективне сорте винове лозе и линије стоиих и винских сорта. Многе од нових домаћих селекције биће идуће године и ззанич тно признате као домаће сорте лозе. Радећи интензивно на добијању нових стоних и винских сорта, Центар се оријентисао првенствено на добијање: * нових стоних сорта погод них за наше услове гајења, с тим што су посебни напори улагани у сврху добијања сорта са разним епохама сазревања најранијим и најпознијим. * бесемених стоних сорта; * винских сорта бојадисера, то јест оних с обојеним соком у циљу добијања бојених вина; * нових винскнх сорта отпорних према ниским темпера турама и сивој плесни; * стоних сорта способних За дуг транспорт и чување у хладњачама. У циљу добијања сорта наведеног квалитета, стручњаци Центра користе савремене методе рада: непосредно - укрштање сорта, јонизујуће зрачење ради добијања мутана-

та, примену колхицнна за добијање сорта с, крупним бобицама и сл. Почетни материјал за стварање нових сорта увезен је из Калифорније, Савезне Државе Њујорка, Италије, Фран цуске, Аустрије, Немачке, Мол давије, Украјнне, Узбекистана, са Крнма, из НР Бугарске, НР Маћарске, Израела и Паки стана. Осим тога, као почетни материјал за селекцију служиле су и домаће вннске и стоне сорте грожђа. Од нових перспективних сорта треба неке истаћи: 1. РАДМИЛОВАЦ-505. Ова сорта добивена је укрштањем сорте афуз-али са сортом бувијеова ранка. По времену сазревања ово је врло рана сорта, јер сазрева 5—6 дана пре јулског муската. Својим особеностима ова сорта одскаче од јулског муската. Оно што јој даје посебну вредност јесте величина и облик грозда, његова растреситост, леп изглед бобице, тврдо месо и доб ра транспортабилност (слика 1.). Оцењена је по међународној скали за оцењивање и при знавање сорта са 9,1, а јулски мускат само са 8,0. Иначе, бобице су средње крупне, округле. Покожица де бела, средше чврста, жуто-зелене боје. Сок благог ароматичног укуса. Шећер и киселина су у пуној хармонији. 0ве особине понављају се узастопце већ неколико година. 2. РАДМИЛОВАЦ-134. Ова сорта добивена је третирањем семенских сорта краљице винограда колхицином. По времену сазревања и ово је врло рана сорта. Сазрева 7 дана по сле јулског муската, а 10 дана пре краљице винограда. Од краљице винограда одликује се и тиме што је грозд растре ситији, бобице уједначеније, с месом нешто тврђим, што је услов добре транспортабилно

сти. Укус је врло пријатан, мирис веома мускатан. Бобица је врло крупна, дугаљаста, жуто-зелене боје (слика 2. и 3.). Оцењена је по међународној скали за оцењивање и при знавање сорта са 9,3, а матич на сорта краљица винограда са 8,6. Изражене особине понавља ју се из године у годину. 3, РАДМИЛОВАЦ-790, Ова сорта добивена је укршта-

њем сорте краљице вииограда са сортом мускат хамбург. Сазрева августа ил,и почетком септембра. Од својих родитеља одлнкује се тиме шт,о је грозд растреситији, бобице су крупније, жуто-зелене боје, уједначене, месо тврђе, веома добрр подноси транспорт- Количина шећера и киселине је врло хармонич на. Укус је мускатаи (сли* ка 4.). Оцењен је по међународној скали за оцењизање и признавање сорта са 8,9, а краљица винограда са 8,6. Изражене оообине понављају се из године у годину. 4- РАДМИЛОВАЦ-34. Ова сорта добивена је укршта-

њем сорте мускат хамбург са сортом афуз-али- По вре мену сазревања је ранија од родитељских парова. Сазрева крајем августа. Бобице су веома крупне и издужене. По кожица дебела, средње чврстине, тамноцрвене боје. обилно посута пепељком, тако да се стиче утисак да ,је обојеиија од мускат хамбур ra. Сок је безбојан, веома пријатног мускатног мириса и укуса. Грозд растресит, сре дње величине или крупан са свим карактеристикама стоне сорте. Проценат шеђера и киселине хармоничан- Грожђе је врло укусно за јело. Оцеиа по међународној скали показује да ова сорта знатно премашује својим осо беностима сорту мускат хамбург. ’ Изражене особине у потпуности се понављају из голиие у годину. 5. РАДМИЛОВАЧКА БЕСЕ МЕНА. Ова сорта по крупно ћи, облику бобице, чврстини меса и укусу надмашује познате средше позне бесел!ене сорте. По облику и чвр стини бобице слична је дреиковима. Сазрева половином септем бра, а однос између киселине и шећера је хармоничанУ хладњачи се може чувати између 3- и 4- месеца. Оцена по међународној скали за оцењивање и при знавање сорта износила је ове године 9,4. Оцене које су наведене за вредност перспективних сор

та дате су по међународној скали, која садржи 10 степени, почев од 0, до 10. Поред наведених, на листи перспективних нових оорта, са оценом од 8,5 до 10, но међународној скали, налази се још 41 сорта, међу којима 60,87 одсто линија за држава карактеристичне осо бине већ 2 или 3 године уза стопно. Ово су само почетни резултати добијени заједничким залагањем свих сарадника Центра за селекцију винове лозе.

Центар за селекцију винове лозе Пољопривредног факултета у Земуну налази се у Воћарско-виноградарској огледној станици Радмиловац у Винчи крај Београда. Овај Центар званично је отво рен почетком априла 1960. године. Носилац изградње овог Центра био је Завод за виноградарство Пољопривредног фа култета у Земуну. Са систематским радом практично је почето 1957. године. Центар за селекцију поседује колекцију од преко 1.000 најпознатијих стоних, винских и бесемених сорта винове лозе у свету, колекцију од око 15.000 сејанаца, који су добијени међусобним укрштањем разниЈС сто них и винских сорта, зграду с лабораторијама, експерименталном хладњачом и стаклару за производњу сејанаца винове лозе. Лабораторије су опремљене савременом опремом која је пре тежним делом набављана из иностранства.

За селекциони рад располажв кадровима различите специјалности: Рад на селекцији и добијаљу нових сорта финансира ce из Савезног фонда за ваучни рад и Фонда за научни рад СР Србије. Интродукција увоз страних сорта за колекцију и селекцију једним делом финансира Фонд за унапређење пољопривреде Са везног секретари Јата за пољопривреду и шумарство Извршног већа у Београду. У циљу успешвије сарадњв и садржајнијег рада, Центар одржава непосредну везу, разме њујући матери Јал за селекциЈу, с познатим центрима за селекциЈу вииове лозе у свету. Експерименталиом станицом за виноградарство и селекциЈу лозе Универзитета Калифорније у Девису, Институтом за воћарство и електрогенетику у Риму и Савезним институтом за вииоградарство и винарство Магарч у Јалти на Криму.

Др Л. АВРАМОВ Инж. А. ЈУРЧЕВИЋ Инж. М. ЈОВАНОВИЋ

ООРТА РАДМИЛ О ВАЦ-34

ОБЛИК И КРУПНОЋА БОБИЦЕ У СОРТЕ РАДМИЛOIВАЦ-134

СОРТА РАДМИЛОВАЦ-134

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

п и т а њ е Шеф рачуноводства Здравствене станице у Љигу пише нам: Управник пољопривредно-здрав ствене станице приликом обилас ка појединих рејона употребљава своје моторно возило. Да ли ветеринарима припада накнада за возила када у служби употребљавају сопствене путничке аутомобиле? О Д Г 0 в о р Према изменама и допунама Наредбе о материјалним и осталим трошковима привредних организација, које су објављене у Службеном листу СФРЈ бр. 3/64, здравственим установама се признају као материјални трошкови издаци за накнаде које дају здравственим радницима до 30 динара по пређеном километру када у служби употребљаваду сопствене путничке аутомобиле. Наведене измене не односе се на ветеринарске станице, па се по тим одредбама не могу признати као материјални трошкови издаци за накнаде ветеринарима коЗи употребљавају сопствене путничке аутомобиле у вршењу службе. Међутим, према одредбама тач. 4 под 23, став 1 до 9 Наредбе о материјалним и осталим трошковима пословања привредних организација (Сл, лист СФРЈ бр. 19/61, 4/62, 22/62. и Сл. лист СФРЈ број 26/63, 40/63, 3/64 и 31/64), као материјални трошкови привредних организација, односно ветеринарских станица које се финансирају по принципима дохотка и на које се односе прописи који важе за привредне организације, признају се издаци за накнаде које osre дају радницима и службеницима за употребу сопствених путничких аутомобила у вршењу службе, и то до износа и под условима предвиђеним наведеним одредбама. Ако ветеринари употребљавају своје путничке аутомобиле у служби за превоз на релацијама на којима нема превоза средствима јавног саобраћаја, према одредби тачке 2, став 22 Наредбе о издацима за службена путовања, рад на терену и одвојени живот од породице који се при-

вредним организацијама признаЗу као материјални трошкови (Службени лист СФРЈ бр. 21/60, 16/61, 28/61, 5/62. и 26/62. и Службени лист СФРЈ 6р, 26/63, 33/63, 3/64. и 31/64), ветеринарској станици се признаЗу као материјални трошкови накнаде које она даје ветеринарима највише До 30 динара по Зедном пређеиом километру. Ово се односи и на случај када ветеринари у вршењу службе на терену на односној релацији не могу да користе средства јавног саобраћаја зато што та средства, према реду вожње, не саобраћају у време погодно за извршење службеног посла. Износ и услове под коЗима ветеринари имају право на накнаду када употребљавају сопсгвена превозна сред ства у вршењу службе установа прописује Правилником о расподели личних доходака. Као што се из изложеног види, наведене одредбе се односе само на случајеве када ветеринари употребљавају сопствене путничке аутомобиле у вршењу службе (ССФ бр. 114/126 од 5. августа 1964). П и т а њ е Редован читалац Жарко Максимовић, службеник Задруге у Миличици, пита: Са задругом сам засновао редован радни однос 15. јуна 1964. године. Задруга је по периодичном обрачуну за првих девет месеци извршила расподелу средстава за личне дохотке изнад стартних основа. Да ли имам право да учествујем у раеподели личних доходака изнад старч них основа као и остали радници који су у радном односу од почетка године. Напомињем да су средства која се расподељују остварена у периоду јун —септембар ове године. Исто тако напомињем да су оредства, која су намењена за личне дохотке за прво полугође, расподељена. О д г о в о р Лични доходак радника је његов удео у расподели чистог при хода предузећа који се коначно утврђује тек по истеку године

на основу завршног рачуна. Дотле износ чистог прихода, утврђен по периодичном обрачуну у току године, привремен је, јер су и резултати утврђени у току године привремени. Ако радиа организација расподељује личии доходак у току године, према одредбама Закона о радним односима, мора да обухвати све раднике и службенике који су у том времену учествовали у остварењу те масе средстава. Законски је принцип да лични доходак радника зависи не само од његових личних резултата него и од резултата предузећа, а ако се они могу стварно утврдити тек по истеку године, тек тада се може утврдити и лични доходак радника, у зависности од њих. Због тога је у чл. 194 Закона о радним односима (Сл. лист СФРЈ бр. 17/61) предвиђено да су исплате личних доходака У току године, на које имају право сви радници и службеници, који су у то време били у радном односу, привремене све до коначне расподеле по завршном рачуну. Према томе, сваки радник има право да му се у обиму средстава за личне дохотке, формираних на основу расподеле по завршном рачуну, коначно обрачуна лични доходак без обзира на то колики му је радни однос у току године и без обзира на резултате који су били остварени за време његовог рада у предузећу. С обзиром на то, предузеће ће бити дужно да расподелом по завршном рачуну обухвати све раднике, без обзира на то што је предузеће тек у другом полугодишту остварило боље резултате и средства за расподелу изнад стартних основа. Ако су рад ници, који су у предузећу радили целу годину, више радили, они су већ аконтацијом у току године добили веће личне Дохотке за већи лични учинак. По себи се подразумева да се радницима, који су више времена радили у току године, повећава учешће у коначној расподели, а смањује се учешће радницима, који су у предузећу мање радили, што аначи да добијају део који одговара уложеном раду.

НАУКА У СВЕТУ

ЖИТАРИЦЕ У ИСХРАНИ ЖИВИНЕ

Житарзде су врло дуго биле јвдина контролиlсана храна за жинину. Још донедавна пили(ћlи и кокошке добиј али су из руку узгајивача јвдан или внше о;брока зрнасте хране днввно. Жинина је морала сама да се сна лази да тражи, у нехиlгиlјен'oким условнма неиlзвесну и неујадначвну дооунску храну у ви|ду инсеката и разних отпадака. Савремвни методи узгоја иаменилlИ су ов aij начнн исхране живине, али су жн'таlрице остале ипак главна храна. Иако су уввдвни савремвви начнни узгоја и исхране живине, поетоје још јата жиеине у инндивидуаlлних пољонривредних пронзвођача кој(и узгајају Жlивину на класичан, стари, начин. Они се такмиче на тржишту с про извођачима који произноде на нндустријоки начин нарочито наглашујући сељачки начин исхране живине, при чему се нарочито истиче да се та живина исхрањује зриастом храном. Произвођачи овог живинског меса желе на тај начнн да истамну особиту важноот житарица у исхрани жиlвине, као и предности које потрошач може очекивати од таквог живинокот меса. Међутим, треба напоменути да савремени начини И'Схране у индуотриј|Ској производњи живине, упркос вештачком и неириродном начину, који извесни кругови желе да Miy прнпишу, још оотављају знатно меото житарицама у дневном оброку живнне. Мада оие не представљају једину вроту жиbhihckc хране, рачуна се да прооечно формуле исхране које се примењују у индустријском начину узгоја живине садрже 70% зрнасте хране жнтарица. Избор житарица Избор и коришћење житарица у иохрани живине завиои углавном од тржишне цене и њихоне хранљиlве вреднооти. На чело житарица, којнма се тови живина, долазе кукуруз и пшеница Пирииач и сирак пооебна су зрнаста храна која садржи најмање целулозе. Дакле, у потпуној ин дустрнјској исхрани нај.већи енергетоки део дају житарице с најмање целулозе. Кукуруз се разликује од пшеиице двема och'O'Bhhm особинама. Прво, он мнже да се користи за исхрану без органичавања процента у оброку. Напротив, дробљена шеница не сме чинити више од 40 —50% оброка. Ако се овај однос прекорачи, у кљуну живине ствара се нека врста теста моје живи-

ни смета и проузркжује смањено узимање хране. Прн свем том, ово отраничење ишчезава када се пшеница дауе у целolм зриу. То се запажа када су дАИтарице једиии извор канцентроване хране. Друга разлика долази Отуда што жути кукуруз обилује пирментиада, кар отенондима који се у белом кукурузу и пшеници нашазе у ваоада малиад коли)чинама. О укусу и бојама Пипманти има’ју својство да се фиксирају у кожи и салу живине, од чега живина добија мање-више ннтензивно жуту боју. Укус потрошвча је р азлlичит у разним псикрајинама. Према томе се про'изво|ђачи, однооно узгајнвачи, опредељују за исхрану живине жу тиад или белим кукурузр'М, У неким крауевн'ма узгајнвачи употр ебљав aijy само бели ку* куруз, да би сачували у жнвнне млечно белу кожу. При свеад том, мотућио је добити бело живинско месо илн врло мало обо’јено и с храноад KOj'a садржи обојени кукуруз. Тада се у исхрану уносе знатне количнне А внтам!нна. Употреба јечма и овса Јечам и овас се мало употребљаваlј|у у исхрани живlине. Ове житарице, употребљене у исгој количиаи као кукурув и пшеница, не дају исти тежински ефекат. Овај ефе кат се посгиже углавном присуством ко-шуљица KO’je пов ећав ају проценат целулозе и смањују енергетоку вредност Ове две житарице јечам и ов aic до приносе и мањем истицању костура живнне нело што је то случај приликом исхране кукурузом и пшеницом. Инфилтрација сала под кожу је незнатна. Поред тога, кланичнц приное се смањује у сразадери с већим разво*јем желуца. Свн ови надо’СтаЦ|и истовремено су и узрок одустајању од исхране пилића јечм’ом и овсом. На крају, закључимlо да употреба жита« рнца у исхрани живине, односно пилић-а за клање, оетаје потребна за добијање енерпи® је која је неопходна за стварање ткива, нарочlито мишlића. У пракаи се од житарнца узиадају иа|ј«а'лоричније. Постоје и други калорија, нарочито липнди (масне материје), али се онн могу употребити само као мешавlина у иlндустри]ским храннвима.

САВРЕМЕНА НАУКА И ПОЉОПРИВРЕДА * САВРЕМЕНА НАУКА И ПОЉОПРИВРЕДА * САБРЕМЕНА НАУКА И ПОЉОПРИВРЕДА