Архив УНС — Село
СМУЧАРСКИ ТЕРЕНИ ЈАХОРИНЕ
Југоисточно од Сарајева, између река Каменичког потока, Грабовице, Бистрице, Касиндолског потока, горњег тока Железнице и Црне реке налази се планина Јахорина са својим највишим врхом од 1.913 метара. Позната по својим изванредним скијашким теренима, Јахорина све чешће окупља многобројне љубитеље скијашког спорта.
Редак ловачки рекорд
С ловачким трофејима, какве има 65-годишњи Чинибај Набијев, ретко се ко може похвалити. Јер, његов биланс је 40 пантера, 5 медведа, скоро 70 вукова и стотину ли сица. О необичној снази и ве штини Набијева говори и не давни догађај када је изненада старог ловца, док је ја-
ПАРИЗ. Од 1. јануара 1965. Францускиње ће моћи да конку ришу и за командна места у трговачкој морнарици. Треба да по ложе редовне испите, да нису удате и да имају мање од 38 година. MO'CKBA, Совјетски научии ци Бавор и Прохоров, који су поделили Нобелову награду за фмзику за 1964, конструисали су атомски сат који ће радити без престанка 7.000 година, а одступаће временски само за једну секунду у 1.000 година. ЈАКУЦК. Један агроном је успео да на крајњем северу СССР-а одгаји 24 врсте јабука и 14 сорта јагода. САН ФРАНЦИСКО. Саграђен је хотел у коме аутом може доћи до своје собе чак и на последњем спрату. ЛОНДОН. За Јужни пол спремљен је „научнички павиљон“ сав од пластичне материје. У приземљу су лабораторије, а на спрату станови.
xao забаченом планинском клисуром на Камиру, из седла избацио пантер. Ловац је звер убио ножем, а затим је
уследио напад и другог пантера. Набијев је и овог пута био победник.
Занимљивости
Из Војномедицинске академије ЈНА
НОВО У МЕДИЦИНИ
Управо у тренутку када смо дистоније и друго с прана крају ове године почели вом можемо назвати научним да збрајамо наше научне ре- достигнућима године. зултате и покушали да се се- Десет пуних година др Датимо недовршених и неурађе- вид Мел покушавао је да про них задатака, обрадовали су нађе спас оболелим од дизен нас објављени успеси наших терије. А опака стомачна бо-
До пре неколико дана Електронска индустрија Ниш излагала је своје производе у Београду. Највише пажње по.сетиоци су посвећивали, с много разлога, изложеној кобалт-бомби, произведеној у Електронској индуетрији која служи за лечење рака и неких других обољеша. Прва домаћа кобалт-бомба има снагу 1.000 до 2.000 кирија. Потпуно је механизована и аутоматизована. што јој даје велике предности у медицинској примени. Извор зрачеша је, такође, домаћи, што такође нредставља велики успех, јер данас за кобалт-бомбу у Европи властиги извор имају само Енглеска и СССР. Извор се добија из Института за нуклеарна истраживања у Винчи. За снагу извора потребно је зрачење у реактору од 3 године. За набавку кобалт-бомбе интересују се сви већи градови у земљи, првенствено они који имају радиолошке институте.
воЈномедицинских стручњака. Ово званично објављивање саопштења Војномедицинске академије у Београду откривање вакциие против дизен терије, пронађен метод раног откривања заразне жутице, истраживања вегетативне
лест, Koja je вековима односила жртве, без обзира на њи хову старост, упорно се појављивала у епидемијама, давала отпор и скоро изгледала непобедива. Када је откриве на суштина неуспелих подухвата и узалудних експериме
ната целе екипе др Мела, циљ је био сасвим близу. Убрзо је пронађена нешкодљива вакцина, а затим испробана на око 2.000 оболелих војника. Нова вакцина, која се уноси у организам гутањем, зауставила је бољку. Овај огромни медицински успех биће употпуњен решавањем технолошног процеса индустријске производње, на коме се упра во ради. И заразна жутица је нозната као опака болест. Баш зато што је подмукла, што јој се симптоми тешко откривају, борба с овом болешћу није била нимало лака, ни кратка. Трајала је пуних осамнаест година. Група лекара, предвођена др Вулетином, ус пела је до сада да пронађе метод раног откривања болести, а тиме доприиесе лакшем сузбијању. Истраживањем вегетативне дистоније екипа лекара др Јовановића такође се бави веома дугу деценију и по. Баш зато што је појава овог обољења изразит облик неурозе и манифестује се као на гла промена крвног притиска, све је већи број људи у којих се појављују ови симпто ми. Сва истраживања, и будућа, усмерена су на уклањање и ублажавање узрока овом непријатном обољењу. Др Арнерију приписује се низ успеха. Један од највећих је, свакако, разрађени ме тод совјетског научника Федорова који је тврдио да се крвљу реконвалесцента могу уснешно лечити настрадали од Теорија је израсла у праксу. А најбољи пример је залечени дечак ко ме је 80 процената површнне коже било захваћено опекотинама. И, на крају, поменимо још један подухват Војномедицин ске академије почетком идуће године почеће се овде с новом врстом операција, с изменом истрошених срчаних залисака вештачким.
НАША ПРВА КОБАЛТ-БОМБА ПРОИЗВЕДЕНА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ИНДУСТРИЈИ НИШ
Рибарска ватра
Рибари е језера Иљмена (СССР) открили су зашто на појединим местима језера вода кључа. Узрок је гориви rac који се издваја са дна језера. У ове хладне зимске дане рибари користе еманацију гаса и, да би се мало огрејали, просецају у леду рупе, а гас потпаљују.
ОСНОВАЦ И КРЕДА
Ђачка задруга Пионир Основне школе „Милинко Кушић“ из Ивањице има више
КОКОШКЕ, ПРАСИЋИ И АЛГА ХЛОРЕЛА Једноћелијска алга хлорела, која се прославила у вези с васионским истраживањима, показала се да утиче на повећање тежине и ношење јаја кокошију као и на тов прасића. Додавањем малих количина хлореле двоструко се убрзава тов прасади. Да би се O'BO што боље искористило, лењинградски биолози изградили су инсталацију ко ја производи до стотину rpaма хлореле на квадратни метар. погона погон керамичара, књиговезаца, младих техничара, цвећара и хемичара. Многи од њих већ су познати у Ивањици и њеној околини. Најновији успех ове ђачке задруге је освајање производ ње креде коју су млади хемичари уз помоћ своје настав нице хемије и биологије остварили. Само јесенас они су произвели око 5.000 комада квалитетне креде за своју школу. Погон хемичара известио је све школе у ивањичкој општини да ће им они убудуће испоручивати креду. Интересантно је да, иако је овај производ Ђачке задруге Пионир за око 50 одсто јефтинији од оног у књижарама, Задрузи остаје лепа зарада. М. Т.
МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ
... да у Румунији данас, према статистичким подацима, живи око 500 грађана старијих од 100 годииа. Просечна дужина жи вота у Румунији изкосила је 1963. године 86, док је тридесет година раније просечан људски век трајао свега 42 године. ... да је штит каро чити штит војничких штитова из средњег века, рађен у великим количинама у некадашњем дентру за наоружање у Венеци ји. Како је штит добио ово име не зна се, али се претпоставља да је вероватно по облику и ква литету био солиднији од других из тог периода. .. . да је лист Уједињене омладине српске за књижевност и на уку „Млада Србадија" излазио 1879. као месечник у Новом Саду. Годину дана касније променио је седиште излажења, а у редакционом одбору били су Свв тозар Марковић, Васа Пелагић, Ћура Јакшић и други. ... да је утврђено да добра кухиња повећава за 70 до 80 одсто туристички промет у поједи ним местима. У Сардинији се во ди рачуна о овом податку, па је формирана делегација национал не академије кулинарства у циљу одабирања најтипичнијих јела за ову област. ~. да телефонска централа у Хагу (Холандија), осим службе буђења преко телефона, давања обавештења колико је сати и других, има и сервис' музичког штимовања. Наиме, у свако доба дана и ноћи телефонска цен трала преко одређеног броја интонира ноту. А према којој се може штимовати инструмент или кориговати висина гласа. •. - да Народно позориште Иван Вазов у Софији у току ове сезоне изводи Нушићеву драму Народни посланик. .. . да се на америчком тржишгу све чешће појављ ују na те, ријали с природним мирисом. Та ко се торбе и кофери од пластике прскају хемикалијама, да 6и имали мирис праве коже, саиду ди за рубље миришу на борови ну, конопци и мрежа, направље ни од синтетичких влакана, до бијају јак мирис кудеље натопљене смолом. ... да се Менијерова болест манифестује нападима несвестице, вртоглавице, повраћања, зу јања у ушима, а понекад губитком слуха у Једном уху. Болест настаје услед обољења центра за равнотежу у средњем уху.
ЕКСПРЕСНО СКИДАЊЕ ДЛАКЕ
У Комбинату „Београд“, који има властиту кланицу с хладњачом, веома Je интересантна брзина којом се обрађују за клане свиње. Поред тога што је механизован пут заклане свиње док се коначно не обради у комаде, у којима ће отићи на тржиште, примењује се и начин експресног скидања длаке, да би се што успешније сачувала свињска кожа. Допремљена краном, заклана и од длаке очишћена свиња стиже само за тренутак у ужарену пећ у којој се потпуно ослобађа длаке, Тада наставља пут, а кожа Је сачувана за даљу пре раду.
ЗАДРУГА iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini Директор Мира Медић Главни и одговорни уредник Велибор Косић Уредиик Добрила Поповић Члаиови редакције Васа Вујиновић, Божидар Ђурић, Влада Каћански, Хранислав Крстић, Добрила Лепосавић, Светозар Лозо, инж Миланка 'Vlajсторовић и Златко Мирковић уредвик фотографије Техниики ур едн т Славољуб Марковић
ИЗДАЈЕ НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „ЗАДРУЖНА КЊИГА" УРВДНИШТБО И АДМИНИСТРАЦИЈА БЕО'ГРАД УЛ. ПРВОГ МАЈА БР. 13 ПОШТАНСКИ ФАХ 1007 ТЕКУЋИ РАЧУН КОД НАРОДНЕ ВАНКЕ БРОЈ 101-18-1-1557 ИЗЛАЗИ СВАКОГ ЧЕТВРТКА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА 1.000 ДИНАРА, ПОЛУГОДИШЊА 500 ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА 31-016 И 31-005 АДМИНИСТРАЦИЈА 23-462 ШТАМПА „ПОЛИТИКА« МАКЕДОНСКА 31.