Архив УНС — Село

АЗОТ И ПРОТЕИН ХРАНЕ СТОКУ

Ветеринарски завод Земун је на Ватајничком путу ćpoj 4. Y OНOIЈИ делу доњег Срема који је одавно постао део београдске општине. Тек кад се уђе у лепоуређено двориште Завода ■на све стране' се, осим старих и модерних погона, управне и осталих зграда, угледа пространи чисто .земљораднички предео" оивичен дрворедом моћних -јабланова, У том пространом кругу најимпозантнија је нова зграда Фабрике сточне хране Ветеринарског заврда Земун „Дијететика”. - Знате, највеће тешкоће у нашем послу су те што је јако спор проток науке од-факултета и института до штале, ‘каже Лазар Бошков, стручни "сарадник Фабрике' сточне ,хране Ветеринарског завода Земун, магистар ветеринарских наука, па наставља: за 45 дана утови се пиле; за пет месеци расна свиња на комглетном оброку, Али саговедима и свим преживарима ситуација је сложенија. Преживари најчешће не добијају комплетан оброк на баси кога се могу обезбеЛити висока млечност и прираст, Понекад не добијају довољно хране, неким случајевима недрстају пссебни хранљиви састојци (протеиц, минерали, витамини). Недостаци хран-.љивих састојака битно смањују производњу. Наиме, још пре неколико година, прили* ком снимања прилика на подручју Горњег Милановца приметили смо да сељаци у про* секу имају три до пет кравг код којих је потенцијал млечности висок и може да пређе

3000 литара млека годишње а код њихових је испод две хи'љаде! Зашто? То „зашто” питали су стручњаци сељаке. „Зашто не храниш боље краве па да дају више млека?” Увек је одговор био исти. Скуп је концентрат, скупа је сточна храна. Зато полако, али сигурно, што се каже. Храци како знаш и

чим стигнеш, а.за та високот капорична хранива - далеко им лепа.кућа! Млека,lте да буде, па колико га има. А да ли је тако!? ЕКСТРАСАЧМА - Није, - каже магистар Лазар Бошков, - а то је просто. Таква је рачуница. Килограм концетрата није скупљи. од

Њ џиновдие воденице попут оне за mco, тано, излази јарножута, сирова сиеша нао да слинар припрена đoje затрандиозноплатно. Toje енстрасачмаусировом стању која ће се насније у претворити у опиљне попут таране, хранљиве и đorare азотом и протеинима,

литре млека. А килограм концетрата даје две литре млека када се да грлу чија млечност није искоришћена. Тако, на изглед, концентрат јесте скуп, али у односу на млеко је јефтин. Исто је н у узгоју телади. За четири месеца теле у нашим домаћинствима попије' 'рко 1200 литара млека, па када се оно прода ипак то теле никада не.може надокнадити цену попијеног 'млека. 'Али оно се може сасвим успешно одгојити са 500 до 600 литара млека'ако се при узгоју;додаје концерат који је .шест до седам пута јефтинији рд млека у праку,'.јер десет литард сировог млека Је килограм млека у праху. И док нам ово објашњава Лазар Бошков из ормара вади поливинилску кесицу у којој су нежно жути опиљци налик на тарану. Мале, жуте пахуљице, међусобно чврсто везивног састава су новина у исхрани преживара. Зове се екстрасачма.' Наш домаћи производ, сачињен од дрмаћих компонената, домаћом технолргијом крји се на тржишту бточне исхране појавио управо време. - Дабоме, све сировине су дома.ћег порекла, - каже наш саговорник. Три године је наша екипа стручњака на челу са • главним технологом инжењером Мирком Грујевићем уводила овај технолошки роступак. Килограм екстрасачме’замењује 1,8 килограм сунцокретсачме, 1,4 сојине сачме а искључиво је намењена исхрани преживара, говеда, оваца, коза. За исхрану ‘живине и свиња не може са користити. Луксуз је говеда

'Из џиновсне всденице излази Јарножута, сирраа смеша; то Је ек« страсачма која ће се у сушионици претворити у опиље попут тара« не, богате азотом и протеинина.