Архив УНС — Село

ПРИПРЕМЕ ЗА ГЛАВНУ ПАШУ

Каквл све иослоли наредних дана очекују пчеларе, смо др Богољуба Константиновића, | професора пчеларства на ; Пољопривредном факултету у Земуну. Готово да нема пчелињака у Југославији а да није заражен опасним паразитом вароом. Пчелари се постепено на то привикавају и настоје да спрече овог крпеља да униште пчелиња друштва. У априлу обавезно заштитити пчеле једшш од | фумиганата: апиакардин, | вароцид, варамид, фолбекс \VA и друп-ш. Има | их у сввдд пчеларским js продавницама, каже професор Константиновић. | Приликом прегледа кошница обратити пажњу t на _ здравствено стање легла и одраслих пчела, | као и на старост саћа у | гнезду. Ако се запази би- • ло каква непожељна р промена, обратити се ; најближем ветеринару и s почети лечење. Да би пчелиња друштва ојачала пре наступајућих паша, уљане ј репице и багрема, повремено их прихрањивати \ оплемењеним шећерним сирупом. За оплемешиван>е се користи квасац, ц витамини из Б комплекса, лимунов сок и форса- I пин. На време је потребно s проширити легла и пче- лиња шезда како би се : избегло блокирање мати- \ це у лежењу јаја, а и | оузбио нагон за ројењем. Ово би ослабило друштва и умањило производњу š меда на главним паша- • ма. - Данас се препоручује да се непосредно пред ; почетак багремове паше додају медишта у која ће ггчеле сакупљати мед за : центрифугирање, утврђе , но је да то повећава рад- > ни елан радилица, каже \ професор Константино- : в-ић. Р. Н.

Пчелар у свако доба влада ситуацијом у кошници; контрола пред главну пашу

ЖИВА ОГРАДА ОД ПОВРЋА

ЗА МАЛИ ПОВРТЊАК

Боранија приткашица може успешно да се гаји и у малим баштама, окућницама, поред викендица

ОСИМ ШТО обезбеђује крупие, пљоснате, крте, сочне и укусне махуне, боранија приткашица можс у башти да буде и прави украс, ако се изабере неко од предложених решења ослснца.

„Купа“ са стожером у средини састоји се од једног дрвеног или металног стуба висине два и по до три метра, на чијем врху је кука или ексер за који се вежу жице или канапи и затежу у круг пречника два метра. Обично је довољно седам до осам жица или канапа који се везују за врх стуба и кочић пободен у земљу. За сваки канап или жицу довољне су две-три биљке бораније (сл. 1). Дритке са наслоном формирају прави кров или шатор од бораније. Унутрашњост „тунела" је засењена, тако да корови слабо расту, а влага се добро „чува.“

Притке треба да буду дуге два и по до три метра, а на сваких три до четири метра потребан је стуб носач. Око једне притке пењу се две-три биљке, а на растојању од 0,8 —1 метар. Притке се везују за хоризонтални носач и побадају у земљи, како би цела конструкција бкла стабилна (слика 2). Ако се користе само притке, требало би направити купу или пирамиду од три четири притке везане при врху. Овако се добија чврстина која одолева олуји. Употребити притке дуге два и по до три метра, јер стабљика бораније, у повољним условима, може да нарасте и пет до шест метара (слика 3).

Жичана мрежа се поставља 20 —30 центиметара изнад површине, а пожељна је висина бар два метра. Она се може Шправити од жице (водоравних) и канапа (усправних), импровизованд на разл-ичите начине (сл. 4). Овај облик ће бити истовремено и декоративна и функционална жива ограда која ће одвајати малу башту од осталих делова окућнице или заклањати неки објекат који не желимо да буде на видику. Осим бораније, на оваквој мрежи се могу гајити краставци или јагоде пењачице. Њих, наравно, треба цовезати за жицу због тежине плодова. Украоне тиквица ћа такођа бити леп декор вашег врта ако их посадите уз ;црежу.

Мр Иво ЋИНОВИЋ