Архив УНС — Село

ПРОЛЕЋНА СЕТВА

МАЛА УЛАГАЊА ВЕЛИКА ДОБИТ

Скупље је посејати јутро пшенице него ланац луцерке

НА ЛЕПОМ смо имању грофа Чеконнћа, између Српске Црње и Честерега. Испша, од Зрењашша нисмо дошли „ћиром“, већ широким асфалхираним путем. У ово дпвно пролећно јутро, свуда око нас плодна банатска равница. Испред нас, у облику квадрата, са правоуглим улицама, руком инжењера испарцелисано, пробуђено и умивено росом Банатско Карађорђево. Све под конац.

Тражимо директора Земљорадничке задруге Ђуру Будимира Боџу. На друтом рогљу свеже о_ бојена зграда задруге „Петар Прибић Пепо“. Пред њом неколико девојака попрскало улицу, па чисти. Субота je, а на селу је такав обичај. Празником све блиста. И ево њиховог „Баџе“ кога не би дали низапгга на свету: Ђуро Будимир је тек превалио тридесету, људина је то снажна и телом и духом. Директор је већ два мандата, трчи на све стране,

предузимљив је и као сваки млад човек амбициозан. Сложна браћа Води нас према двема новим двоспратницама. Ту живе Дракулићи: Душан Дуда, крепак шездесетогодишњак са супругом, синовима, братом, снајама и унуцима, Улазимо у пространо бетонирано двориште. Около травњаци, цвеће, при дну стаје, обори, оставе за семе луцерке и сено, гараже за два „Стојадина", два трактора,

комбајна, прскалице, плугове, дрљаче. А у кући све на електрику. Отварају се велика хармоника врата и кроз њих утрчава Милица, дедина мезимица, Једино 'женско чељаде. До сада су се у Дракулића рађала само мушка деца. Посматрамо све- са дивљењем а домаћин објашњава: Све што видите дала Је луцерка. Производим Је више од 20 година. Сваке године сејем наЈмање седам Јутара, а на осталих седам сејем пшеницу, кукуруз, сунцокрет. И тако редом, Кад после десет година поорем луцериште, па земљи која Је обогаћена азотом засеЈем друге културе, Брат Мирко држи исто толико под луцерком. Све радимо братски. Но, Ја сад имам и младог ортака. То Је моЈ син Душан. Њему су тек 34 године. Био Је запослен у Зрењанину као термоинсталатер и напустио Је посао, Ради са мном раме уз раме. Нисам од плате имао ни за бензин, смеје се млади бркаЈлиЈа. Сад бар могу да спавам докле хоћу и да радим кад хоћу. Преклане, наставља Душан Дракулић, имао сам 37 метара са седам јутара. То ти Је 550 килограма по катастарском Јутру. Зарадио сам што да криЈем, много, око три милиона. Мој рад не рачунам, а ни сено из три откоса. Донео сам кући два вагона сена и продавао га по 35 динара килограм. Баш, ономад су ми бале- отишле у Штип. За семе луцерке плаћали су 1.008 динара, па сад рачунате колико Је то. Новца увек има доста задовољан Је Душан Дракулић. Погрешна година У истоЈ улици, 1. октобра, преко пута Дракулићевих, живе ВоЈновићи; ИлиЈа и Зорка. УбраЈаЈу се и они у наЈбоље произвођаче семена луцерке у селу. ИлиЈа Је у душу позна Је. Са њом Је 30 година. Искусан Је на овом послу, много чита. Кад свима у селу луцерка подбаци, код његаЈе има и сувише. Тако ‘Је било и лане. Сви су лоше прошли због суше: добили Једва по 30 килограма

са јутра, Илија чак 300 килограма, и нешто више од 150 метара сена. Школовао сам се кроз живот, читао много о луцерки, Бар данас је лако: сва што не знаш имаш у књизи. Дежурао сам поред ње и дању и ноћу. Од фебруара, кад припремим луцериште, па до краја октобра када и последњу балу сена унесем у шупу, ја знам шта се може десити луцерки. Туко’ сам гусенице свим средстви. ма која сам имао. Но, не мари. Тако је са луцерком. Она може да не донесе три године, али зато у четвртој све надокнадиш. Па моја луцеришта су сваке друге године плавиле подземне воде старог Бегеја. И опет сам много постигао. Принос је добар и позна се. Супруга Зорка и он стоку и живину не хране концентратом, већ само домаћим зрневљем које марљиво производе сваке године. Но, сину сам решио стамбено питање, а кад сам њему морао сам и кћери. Сад сам купио сину „ладу“, биће ту Још Једне. Себе сам лане поновио трактором ИМТ-542. Требало Је много новаца док сам ишколовао два инжењера, сина и ћерку, а ево сада ми снабдевамо храном три фамилије. Чим дођу ови из града, напакуЈемо им свега. Ту Је живинско месо, свињско, ћурке, патке, Зора гаЈи пчеле за унуке, резанце за супу им меси, А о штафиру (спреми) и да не причамо. Однела га Је ћерка, снаја дрбила, сад се припрема за унуке.

Бопест, ценп, семе

Ове године по ниским ценама купљено је семе из шгастрапства. Илија Војновић иита; Како може бити јефтиније -Чад су за њега дате девизе. Купили, а не знају ни какво је. Направили дар-мар. А ја сам се јесенас кад је требало ххредати семе разболео. Нисам- могао да подишем бале тешке 25 килограма. И ево остало ми је семе да га сада предам. Задруга је, хтела или не у друштвеном ланцу. Снизила је цену семену луцерке за 16 хиљада по килограму. За тридесет годгша никад није било тог пада цене. Зато ћу сада да изгубим -60 милиона. Ето ти шта .урадише.

Млађима земља остаје: Дракулићи, отац Душан (први здесна) и син Душан (са Милицом у наручју) испред двоспратпице Луцерком ~хране“ три фамилије: Зорка и Илија Војновић

Радица БУГАРСКИ