Архив УНС — Село

ИСКРИЦЕ

ЗЕМЉА • СИНТАГМА да земља припада онима који је обрађују није уопће у функцији, није у гтракси. Код нас земља не припада онима који је обрађују што доказује чињеница да десет одсто површина држе непољопривредници. Уз то десет одсто обрадивих површина, због распарцелисаносги посједа, налази се у међама (др Светозар 'Ливада, на округлом столу „Села"). ПАРЦЕЛЕ • УВОЂЕЊЕ разних облика права прече куповине у корист земљорадника. видим као једну од најпогоднијих мера за поновно услоставл>ан>е земљишне политике односно укрупњавања поседа и парцела. Кад се удвостручи број становништва просечна парцела пољопривредног земљишта по становнику износиће мање од 20 ари. Земље које имају такву површину по становнику спадају у апсолутне увознице хране (Никола Станић, председник Комитета за пољопривреду, СР Србије). СВИЊЕ • ИМАО САМ у обору 35 свиња. Купио сам их од задруге по 300 динара за кг. Гајио сам их за „Славију" (ПКБ). Одједном престадоше испоруке концентрата (хране), па сам хитно продао све крмаче али по 130 дин. килограм. Сад немам ниједно прасе, а само пре две године предавао сам по десет вагона меса. А шта да раде моје комшије које су узеле кредите да граде објекте за стоку? Камата тече, нема стоке, не тгроизводе ништа - једино могу без своје кривице да „заглаве" у затвор или да им заплене земљу (Благоје Ђорђевић, земљорадник, на седници Скупштине Задружног савеза главног града). ИЗВОЗ • НАША земља од извоза пол>опривредних производа зарађује једва до 400 долара по активном поллпривреднику. Истовремено у суседној Мађарској по глави активног пол>опривредника извози се за 2.500 долара а у неким другим европским земллма и до 4.000 долара.

МЕСО • ДОК на страном тржишту цене меса стално падају, посебно јунећем, код нас, на захтев кланичне индустрије оно стално поскупљује. Уз празне касапнице ево још једног разлога да се месо увезе, али и још једног повода да се десеткује сточарска производња. И тако у круг. („Борба")

ТРИ КУЋЕ • У ТЕКСТУ „На новом огњишту" објављеном у прошлом броју нашег лсита, помињу се и три куће, које је према причању суседа, Момчило Бирчевић из Лазаревца подигао од новаца добијених за плацеве, продате досељеницима са Косова. Ја имам кућу са два одељења у којој живим са болесном женом... и ако су овде живели моји прадедови. А моја два сина су подигла лепе куће у помоћ кредита и још их отплаћују. Према томе немам три куће зарађене на туђој невољи" - писао нам је ових дана Момчило Бирчевић. МЛЕКО • ОТКУПНЕ и продајне цене ■утицале су на покољ стоке, а неки су млеком чак и хранили ту исту стоку - каже Томислав Гитарић, директор Пословне заједнице млекарске индустрије „Млекосим". Садашњи однос према говедарству води ка томе да ћемо остати и без стоке, и без меса и без млека. Као што је познато млеко се већ више година увози из Мађарске и Бугарске. БОГАТСТВО • МИСЛИМ да су политику аграра, посебно сточарства, водили људи из канцеларија и кабинета, који се просто плаше богатих селаака. Заборавшш су да уколико имамо имућне сељаке (наравно на основу властитог рада) имаћемо и богато друштво (Тодор Малешев из Каћа). РЕГРЕС • БЕЗ регреса за вештачка ђубрива, заштитна биљна средства и квалитетно семе, као и обезбеђење других услова индивидуалним пољопривредницима, неће бити ни обиља хране (Мирко Ћурувија, председник Задружног савеза Хрватске). ПАПРИКА • ПАПРИКУ можемо да продајемо иностраним муштеријама у неограниченим количинама и према ценама које сами

одредимо. Истини за вољу, деси се да нам се и та тако тражена паприка врати јер немамо чиме да оштримо ножеве како бисмо је равно исекли (Љ. Вујиновић, „Борба"). БОЈАЗАН • ОПРАВДАНА је бојазан да ће на сељачким имањима овог пролећа изостати врхунска. аЕротехника и поново бити враћен екстензиван начин производње 0- Поповић, „Пољопривредник"). СЕЉАК • ИГНОРИСАЊЕ сељака, историјски гледано, резултат је одговарајућих идејних огранпчења која смо ми наследили, пренели у наш систем... Опседнути смо друштвеним сектором који, наравно, има јако важан значај за процес социјализације села, али главни значај за пољопривредну производњу има приватни сектор и тај ће определити нашу будућнТЈСТ односно онај ко има гро производних потенцијала у свом поседу (др Берпслав Шефер у „Задругару").

КАРИКАТУРА: Иво КУШАНИЋ

АФОРИЗМИ

Где је чији атар, ту је и средЈШпе света. Која кокош много какоbe, мало пара довоси.

Живомир СИМОВИЋ

ТPH

Јоваиа i ■ ■ ХАЏИ-КОСТИЋА

ПРЕНОСИМО ЗНА СЕ ГДЕ СУ « ДОКТОР Милован АиИћ из Лепосавића узео је за тему научног рада внсок крвни притисак сељака. Кад се једтшм пожалио пријатељима како је тешко ићи од куће до куће, од њиве до њиве, један га посаветова: - Море, иди пре подне у општину, и тамо ћеш наћи све сељаке на окупу! Стално ваде нека уверења. ОДОМАЋИЛИ СЕ . У САМОУСЛУЗИ, у београдској Господар Јовановој улици муштерија пнта касапина: - Јесу ли ови чварпи стварно домаћи, као што ту пише? - Чварци су домаћи, али сланина |е била увозна, из Кине. ЈАВНИ ЧАС о ЈЕДАН дијалог са Калениhese пијаце; МУШТЕРИЈА: Ала су ти високе цене! СЕЉАК; Нису цене високе, него су плате мале. МУТТЕРИЈА: Ма, немој! Много си мп ти велики филозоф! СЕЉАК; Да знаш и да јесам! А да ти кажем и зашто ти је плата мала. Зато што знам да си запослен ту, преко пута. а пазариш у радно време. ТАПЕТИ • ТРЕБА негде да набавим креч - каже један викендаш - да окречим воћке. - Ма, ко данас кречи! - Чуди се други. - Стави беле тапете. 5