Архив УНС — Село

КАКО СУ НАСТАЛА ИМЕНА СЕЛА

ЛЕГЕНДЕ ИПРЕДША

Села Лис, Пјтсово, Тијање и Гуча, о којима ће бити реч, налазе се v драгачевско.м крају. Народо у том делу Србије познатн су као добре занатлије; hvмураши, казандије, катранцнје, ћпкиризп - сеоски каменоресци. Жене cv изврсне везил>е и ткаље. Драгачевски трубачи познати су широм света.

ЛИС и ПУХОВО: О настанку имена села Пухово прнча казл-је да је једном давно, кад је непријатет напао град Проклете Јерине на брду Лису, Јерина потковала коњс наопако и побегла са свп.м својим, тако да град остаде пусг. Кад је непрпјатељ ушао у град, они јаву своме војводи, како је нз грала ,све листом опухало", то јест умакло. От\ д су веле постала имена; Лис и Пухово. ГУЧА: По причању име Г\ча постало је отуд што се овде по шу.мама народ склањајуhn од Турака гучио (сабијао. савијао) и прпкривао. ТИЈАЊЕ: Тврди се да је село добило име због тога што је овде увек „тијо", тишина, без вегрова. Има ту и истине, јер је-запста највећи део села висовима заштићен од ветрова. ДОЊА И ГОРЊА КРАВАРИДА: Некала давно, било је у селу које се налази на Косо ву, код Гњилана, велико врело. Јелком волови натерају на врело краву која се tv утопи. Отад је врело прозвано Краварица. а потом и село. Прво је то било једно село, доцни)е. кад

је нарасло поделнше ra на Доњ\’ и Горњ\Краварицу. СТЕПОЈЕВАД, МЕДОШЕВАД и БАРОШЕВАЦ: Ова села у околини Лазаревца настала су кад су три брата из I Јрне Горе лошла у овај кра). Звали су се Степош, Мећош и Барош. Одлучшш су да овле подигну нови лом. Поделили су земљу на три једнака дела. Тамо где је Степош подигао кућу настало је село Степојсвац, где је то урадио Медош - Медошевац, а место где је гнезло савио Барош настало је касниЈе село Барошевац. (Села Зуце, Врчин н Рипањ, на оброншша Авалс, некада су била главни снабдевачи Београђана с пољопривредним производима. Данас су део Београда, његово предграђе илп викенд-насеља. Жарково и Чукарица су већ одавно градско подручје, Сремчица и Рушањ, налазе се на путу за Липовачку шуму, тридесегак километара удаљени cv ол Бео-

града и већ су стекла обележја урбане град ске средине.) ЗУДЕ, ВРЧИН II РИПАЊ: У народу посто ји оваква прича, коју ћемо сад да вам казује мо. За вре.ме Турака села су се. кажу, честс премсштала са јелног краја на др\ти. Јелнод доће спахија и упита: „Овде је било село?" Н; то му одговоре; „II на оном брлу svuav, онол врачау, а тамо рипау" (скачу). Тако су прозва на села Зуце, Врчпн и Рипањ. ЖАРКОВО: У Српском етнографском збориику штампаном у Крал>евини Ктпсза вији, пише да је село Жарково лобило име по неком Жарку. Стари Жарковчани и данас са коленл на колено преносе овакву причу: заиста, v дпнашњем Жаркову живео је некада ковач по имену Жарко. Житељи села живели су мирно н у слози све лок се ма данашњем Змајевцу hiijc настанио змај, а онла су наста.пс муке за сељаке. Змај је волу пио на данашњим Белпм Вода.ма и на повратку са nojima у селг би сваки пут уграбио лепу левојкч . Тако је Жарко одлучио: он нли змај. Узме нови исковани мач п крене нз мегдан. Псбедио је Жарко. Убио је змаја. Место на којем је змај живео прозваше Змајевац, тамо где је воду пио - Беле Воде, место где је змајев реп пао Репуштс. а село по храбром ковачу прозваше Жарково, Проналазимо и тумачење за Чукарицу (београдска општина) која је добила име по Стојану Чукару. који је раније овде лржао механу. СРЕМЧИЦА: Ово се село прво звало Провалија и било је на месту које и данас носи тај назив. Име је настало због многих вртача. О имену Сремчица не прнча се ништа, али се претпоставља да је постало од имена Срем. РУШАЊ: Село које је постојало пре ланашњег Рушња звало се Велико Село. Према предању променило је име у Рушањ зато што се земљнште на месту гле се село налазп, v време јаких киша, обрушавало. Друти опет казују да je ново име добило за време неке бежаније прел најездом Турака. Тала су све куће рушене намерно од сел>ака да не бп TvpmiMa послужиле као уточиште.

Јадранка МИРИЋ

Молнмо чЈггаоце да нам шаљу прилоге и легенде о настанку имена села РЕДАКЦИЈА

Села на обронцима Авале данас су стекла обележја урбане градске средине: у Рипњу многи Београђани подигли су куће за одмор.