Архив УНС — Село

(Наставак са 37. стране) ил не бити пратила вас је и срећна звезда. - Јесте. Ништа без онога што се зове срећа. Имала сам срећу да налетим на праве људе, на оне који ме нису обмањивали, који су ми помогли. Каква сам ја жена? Каква је жена Весна Змијанац и приватно и неприватно, као певачица и као жена? - Немирна. Ја сам створење које нигде нема мира. Снажна сам. Амбициозна. Радознала. У биоскопу немам мира. Нога ми увек ради. Своју шансу нисам још искористила јер не журим. Верујем да долази мојих пегминута. У ствари, увек је ту оно бити ил не бити. И пре и после. Сад би требало оправдати све ово. У ствари, најкраће речено ја сам жена ратник. - Мали лав? - Малм лав!? Таман посла! Ја сам лавица. И неустрашива. Наручите још један виски! Ја сам као маче, Паднем са петог спрата и останем жиаа. Фатална жена - Ви кажете да сте жена ратник и велика лавица а сви остали кажу да сте фатална жена новокомпоноване песме, естраде? Дакле? - ЗашТо фатална? Зашто заводница? Ако сам на сцени допадљива то није никаква кривица. Уосталом, која жена не воли да чује да је фатална? Свесна сам да добро изгледам, да сам по мери овнх наших људи, то ме радује. Ето, зар и ви нисте једном написали, да ме не бистедали за Миреј Матје, да ме не бисте дали за целу Европу. - Тако је! То сам написар и прп томе остајем. Срећна жена - Да ли сам срећна жена? Па да видите, јесам. Ннсам баш веома срећна али је довољио да сам срећна. Знате. има у човеку нешто... човек-жена хоће да се прнкаже као јак, несломљив, непобедив и све тако а онда...

онда једпог тренутка... кад остане сам... види да та несаломљивост, та непобеднвост није баш нека велика заштита, нека велика cpeha. Догађа ми се да кад дођем кући, уморна, пуна неких проблема, сумње, осетим да нисам тако јака, чак осетим да сам слаба, растужим се без неког видног повода... схватим да сам ипак жена... Упитам се вреди ли све ово колико и мој живот? А онда, опет нови дан, опет јурњава. опет јуришн, опет посао, пријатељи, уговарања, договарања, чашица вискија и хајде Јово наново... - Лепо сте то пзрекли али сте вп ипак дете среће. Почели сте од нуле а сад... - Јесте, признајем, имала сам и cpehe. Домаћица жена - Па не бн се могло рећи да сам нека врла домаћпца. За-

што? Па била сам увек с мамом, после по кафанама, хотелима, увек на путовању... Уосталом нисам тип домаћице, не волнм обавезе те врсте али поштујем сваки рад као што тражим да други поштују мој рад. Ја сам певачица. Моја професија је специфична. Дозволнте, није у реду да сецкам лук и запржавам чорбе. Зар не? Али, каткад... можете ме видети и да кувам. И то добро кувам. Али моја опсесија је песма, ја живим са песмом... трагам... истражујем... ослушкујем... певам... Певачица жена - Шта значи бити професионална певачица? Значи бити увек на опрезу. Законп естраде су сурови и непредвидљиви. Зато сам н рекла да није у питању само таленат, музикалност, глас већ и cpeha. Увек сам се клони-

ла брзоплетости, успеха којп долази преко ноћи. Имам једно чуло; ослушкујем промене, ослушкујем и чујем како се мења такозвана новокомпонована песма, како добија нове музнчке облике. јесте, новокомпонована песма има у себи јаку дозу турског, оријенталног мелоса али верујем да ће та песма, толико нападана, и толико наружена пзићи из те „турске чауре", да he добити наша својства, шта више, oceha се већ та промена. Могли сте да приметите да се на концертима новокомпоноване песме публика мења. Заједно са песмом. Више не „пали" оно што је „палило". Сад су песме музички много писменије, атрактивније, са више ритма... Публика, нарочито млађа, почиње да лудује као и она на рок-концертима. Дакле, добићемо свој „кантри", своју... „канцону"... „шансону"... То време долази већ долази... чујем кораке... Д. САВКОВИЋ

Од слрочета до естрадне уметнлце: Весна Змијанац

ПРИЧА СЛ HACJIOBHE СТРАНЕ

довшмо СВОЈУ ПЕСМУ