Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

вучен па-мо и онај део босаноког дрвета, којн .данас иде у Србију и преко Србије у Грчку. Са изградњом пруге Београд —Обреновад (по свој прилицп крајем овз године) постаће транспортни трошкови за све пошиљке по лучкој тарифи из Београда до луке Александрово (без претовара) јевтинији за 20 —25 % ■ него до ма које друге наше луке. Из прпложене карте 1 :75.000 која предстазља делту Неретве. видн се да лука Александрово лелсп на крајњем рубу мочварних предела делте, који треба да се регулишу и мелиорирају. Из стручног извештаја г. инж. Стојића вили се да изградња дуке не бп сметала радовима око мелпорадије земљишта. а исто тако касније радови око мелпорације не 0и наносили штете већ изграђеној луцп. Из извештаја г. В. Апфелбека, познатог стручњака и дугогодпшњег радника на проучавању маларије, види се да у непосредној близинп Плоче нема много маларије. а да би се и оно што је пма, могло саниратп са малим средствима. Једно оделење Секппје за Нове Градње Дпрекције 'Железница у Сарајеву, боравпло -је крајем голине 1922. и почетком 1923. у пределу Плоче два п по месеца н извршпло је детаљно снимање терена на последњих 5 км. цруге М ггковић —Плоча. Остали

'део те ируге иде насипом уз рбалу Неретве. У исто време извршена су мерења у самој луци. На основи тих података израђени су предрапуни у извгштају rr. Кајнцла и Скакпћа. Кад год се до сада поменула потреба изградње луке Алећсандрово. увек су Сплнтски п Дубровачки кругоЕП устајали против, са свпм могућим аргументма, техничке, фпнансијоке и санптарне нарави. Пзношена су тврђења, која се редом нису могла одржатп после провераваља. алп су после тога ницала нова. Покобелана у првп мах, Сарајевска Трговачка п Обртнпчка Комора замолила је Удружење Инжињера и Архптеката, секцпја Сарајево, да испита ствар. Комисија Секцпје изашла је на терен у јануару о. г. п проучнла податке ко'ји су постојапи код Дирекције Железнпца и Хидротсхпичког Одсека. Та комнсија изложпла је своје стручно мишљење у два одвојена реферата: са гдедишта техничко-комерцпјалног од гг. пнж. Кајнцла п Скакића. а са гледишта хпдротехнпчког од г. инж. Т. Стојића. Тп стручшг реферати (доносимо их од. речи до речш показују да Сплдтскп п Дубровачки круговп немају право. Њихови приговори диктованп су. по свој прилици. разлозима локалног патрпотпзма. Љ. М.

Лука Плоча (Александрово)

у светлу босанских привредних интереса

Босанска шумска и рударска индустрија и услови за њено даљње развијање. Олште је позната чињеница да су дрво п угљен главни предмети продукције у Босни и Херцеговипп. Босна и Херцеговина продуцирају годишње око &0.000 вагона грађевног дрвета п око 100.000 вагона угљена, на чему је запослено око 40.000 раденпка. Од ове продукције извози се преко мора око 25 —30 хиљада вагона дрвета и око S—П.ООО вагона угљена е руда. Пзвоз угљена је према продукцији незнатан п то пз разлога недостатннх и неповољнпх слагалишта за њ у нашим лукама. У задње време тај је извоз нешто порастао над нормалним услед енглеског рударскОг штрајка и могао бн уз повољније услове да достигне знатну висину. - Истакли смо важност дрвета и руда у нродукцији Босне и Херцеговине, а иотребно је да се још истакне, да дрво у нашем годишњем извозу т. ј. у нашој тргозинској биланси зоузима по вредности друго место, са износом око 120 000 вагона. Од тога извоза одпада на саму Босну и Херцеговпну око 30 % . Из овога се види како је лрво једца важна грана народне привреде и како треба посветити нарочиту ш./гпиу, да се та граиа иривреде још више подигне и култивише н да се оспоооби за конкуренцију. Исто то вреди за руде нарочито за босаиски угљен. који би иако је мање калоричне вредности. могао ;ia се пласира бар у извесној мери на обала-ма Средоземиог мора. Од руда још бп боксит могао у извозу да достигне приличиу количину са повољиом луком и траиспортом до луке.

Транспортни смарови и одкоси при излазу на мора у разним тачкама. Око 70% од босанске дрварске п монтанисхнчке продукцпје лежн у долпни Босне и Неретве н њнховнм огранцима, те су према томе ове репне долине главне артерије не само комунпкационе, него п продукционе. Сва продукција која овом артеријом силази на мрре има данас могућности да дође у три луке; Метковић, Дубровник и Зеленику. Условн за проспернтет извоза у овпм главним артиклима су што лакши и јефтинпји пут до мора и што повољнпја лллса. како с обзнром на пространство слагалпшта, тако и на могућпост долажења већих бродова. Ми још немамо пбвољне луке за извоз гломазне робе п зато су знатне потешкоће са којима има да се бори наша дрварска п рудар(ска индустрија и трговина. Наше луке су још по свом уређају локалног карактера и нису способне да служе као копме у светској тртовинп. Данас је ол лука у које силази ббеанско хериеговачка главна комуникациона артерпја најјачи Дубровник (Груж), па Метковдћ п на лоследњем мест\ Зеленика. Иреко Дубровиика се годишње извезе okg 70.000 вагоиа разне робе (од тога око 15.000 ваг. дрвета) иреко Метковића око 10.000 вагона п преко Зеленике око 5.000 вагона, а увезе преко Дубровнпкт око 2.500 вагона преко Метковића окб 4.000 вагош; п преко Зеленике око 500 вагона. Груж има две знатне мане да је копненп приступ њему доста тежак, а друга још већа да је тесан, са малнм иростором за слагалишта, и од Гру-

Мнж. X. КаЈнцл и Инж. М. Скакић:

8