Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Извели би се следећн радови: прочистио улазни канал у луку на дубину од 10 м, регулисала Стара Река и насула места одређена за слагалишта. Оспм материјала који би се добио чишћењем канала и одвођењем Старе Реке, срушила би се узвисина Змињац која врло повољно лежи за насипање. Обалног зида би се за сада направнло око 700 м. Осим тога би се изградила пруга од Метковића до Плоче 21 км, без велике станице за ранжирање, него једна мала провизорна станица на слагалишту за дрва са око 5 км колосека на оба слагалишта. Апроксимативно коштање ових радова било би следеће: 1. Корекција ! Старе Реке, багеровање улазног канала на 10 м дубпне и багеровање испред обалних зидова 800.000 м 3 по 15 Дин. 12,000.000 2. Откопавање узвисине Змињац ради планирања и добивања камена 250.000 м 3 по 40 Дин. 10,000.000 3. Обални зидови за дубине од 10 м 400 м ПО 50.000 Дин. 20,000.000 4. Обални зидови за дубину просечно 6 м 300 М ПО 17.000 Дин. 5,000.000 5. Водовод 2,000.000 6. Провизорна парна централа 2,000.000 7. Кранови и кипери 7,000.000 8. Колосеци укупно 5 км 2,000.000 Укупно Дин. 60,000.000 Коштање пруге износило би; 1. 16 км на постојећем проширеном насипу 12,000.000 2. 5 км од насипа до луке 8,000.000 3. Станови 2,000.000 Укупно Дин. 22,000.000 И пруга и лука коштала би око 82,000.000 динара. Величина слагалишта, која би се добила износила би за дрво 230.000 м 2 иза руде 120.000 м 2 , укупно 350.000 м 2 , или 18 пута толико колико сада у Гружу износи.

Закључак.

Тако би се свотом од око 82,000.000 динара ударили темељи једној од главних напшх будућих лука, и створили најповољнији увјети за развој босанске дрвене и рударске продукције. Лука би имала карактер чисто пгаедиционе луке за прпмање гломазне робе од релативно мање вредности, при чему би сами трговци нз приморских лука мање учествовали у трговини овом робом. јер је произвађачи у земљи директно продају потрошачнма и велетрговцима у иностранству. Оваковим лукама припада само подређена улога претовара из лађе у железницу и обратно, т. ј. само експедицпја робе. Роба која у овакове луке долази, јесте већнном дрво, угаљ, руде. кокс, гвожђе као полуизрађевина птд. Главни услов за овакове луке јесте новољна веза са залеђем, јер док су фрахтовни трошковп код трговачке робе која је по тонажи веће вредности, од малог утицаја, дотле код гломазне мање вредне робе, могу фрахтовни трошкови да утичу на продајпу цену.

Потребно је да рекнемо нешто о односу између Сплита и Гружа са једне и Луке Плоча са друге стране. Сплит и Груж имају све предуслове да се развију ,у трговачка пристаништа. Они 'имају старе сталне везе са иностраним тржиштима, они има,]у школоване трговце п јак капитал, али у поређењу са Плочом они нису згодни за шпедициона пристанншта за босанску гломазну робу, јер леже далеко неповољније. Прнсилни транспорт босанске гломазне робе преко Гплита и Гружа значиће само тешку штету за извоз, док he се саме луке тиме мало користити, јер је добит од шнедипије према добити од трговине сасвим ништаван. Сплит, који се највише опире овом пројекту, има најмање разлога за то, јер њему Плоча неће ништа одузети ни од садањег транспорта, ни од будућег са новом железничком мрежом. Велимо ни од будућег, јер свака веза према Сплиту из долине Неретве неповољнија је од везе према Гружу. Груж би можда нешто изгубио, али то ће везом од Требиња према Устипрачи и према Никшпћу надокнадити. Метковић, који би евентуално нешто изгубио. он је најближи да то у Плочи надокнадп. Да би осветлили најважнију страну луке Плоча т. ј. згодан прпступ к њој, даћемо једно упоређење транспортних трошкова од Габеле до Гружа. од Габеле до Плоче и од Чапљнне до Сплита рачунајући са количином од 25.000 вагона годишње дрвета и 15.000 вагона угљена и руда, пифром ко,ја приближно одговара данашњој продукцији, која гравитира овпм правцима. Удаљеност Габела—Груж износи 106 км. Габела —Плоча 25 км, Чапљина—Сплит 131 км. Изгубљена висина за Габела —Груж пзносп 429 м. Габела —Плоча 0 м. и Чапљина—Сплпт 470 м. Рачунајући са теретним возовпма од 300 тона то би у правцу Габела—Груж и Чапљина —Оплит имали возове са по две локомотпве, а у правцу Габела —Плоча са једном локомотивом. Коштање Једног локомотивног км узећемо са 12 Дпн. Према овоме би коштала вуча једнога воза од 300 бруто тона: 1. Габела—Груж са 2 лком. 212 локом. км. по 12 Дин 2.514 Дин; 2. Габела—Плоча са 1 локом. 25 локом. км. по 12 Дин 300 Дињ; 3. са 2 локом. 261 локом. км. по 12 Дин.’3.132 Дин. или по нето тони робе: 1. Габела —Груж 14 Дин. Габела —Плоча 1.40 Днн. Чапљпна—Сплит 17.40 Дин. Превоз напред истакнуте годишње количпне коштао би за свакп појединп случај; 1. Габела—Груж 40.000 вагона по 140 Дин. 5.6000.000 Дин.; 2. Габела —Плоча 40.000 вагона по 14 Дпнара 560.000 Дин; Чапљина—Оплпт 40.000 вагона по 174 Дин. 6.960.000 Дин.; Овоме треба још додати разлику на уштеди у вагонима ради краће циркулације вагона. Рачуна се

12