Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија
Дом госпођа Београд. Женског Друштва
Рад иажих друштаеа«
Београдско Женско Друштво које стоји под оисоком оаштитом шеног Беличанства крдљице, и корисно дела, за онште дооро преко година, оојавило je подизање свога »дома i оспоца«, и сва хумана женска друштва, све жене, како ои се договориле, како не ову најновију акцију своју, што ооље извести. Све жене, поздравиле су, са највеним задовољством ову акцију најсгариег женског друштва у земљи, jep се одавно осећала потреба оваквог Једног дома, међу нашим женским светом. колико многооројних примера имамо. да самохране наше жене, оез породице и оез родоине, незнају где би под своје старе дане, нашле уточишта. не само оне убоге и сироте, већ и оне. Koje би и са материјалним средствима радо пристале да у Једном лепо уређеном дому Госпођа мирно и угодно проведу старост своју. Београдско Женско Друштво, основало је још 1900 год- У спомен свога двадесет-петогодишњег рада: »Дом за изнемогле и бедне старице« и трудило се, да тај свој рад прошири и што боље оствари. И док су чланице Београдског Жен. Друштва, тражиле начина да свој рад нрошире, у кући уваженог профссора г-на Вулића, чија госпођа је једпа од чланица Ж. Друштва, састајале су се на позив г-ђе Вулић, неколико госпођа Лозанић, Смиљанић, Тана Марковић, Ианић, и зачела се идеја о подизању једног »Дома за самохране госпође«. Изналазило се пуно начина како би се што пре дошло до једног Дома за Го спође. Једна од најодушеВљенијих поборница ове идеје, г-ђа предложила је тада уз многе остале предлоге остварење дома и да се обрати свима чиновницима те да се умоле, да уз један незнатан прилог од 2 дин, месечне помоћи, помогну женама да што пре дођу до јеДног оваквог Дома, где би шихове жене и њихове кћери, у случају самохраног живота нашле себи угодан бора ■ вак, својих старих дана. И док су у Женском Друштву Госпође и саме мислиле, како би Дом Старица био проширен на оснивању једног таквог Дома у коме не би само нашле уточишта бедне и изнемогле старице, всћ који би могао примити и оне наше жене и самохране девојке, које и ако материјално ситуиране требају један овакав дом за свој боравак, дотле су и госпође Вулић, Смиљанић, Лозанић, Панић и саме чланице Женског Друштва, прихватиле идеју Управе Жен. Друштва и одустале од оснивања посебне акције, заједнички се пришло остварењу ове лепе замисли, и ево неће дуго проћи а у Београду ће заблистати »Дом Госпођа«, којему ће се зарадовати све сне наше жене, којима је судба доделила самохраност у животу. Од колике су потребе овакови домови најбољи ie доказ, што се покренуло питање, да и друга друштва почињу да се носе мишљу да остварење овог Дома Женског Друштва,
неће бити усамљено. И Друштво Књагиње ЈБубице, носи се мишљу, да у своме Новом Дому, који ће ускоро почети градити, такође • има Дом Госпођа за своје чланице. Ми честитамо Берград. Женском Друштву, почетак овог хуманог рада; желимо му најлепши успех и сами молимо сваког оног коме је Бог дао да може помоћи, помогне ово вредно друштво, да своју лепу замисао оствари, а ми и не сумњамо у успех, коме на челу стоје вр<едне чланице Београдског Женског Друштва. У идућем броју изнећемо имена Госпођа, које су у одбору за зидање Дома.
Бугарска, ми и „Фидак"
Апел Помоћне Женске Секције „фидака,, за Југославију, упућен женама савевничких народа сједињених у „Фидаку“ поводом бугарских изазивања и атентата. Пожртвовањем и крвљу стотинама хиљада њених врлих синова и за два последња крвава рата уз помоћ њених храбрих савезника пбстала је данашња уједињена Краљевина Срба, Хрвага и Словенаца. Њена је једина жеља била да се у миру економски и културно развије да би што пре залечила дубоке ране створене ратним страхотама и да би уз своје савезнике и она допринела напретку човечанства. Тога.ради Краљевина Срба, Хрвааа и Словенаца гајила је непоколебиву мисао: доброг, искреног, корисног пријатељског мира са свима својим суседима пријатељима и бив. непријатељима. И од закључка светског мира наша отаџбина није скренула са те спасоносне линије мира и спокојства целог човечанства. Али тако нису мислили и не мисле, тако не раде наши суседи Бугари. Нелојални, неискрени, кипећи крвожедни осветом за свој заслужени пораз у векиком рату. Бугари последњих година стално пребацују у Јужне Крајеве наше краљевине веће или мање чете својих разбојничких банди које, тражећи нове жртве међу најбољим синовима нашег народа, пакленим машинама бацају подле бомбе на надлештва и јавна места, где се скупљају културнн радници и чиновништво дотичног места, убијају мучки по мраку ножем и револвером наше најбоље синове, учитеље, професоре па и официре. Све то чине да би Европи бацили прашину у очи, тобоже као да се то буни само становништво у Јужним Крајевима наше отаџбине јер тобоже жели да уђе у састав Вугарске Краљевине, И жртве хиљадама њих нижу се једна за другом. Наша Краљевина увек у жељи да до краја буде лојална и према непријаТељима-суседима, покушавала је да мирним путем, споразумно са Бугарском Владом, спречи упаде и насиља које бугарске комите чине на нашој територији. Али Бугарска Влада, или немоћна или без довољно воље и енергије
није никада бугарским комитама спречила прелазак у суседну Краљевнну. Док наша Влада чини свемогуће напоре да одржи добре односе са својим суседима, како јој се не би пребацило да руши мир у Европи, Бугарска Влада напротив оружа своје комите истим револверима и бомбама, којима је наоружаиа и њена регуларна војска, и тако опремљене пушта их на наш/ територију да мучки убијају и мрцваре наше мирно становништво, плаћајући те бандите новцем из Интернационалног Зајма, који је добила за своје културне и економске циљеве. Док се наша Влада бори да свима мирољубивим мерама уразуми наше суседе да престану стим изазивањем, ми југословенске жене, с тугом гледамо како нам гину мучки убијена наша најбоља деца, оплакујемо једну по једну невину жртву дужности према домовини и са страхом погледамо у будућност питајући се: Шта he нам она донети? Али наше сузе већ пресушују, наша туга, наш бол је толики да ми већ ни суза немамо да их залијемо, ми више не можемо мирно гледати систематско и мучко убијање наших, најбољих синова. Смрт храброг генерала Ковачевића, најмлађе мучки убијене жртве бугарских разбојника у Штипу, иајмирољубивијег човека, праведног и одличног команданта, културног радника, омиљеног суграђанина Јужне Србије, изазива неподељену жалост целе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца без разлике вере и племена.. Југословенска Женска Секција „Фидака“ као носилац мирољубиве заставе „Фидака“ у својој отаџбини, коју у њој развијају 45.000 организованих жена матера, тешко је погођена увек, а нарочито последњим атентатима, које наши непријатељи и перфидни суседи Бугарп врше на нашој територији, убијајући наше сииове, оне храбре далеко чувене војнике, које је судбина од куршума поштедила на бојишту да би и у миру тако предано послужили својој отаџбини и човечанству. Југословенска женска секција „Фидака“ и са тугом и са страхом погледа на оне искре које из Бугарске улећу у Јужну Србију, из којих се може разбуктати пожар, који би се опет морао гасити крвљу наших синова, И срце и разум и ова дивна застава „Фидакова“ налажу нам да се тај пожар мора спречити, да река крви српске мора једном пресушити, да наше синове морамо чувати за узвишене идеале мирољубивога рада, да те храбре синове наше морамо заштити од мучког и изненадног убијања. Али ми саме немоћне смо да то учинимо. Стога се ми у име свих жена и матера Југославије обраћамо прво својој Централној Управк у Парнзу а затим и женама свију савезничких.земаља сједињених у „Фидаку“ и молимо их, да нас у томе помогну. Обраћамо се мајкама храбрих синова, пријатељских народа, обраћамо се њима које ће најбоље разумети наш бол и наш страх, јер су с нама заједно испраћале своје најмилије на бојиште, јер су с нама за-
Једвго оплакивиле невине жртве ненријатељског беса, обраћамо им се, јер су с пама заједно радосно поздравиле престанак крвопролића. мир и побсдпике. И зар да та наша радост буде тако кратког века, зар да већ опет стрепи мајка за сипа, сестра за брата, лсеиа за мужа за оца cbOjC деце? Обраћамо Вам се, о мајке храбрих сипова наших племенитих савезника noмозите нам, да сачуиамо и нашу и вашу децу од нових ратних страхста, од пових жртава. Употребите сав свој утицај, сву материнску и сву женску нежност, да докажете својим синовима, нарочито оним моћним, утицајним л>удима потребу да заштите невино становништво нашега и европскога југа. Ангажујте их да и пријатељски и политички утичу на наше вековче неразмишљене суседе и непријатеље Вугаре, да поштеде и нас и Езропу од нових касапница, које оваквим својим радом спремају. Полажући сву наду у вас, да ћете иас помоћи да испунимо а први циљ Фидака, да очувамо и бранимо овај тако скупо плаћени мир крвљу и животима иаших и ваших синова и претрпљеним страшиим' мукама свију нас, а који је даиас опет угрожен, ми вас сестрински поздрављамо. Председница Помоћне Женске СекЦије „Фидака,, за Јулославију
Даница Рад. Агатоновић
Помоћна Женска Секција „Фидака“ у н imoj земЈци развија свој благотворни | рад у свима правцима програма „Фи дака“. i Секција се старала а спасе известан број ратничке сирочади од пропасти, смештајући их у дечије домове. Помагала је, морално и материјално, ратћике и ратне удовице. Помоћу те секције нашло је реи ење и питање о уређењу ратничких гробова, о којем се још у прво послератно време, по конкретном предлогу Министарства Вера, размишљало и расправљало у народном Женском Савезу, тако да се почело са гралњом костурнице на Новом Гробљу у Веограду, за ратнике пале од године 1912-20. Тим мртвима приређени су 11 нозембра, (као на дан празника „Фидака“) парастоси у Београду, Скопљу и Крагујевцу. Свесна своје дужности да чува мир, Секција је з путила на најмеродавније место оправдани горњи „Апел“ узерене да he их жене света разумети и помоћи.
Телесни и душевни одгој детета
ФЕЉТОН
Телесни и душевни напредак нових нараштаја је у рукама матере. Мати је детету анђео хранитељ а у исто време и своју му душу улива. Она има да од оног малог створа направи човека који he цео свој живот имати да води борбу са природом и да је победи, Најјаднији је створ на земљи човек кога за детињство мајчина нега запусти. Мати која само роди а не одгаји своје дете како треба, није испунила своју родитељску дужност. Без туђе неге и помоћи дете не може опстати, оно је као биљка која се развија према нези која јој се укаже Вртар ђубри и окопава земљиште за своју биљку, он је залива и поткресава, чини све да би што боље очувала и развила, калеми је да би оплеменио. И из воћке дивљакуше напуii; ене поред друма, може се негом подићи племенита воћка. Тело као и душа детиња је мек кит
који под вештом руком вајара-мајке добија онакав облик какав му она даје Жена треба сав свој труд да уложи. у нези око детета и сгнда ће направити од тога накит којим ће се увек поносити. Интересантна је анекдота која је забележена за Корнелију Римљанку мајку два чувена братс Граха. Римљанке нису заостајале иза нашихмодерних домаћица, и оне су приређивале „журеве“ .На тим журевима, показивале своје скуподене тоалете, србрно посуђе, накит и друго благо. Међу тим отменим римљанкама беше и Корнелија. Кад је доша > ред на њу да прими код своје куће, сујетне жене пријатељице најпре су зебле да их Корнелија не надмаши у раекошу и богаству. Али за дивно чудо она није ништа показивала и ако се примицало време када ће се разићи. Кад одједанпут долетеше враћајући се из школе, као два голуба, два синчића мајци да је пољубе. Корнелија их узме за руке, изведе пред госте и поноситим гласом: „рече ево ово је моја дика, ово је моје благо“. су јој те речи потврђене јер су та два дечка постала два најзнаменитија човека римска два Граха.
И у том смислу треба нарочито васпитавати женску децу. Главна брига девојке нека буде припрема са најважни,и део живота, за брак, рађење и гајење, а не сујета, охолост, самовоља и кинђурење. Брак да се сматра као светиња и тиме већ почиње нега детета. Огромна је разлика између човека који је одрастао у планини чувајући овце, па ма колико он био обдарен природом и човека који је рационално однегован у данашњем културном друштву, опкољен атмосфером свих тековица данашње цивилизације. Кад не би на нас утицало васпитање и телесна нега, ми би смо остали варвари као што су били наши стари пре много и много хиљада година. На нас у јакој мери утиче не само најближа околина, већ и традиција народа, историја, школа и религија. Доказано |е да човек који много година живи у средини једнога народа, имаће са овим много сличности у држању и понашању. Тако he често за стварање карактера бити много важнији социјални елементи него расни и урођени. Начин живота и економско стање појединих друштвених класа ствара од истих скоро
један тип: енглески трговци на пр. не разлнкују се много од француског или немачког трговца, француски лекари имају много сличности са истима других народности, тако и адвокати, музичари, сликари и т, д, Колико свет стоји под утицајеМ извесних јаких Духова, који доприносе чак образовању карактера, лепо илуструје духовита примедба Макса Нордау-а, да је модерна парискиња дело париских журналиста и романсијера, У физичком и духовном погледу’ чине они од парискиње што год хоће. Она говори, мисли, осећа, ради, облачи се и понаша се као што ]е њени љубимци списатељи упућују. Колико утиче стално дејство извесних чињеница на формирање или чак и на промену карактера једног човека или читавог друштва, види се лепо из еледећих историских факата: енглески се народ одликовао у првој трећини деветнајестог века евојим неморалбм а данас услед промена спојних прилика, тамо цвета умерењаштво и побожиост. Каставиће се
2
„Г Л ћ С*
Број I
ЧитгеиЈтге „Fjiaic" Лист кроз чије ступце треба да се чује одлучна реч наше жене, мајке и социјално хумане и културне раднице.