Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

попребу за још теши-вом сарадњом на међусобном у(поона(ва | њу - Мн млађе генерације (морамо, са своје стране 'прlИlват(ном иницијативом, порадити на сви.ма линијама људске делатности да дело упозна.вања и тешње сарадње донесе лепшу буДУ+IНОСТ и благостање балканским народима. Рад на упознавању и тешњој сарздњи оа !ОСНОВIНО|М и заједнlИчк!ОМ (Идејом мира, мира као потребе човека. Мира, као потребе једног социјалног тела, да 6и се могло развијати, ево!Л!уlирати. Дакле, мир (као предуслов за развнтак хармонlИlчноlГ односа једне целlине са друпим целннама. Мир као братско(Г Iодноса оа овнма, са задатком уlкла | њања с.вих узбуђења ■и немира, којн би ометалн кристализа!цију нашег властитог материјалног н духовног живота. Мир у коме ће !ПolЈедиlнац !И социјалне целине најзад наћи своју бољу природу. Идеју мира прихватамо као мудрост, јвр је (Мржња и неlпр!ијатељство, раси|па'Ње снаге и мудрости. Мир је ту као први при!нци!п ©коно-

мије снага једне заједни(це и као трачница на којој ће се Иl3врlшити духовно сарађивање. У атмосфери мира могуће је уопешније отклањати; неопоразуме, заблуде, предрасуде и мржње. А све ее то дзде одстранити разумевањем. Разумевањем као резултатом генетинне спознаје једне појаве. Разумевање као остатак после уклоњених предрасуда заблуда. Разумевање, као темељито познавање прилика и усл!Ова под којима је IНвко зло искрсло, јер балкански народи се међусобом знају, али се мало поз!нају. Са ретким и!зузетцима, ту мислимо на личности, које се по своме позиву мање мли више баве проучавањем балканских земаља. Балканци једва познају историју и геограlфиlЈу суседниlХ балканских земаља, а о актуелним политичким и привредним проблемима, не може се ни говорити. Нашим радом кроз упозна|вање, желимо да остварИ|Мо ново доба, нови Балкан, који је вегћ стекао своје право и завидније место у реду међународног склопа.

Турско-Грчки пакт о пријатељству

Поппуно је ведар Југ Балканског полуострва. То је давнашња жеља турокога народа који је већ ,две деценија у перманентној национзлној револуцији и који с много успеха одагнава последње трагове устајалиос векова зацарених од болесне отоменоке царев!Иlне стварајући ноlв друштвени поредак и нов живот у свlим Iпрlавцима, А и наши суседи су с радошћу дочекали да одахну да овој труд улажу само на у|напређење овоје си|ромашне древне домаје. Рат вођен пре седамнаест година између Турске и Грчке оад је тек у потпуности ликвидиран. Данас је поланула прашина заборава на кр;в, на П|Оразе и на тешка непријатељства које је оставио рат у наследство. Турски народ је сматрао да води борбу за преве живота народа да му ооигура егзистенцију, јер су малоазиоке обале једини плодоноони терен, а да не говоримо о драгоцености велиlких поморских лука. Вероватно због такозваног „источlНolГ питања" из иностранства је била код Грка распаљена сентимеlнталlна жеља за освајањем обале Мале Азије која је њихова пра,домовИlма и у којој су се родилlИ и учили оснивзчи грчке филозофије и њезиких школа. Осим тога малоаl3!иски Грци спојени су многобројним отоцима са европском Грчком, преко којих се, тако изгледа на звмљооисној мапи, може као Пјреко кзменица прећи поток. Рат се је овршио тешким поразом Грка_ Последице пораза билв су

грозне. Изго(ни стотине хиљада Грка и Тура(ка створили су очајну оитуацију нзрочито у Грчкој, јер сиромашна и ратом опустошена земља није могла поднети овако отромне вишкове стаlНовни(штва. У унутрашњ(ој политичкој ситуацији владао је пун хаос. И(нциде(нти ,оа Турском нису престајали. У овакој ситуацији свагеи режим, који је и помишљао на рат и одмазду, падао је, али је огањ за нови пожар непрестано тињао. Ретки су били оптимисти оа надом на свануКе и боље дане. Али мудрост и увиђавност државника Балкакског спораоума (пријвтно је изненадила пријатеље мира и одапнала страх од (нових заплета на југоистоку Европе. Ових дана долазак т/рокlих државника у прест,оlницу Грчке и братски пријем н(а кога су наи!шла (потврдио је да ће се у искреноlСти (и уз'ајаlМН|o,м пошт,о(вању ићи до краја. Тако Грчка и Турска као члан(ице БалкаlНско(г споравума показују и даказују чврсто решење да се држе свих обавеза узетих на себе и да препуштају друпим пределима планете нека буду попр(И(ште трзавица и борби, а државе Балкана хоћ е и могу да одржавају трајан мир који ниуе у сенци топовских цеви. Ђ. С.

АНАЛИЗА НАШЕ УНУТАРЊЕ ПОЛИТИЧКЕ СИТУАЦИЈЕ

Наша политичка ситуација почела се је кристалисати и давати јасне контуре омјера политичких снзга. Постепеко се разбија фама о „корену у нзроду и густо сврстаНИ|М фалангама" појединих б|И(ВIШIИХ и прlијавље«их странака. О немогуФности прихватзња (владајугКе странке од појединих дело(ва нашега ма- ( ро|да. Ствари данас отоје сасвим другач(и(је. Југослоlвенска национална странка по)Кушаlва да тера в(оду изворимЈа. Творци те стјранке су њени гробари од пре трн ,го.диlне (б|ИЛ(и, о(Н(и су је саlхран(ИЛ(И без погребних почасти, а сад помушавају да је уокрану и живот јој Iудахну. Снага Ј. Н. С. је чнсто локалног успеха. Није везан(а> ни за прогрзм к-и за шефа стра(нке, веТ за поједи(Н|Це, веште демагоге, -кој-и су без скрупула 'искористили оитне И(нстикте масе, или је (као што је случа-ј у Бо-они) о!држ | а(вају у Косовској небулози гозореЈзи у десетерцу. Шефо-В(И ЈН-С (и и-м-а >их збиља м-ного) стрепе од изб-ора и из-нен-ађења -врло непријатних, -Њих-о-ва да,нашњ-а активн-о-ст, вашзрска бука и узне-мире-н-о-ст има з-а циљ да бар спа-се главе в-отства. Та поједина остр-ва су слаб-о у-Пlolри-ште (И она се с-ва-ки да-н круне опкољена -непрегледним морем проти(в(Н(ИlКа. Нар-о-д увиђа бесми(сле,ност (И ј-ало-в(ост политике -ко-ј-а -ништа не обе Тава осим довођење на -вла-ст професион-алних политичзра, који су је глупо детињски из(Губи-л-и. Удружен-а о-поз-и-ци-ј-а -са-ста-вљена на брзи(ну и ад хок зб-ог изб-орног зак-она ни-кад није ни показивзл-з кохезију н(и -саглаоност. Распадање је п-остеп-ено, али сигурно. Адам Прич-и+l е-вжФ. је отступио с-а претседничког п-оложаја бивше Са‘МО-стал-не дем-ократске стра-нке, Комеlнта-ри су Мlнlо(Го6р-ојни, деманти чести, а-л-и је факат да је не-шт-о б-и-ло -или Т е у-ск-оро бити шт-о >не иде у прилог С. Д. С. -организацији. Др. Драго-љуб ва из ,дан-а у да-н друштв-о дисиден-ата к-оје -и-ма претензије -н-а теренима где је д-о сад Удруженз -о>пози-ција имала успеха, Ово -су з-нз-ци да је војска раоб-и-јена 'И бе-к-ст-в-о -или прелажење п(р-отlИ-ВIНIИ'ЦИМ(а је у изгледу у IН-аlЈсгеор(ИlЈО'ј б/дућности. Стар-ц-и, шефов-и србијанског дела Удруж-ене -О(по-зи(ције, геојима М(и одајемо дуж-н-о поштовање за рад у мл-адости, не -м-огу да у-виде да су депл-асира-н-и и да их је вре-ме -прегаз-ило. Да-нас је тем-по жи(вот-а утроструче-н, а Д|И(нам-ика убрзана, п-а се од вође и шефа захтев-а в-ише еластичности, окретности, а стар-а крв не м-оже да -и-де у к-орак са ,диlнам!И-ко-м и т-ок-ом жив-ота. Опасно би било стар-цим-а п-о-вврlаВ'ати управу, јер данешњица не пбдноои крутост, (прете-рану о-базри-вост и глупу доследн-ост. О-сим то-га У. О. -везе су претанане -и слабе да би је одрж-али н-а о-ку-пук-ад б-и рецимо до-шли на -власт Тада би се испољиле су-протно(Сти у свој свој-ој же-сти-ни, и то би

I(ло:гло довести до тешких последица по нашу земљу кајд би се затраЖIИЛO са.мо дело.мично IИl3вршење обаввза датих поједими.м стрlаlнкаlма. Немогуће је правити уступке и узајамне конДесије тако хетерогеним елементима, јер су опреке велике, а Иlнкolпати6иlлнloст гледишта очигледна. Г. др. Влатко Мачек није дорастао да буде „вођа" хрвзтског народа. Он слободно |Мolже ре+ии да Нlије кри.в што је „вођа", јер је дошао „по реду" као претседник странке. Резултати вођења Iпо:литике његове су четири фракције које се све више удаљзвају и шрете да оааки час иступи свака за себе. Нужно је тако морало |6ити, јер и стрпљење доброћуднога хрватокога народа има граlница- Нестрпљење су искористили и комунисти и клерикалци и ~легитимни" наlСледнlИ|Ци покојнога уваженоlг.а Стјепана Радића, а ни Саркоти+l ева банда не мирује. То су „услуге" које је учинио г. др. Мачек овоме племеlну. Трезвени и реални Хрвати окреКу се политици г. др. Стојадинови-Ка, која им нуди и Iгаранти|је братско решење такозваног хрватског питања. Г, Светислав Хођера стагмира са прогнозом за срооавањ е и умртвљавање. Једина Југосло(венска заједница убедљиво осваја лозиције међу широким народним масама које су сите крилатица, празних парола, веГ. траже леба, мира и рада. Наш је народ негодовао, бунио и запрепаштазlао се сазнавајуКи за страховите афере прошлих режима. За данашњи режим се и не шапуКе о њима. Нестало је и афера и афераша. Чак су се и кориговале, у колико су могуКности допуштале, старе афере саблзжњиви угоlВорlИ одбачени ■ или доведени у сагласност са |ценама тржишта. .И највеКи против;н!И'ЦИ )Да(нашlњеј владе признају у душ!и и кад истински говоре успехе политике г. др. Милана СтојадиновиКа, који је доказао државничке способности, пребродио толике тешкоКе и срушио толике препреке и замке подметане од стране безобзир.них противника. И пр|отивниlЦи место да су га срушили још су га и уздигли.. Непомирљиви противници политике г. др. Сто.ја)Д,и(ноlВиКа су умукнули, а многи од њих веК се и нуде за ~лојалну сарадњу" да би били нека .врста припремних чланова. Ово најречити.је гов.ори да момента(но (не.ма ни боље политиlке ни реалнијег вођења ,држаlВlНих послова. Г. др. Сто.ја|ДИ!НloвиК предузео је да реши и с успехом решава читав комплекс друштвених пр.облема код свих сталежа. Пракса показује дз се је све упутило добрим и утрвеним путам. Сви ми морамо прихватити коју нам нуди Краљевска Влада, јер се тиче наш е користи, а препустити неурачунљивим политику ината.

Михаило Чујовић

Страна 2

Чнха/те и ширите ВАЛКАНСКУ РЕВИЈУ

„БАЛКАНСКА РЕВИIА"

Број 1