Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

ЕКOНOМСКO ЗБЛИЖЕЊЕ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

ПроучаеајуКи развој оште кризе балкански народи тражили су лека, којим би се мотле ублажити задобивене ране од о(ве несретне немани. Заједничlки I интересlИ међу балканокнм народlИма, захтевали су ви_ ше упознавања, додира, и напослетку, што је Iприродно и оправдано, једног ошштег опоlраlзума, како би дошло до једног компромионог решења (и срећног излаока мз овог положаја. Имајући у внду, да сзаки народ за себе не може искоренити ово зло, дошли смо до уверења да само једна искрвна сарадња може имати успеха у побољшању прилика овнх заннтересованих земаљз. Ми свн знамо, да сзе балканоке земље, као економока целина, имају строго исте интересе и по. гледе, н наравно, кад се ради о економским зближењима н учешћу у решавању опште привреде, можемо рећи, а да не претерујемо, да се може остварlИтн једна чврста и солидна сарадња између њих. Као оинтеза заједничке сарадње, не само у економским него и у политкчкнм питањнма, нмали бисмо заједмички фронт, којlИ би био од неоцењиве вредности за ове нас. Од кад постојн света, балканске народе пратила је једна судбинз; ропство и слобода, па н зло н до|бро братски се делило. Па н сад их исте судбина гонн. Мн данас морамо заборавнти прошлост н почети нов жнвот. Наш 01пстанак не само полнтички него и економски нкје само питање садашњости Iнего н будућности. Да бисмо прекинули једном за свагда, оа старнм методама које су спречавале општи заједнички рад, мораћемо сва опорна оитања једном стрпљнвом акцијом решаеати тако да нам после свега тога остане чнста атмосфера, као чврста подлога за једну нову еру нзмеђу овнх ба'Лкаlноких земаља. Треба да нађемо једно решење које ће бити од корисног утицаја на жиlВотне кнтереое белканских народа. Треба искрено н лојално желетн споразум са овојнм суседима. Мнр мора бити главни услов м регулатор целокупног нашег привредног и политичког жнвота. Дакле један овакав дух, прожет ндејом мнра и овесрдне сарадње нзмеђу балканских земаља, победиће све тешкоће н непрнлике које угрожавају свестрану сарадњу између суседа, на решавању привредних Iпн;тања_ И раlннје ј е било покушаја да се ослободиlмо туђег уткцајног приткска, али овога пута је тај покушај у остварењу. Шта више можемо рећи да су задњн напорн надлежних кругова, за једно приврздно ослобођење, крунисани сигурном победом, оскгурањем мира и прометког жквота код нас. Заједнички рад на решењу економских и опште привредних проблемз наићиће на пуно разумевања код балканских народа, док један културни контакт и духовно зближење створиће један нов тип Бал каlнаlца, кој и ће битн нова сн-

БАЛКАНСКЕ ВЕСТИ

Претседник Бугарске владе г. др. Георги Кјосеив-лнов дао је иктервју за наш лист, у комз је, говорсћи о односима Југославије н Бугарске, рекао: „Пакт о вечном (прlијатељству је моћна гарантија љубавн н братстБа. Пре тога ми смо се крвили н бнлн! н то све ко зна у чнју је корист ишло. Пакт о вечном Iпрlијатељству је гарантија мира на Балкану." * Наш виртуоз на виолини г. Златко Балоковић приредио је два врло успела концерта у Царнграду, којима је присуствовао царнгрвдскн ва. лија г. Устунаг, наш посланик у Анкарн г. Ађемовић, наш генералки конзул у Цариграду г. Вукотић, целокупни дипломатски кор и чланови штампе Балкавског споразума. * Група сд преко стотину београдских лекара отпутовала је 20 о. м. у посету Грчкој, Наше лекаре дочекало је грчко Лекароко друштво. Они Iсу били примљенн у аудијенцију IКIOД грчког Краља Ђо(рђа, У Грчкој одржао је научна предавања професор београдског Медицинског факултетз г. др. Лаза Не(надовић, шеф Интерне клинике Опште државне болнице проф. г. др. Димитрије Антић и шеф Инфекчlио(ног одељења Опште државне болнице г. др. Коста Тодоровић. * Група студената технике Београдског униварзитета дсл/тозала је у Софију 18 о. м., где је прнмљена код претседникз Софијске општине. Студенти су посетилн и разгледали познати бугаlрскlИ угљени рудник Церннк. ♦ Једна група студената Загребачког универзитета, на позив бугарског Удружења образоааних жена, посетнла је 15 о. м. Софију, гда нм је прнређен топао доче!к. Студентн су даље отпутовали за Пловдив, ТрНOIВIO и Вар(ну. * Управник Бугарске Народне банке г. Божнлов н прнвреднн директор бугарских државннх жеlлезннца г. Петков допутовалн су у Београд и сдржалн конференције са гувернала н гарантија за мир на Балкану. Један оззкав рад је неопходно потребан, јер данашње економске и пр|ивредlне прилике код нас на Балкану, као н у целом свету, упућују нас на тешњу Iсарадњу, да бн остварнлн најсветије ндеале свију нас, а то је међусобно прнјатељство и чување балканског ннтегритета од завојевачког империјалнзма туђинаца. То су гл.звне црте карактеристике новог тнпа, за чување Балкана и општег мира. Драгоценн опоразумн којн су закљученнl и којн су у пројекту да се остваре међу свим балканскиlМ земљама, јер су овим споР'азумнма учlИlњена озбиљна побољшања привредних прилика балканскнх земаља, а што је допрннело тешњој сарадњи н нскреном прнјатељству. ром наше Нерсдне банке г. др. Ра.досављевиТ е.м, генералн!им директором г. Протићем н генералним ди|ре(ктоlр!Ом наших држа|В!НlИ(х железнlИlца г. Наум(o!ви г Кем. Р.г. Божнлов и Петков В|ратил|И су се из Београда у Софију 20, о_ м. * Заседање Југословенско - Бугарског задружнсг института завршено је у Соф!ИЈIИ. Одлучено је да се одмах пристули осlНИlваlњу југословенско-6утаlрскоlГ задружног тра-НlСПО(ртног друштва и да се израде правила заlЈедн(ичког задружног осигуравајуКег друштва. ИдуКе заседање одржаКе се у Бсограду у другој половини маја. * Конвенција о ваздухопловном сао-браКају између Југославнје и Албакије потписана је 18 о. м. у Тиранн од стране албанског Мин)истра опољних послова (И нашег посланнка у Ти(рlани (г. Радоја ЈанковнКа. СаобраКај Ке почети 15 јуна авнонима нашег Аеропута свако-г друшог дана на прузн Београд —Дубровннк —Турана и натраг. * Југословенско-грчки споразум о ксмпензацијама продужен ја до конца маја о. г. * Наш авионски саобраКај биКе ове годИ|Не знатно проширен. Аеро-пут, поред постојеКих, отвар-а н неколико НOIВНХ међународН(ИХ ваздухопловнн.х ликија. 1 маја отвара се лнннја Београ.д —Ссрајево свакоооим недеље; 2 ма.ја отварају се лнннје Бео.град—-Загреб и Београд —Скопље свакодневно осим недеље, недељна линија Београд —Скопље—Со|Лун -и л.ин(ија Мнлано —Веlнецнја' —Загреб Београд —(Букурешт, коју +>е експлоатнсати подједнако наши, нталијанскн н румунски аВ|ИО(Н(и; 9 маја отвар|,з се тр;и пут недељна линија sеоград-Софија; 15 јуна отварају се линије Беопрад Сб'раје'Вlo Дубровник, Љубљана —Сушак —Загреб, Дубровннк —■Сарајево —Загреб, Загреб Беч—Брно —Праг н трипутнедељна линнја Београд Дубровник Тирана. * Интервју софиског митреполита г. Стефзна за Ускршње празнике. „Ми з-зтрено волимо васкрслзг из мртзнх Христа, да благословн де_ ло бугарско-југословвнског братства... Пут је не само трасиран, него и очишКен. То је дело Свете солунске браТте н завет Св. Јована Рнлског, чудотворца и великог српског просветитеља Св. Саве. Тај спасилачки пут примнлн су твсрци бугарс ко-ју гос лов енског зблнжења Бла_ женопочнвши мученнк Крзљ Александар Уједннитељ н мудрн (Нlа|ро(Д-ни бугарскн Краљ Борис 111. И сада нека O'В(И|М путем оба братока народа безбрнжlно нду и нека једнодушно певају „Христос васк(рз(се", са вером, да иоа њих долаз,и светла 6удуТ|Ност, у којој Те васкронути (И сила н слава у Н|Деалим , а реалног великог и ојач.аног бугарско-југоlсловенског братства, на трепет непр!ијатеља."

ТИРАНА - ПРЕСТОНИЦА НАЈМАЊЕ ДАНАШЊЕ БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ

Па ипак, и поред сјаја булевара Тирама је пуна контраста. Два света: Оријент са лењим животом и Левантинац и Европа са својим брзим аутогмобилима, агенцијама н са СВlИма атрlи(бутима своје културе и цивилизације. Нове палате и уцерице. Хаотични стил за који зпи језици тврде да је албански стил. У ствари то су конту_ ре Iпроф|Ила нове преlСТOlНИце. АгенциЈа ~Сеса" и „Скаја" изграђују албански стил примењујуlлн сза сретства нове технике на Балкану. Нови новцати крајзлери, доџови м старе рабатне кочије, са по једним упреlгнутим коњем јура асвалтом, са стране палате фантастичних стилова. До велике трговине која продаје шешире „Борlсал[Ино" н „Паница" мала радња касапница. И каване Безброј кавана. НаlЈ!отменlИЈи ло. [кал, збориште албанске дипломатије јесте „Кафе Куроал"., Осећа се просперитет у Тирани. Изградња но!ве Тиране даје могуКности брзе, лаке и велике зараде, То условЉlава постојања мнопих финансијскиlХ др|уштава, која овојим репрезентативним |Изгледом опсеНоКни живот Тирене струја по каванама. Из каване у кавану, које су уређене по типу бечких локала, пије се кава, мастика н корчанско пиво. Највнше се од свих пиКа троши „Оиналка" Уз Синалку се воде „топли муабети" и дипломатски раз_ говори. Пред овагеом каваном оба®езмlи чистач ципела. Дечаци са колекцијама цигарета, продавци иовина и продавци бадема. * Један лек (албзнска новчана јединица три динара) не |Претставља вел-ику своту. Лек је добио своје име по Алексндру Великом, јер према легенди Александзр Лек Велики. је рођенlи Албанац. Пр!ича ми пријатељ легенду о постанку Тиране: У стара добра времена ло)ВIИ!O један везир на ло!Виштима у околини данашње Тиране Ту је наишао на гостољу6|ИВ!Ост једног бега који му је бављење учIИНIИIо !Пlрlијат:н!ИМ. Да би се захвалио везнр је пр!ИЛlИком поласка позвао бега ,да га посети у ЦарlИlгрlа:д. Прошло је МНOIГO времена од лова када је бег јеДном пр!ил!ИКlом дошао IКОД везира. Вел.икан да би се одужио свом пријзтељу упита га; Чиме хоТеш да те наградим? Бег је одговорио: Хтео бих да ми Оветли Падишах покло!Н 1 и једну текију где бих се Алаху мол.ио. Два широка модарна аовалтирана булевара Дo|ДИ(рује се код општине:

Страна 4

„БАЛКАНСКА РЕВИЈА"

Длбанија данас

Број 1