Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Глас Црне Горе

ПОДГОРИЦА, 1 децембра 1939 Година I Б р о ј 2

ГОСПОДА СЕ КОШКАЈУ...

Прво је почео г Др. Куленовић као, како сам каже, претставник „уже партиске организације ЈРЗ (Југословенске муслиманске организације)'*, с тиме што је тражио образовање југословенске бановине за Босну и Херцеговину, то јест —неку врсту аутономије за ту област Говорећи о томе новинарима („Политика" 7 новембра 1939 г), он |е на питање новинара да ли тој његово) бановини треба да припадне и Ц Гора оаговорио да то никако не долазиу обзир )ер је Ц. Гора пасивна А иза њега, у одговор, јавили су се г др Секула Дољевмћ и Јован 'Боновић Први је тврдио [,,Обзор“ од 15 нов 1939 г] да су Црногорци двапут ратовали за Босну па ако долази у обзир да се неко некоме припо|и то је Босна Цр ној Гори. Што се пак тиче пасивности Црне Горе она је, хвала да је Богу, ~добила“ од султана Метохију ко)а )е богатија од Босне, па према томе није пасивиа. Господин Ђоновић |е међутим, пошао другим путем [„Политика ‘ од 10 нов. 1939 г ] Он се. инзче, уви)ек брани да се не бави политиком, али ето . кад нико неће, он ће... Тиме као да хоће да га би|е глас како живи повучено и јавља се, као какав великомученик и нророк, у судбоносним тренуцима да се какво зло не догоди, Он вели да је подгоричка скупштина од 1918 одгласала уједињење Црне Горе са Србијом за сва времена . И даље: да му ни|е познато да )е народ у Црно/ Гори ма кад и ма гдје тражио нешто друго. Тако бивши републикански послзиик'Ђон6вић[ Ј Ђ бивши 'шесгојаттузрШг краљевски отправник послова у Тирани, чов)ек ко)и се ри)етко јавља и живи повучено као пророк и великомученик Претресање и покретање овогпитгња је од огромне важности за Ц Гору и црногорски народ, па |е ред да се чују и они који друкчије мисле. Шестојануарско (угословенство је пропало, то се признало и са најзванични)ег мјеста, и господин Куленовић оживљава нешто што је, истина, пропало, али за чим неки жале Муслиманске вође нијесу помињали аутономију Босне и Херцеговине кад су улазили у злогласну Стојадиновићеву владу Они су били она трећа нога у столици која је ту владу држала Они су гласали за Видовдански устав и сарађивали у неким доцнијим владама, одричући се те аутономије —осим на ријечима И као што су гласали за поменути устав, само због тога да би се беговима добро нлатила одузета земља, ла би се стало с аграрном реформом, тако је то било и кад су били у владама, и кад су у Стојадиновићевој влади постали „Југословени" од горљивих опозиционара и аутономиста Аутономи)а Б и X. је за бивше бегове увијек била ствар с којом могу да добро тргују, час )е изводећи час одводећи са паззра. Хегомонисти и цеитралисти су се бојали тога као мсиве ватре и понуштали су и давали њима, да не би морали дати народу у Босни, и Србима и Хрватима и муслиманима, којима је аутономија и демократски народни поредак доиста у интересу, Црногорци никад нијесу жељели, нити желе, а нити ће жељети, да се уједине с босанским беговима, али су увијек готови, бар што се народа тиче, да нодупру борбу народа у Босни и Херцеговини за бољи живот, за слободу и аутономију ко|а би била у рукама народа и коју би по слободној вољи уредили и Срби и Хрвати и муслимани, а не само вође ових трећих у некој поголби с Београдом, боље рећи у неком ногађању, То погађање и уцј-ењизање није за 21 годину довело ни до чега нити ће довести јер |е то, у ствари, искоришћавзње супротности између Београда и хрват народа.аза благодет и добро номенутих вођа. Толико о томе. Што се пак тиче пасивности Црне Горе, »пасивна« је Босна, то јест народ у Босни живи у биједи. »Пасивна« је и Србија, и Хрватска, и Македонија и Словенија и Војводина Народ је свуда »у пасивности« и невољи. Посебно, Босна и Херцеговина, ( ,биле су топод беговима иза вријемесултана и за вријеме ћесара,а и доцније. Босна какву замишља г. Куленовић такође 6и била »пасивна«. Али је народ у свим овим земљама активан у борби за свој бољи живот и слободу. Што се пак тиче навода централиста и хегемониста да је нека земља пасивна, зишто је онда држе на врату ако из те тобожње пасивности не вуку неку активну корист у свој џеп Прича о пасивности, коју су тобож Ц Гори бог и природа послали, само скрива истину да је Ц Гора пасивна и огољела јер неко на њеној биједи згрће богаства. Као и она Црна Гора коју замишља г. Др. Дрљевић, макар и имала, не само богату Метохију коју ]е »добила« од султана,

већ и много више Али ствар није само у томе. Г Дрљевић. бивши министар краља Николе, бивши начелник министарства краљеЈИне С X. С и бивши радићевац већ дуго је, бар на ријечима, непомирљиви протизник централизма и хегемонизма Али се, ето, слаже са г. Ђоновићем (види његове раније написе), да би Црна Гора била пасивна (наравно, како он мисли, кад не би »добила« Метохију) Званичне статистике показују да Црна Гора више даје, у порезима, него што узима Даље: Црној Гори, и јецној народној влади, ни)е потребан онај гломазни и скупи упраени и адмвнистративни апарат, као ни много што шта у вези с тим Добри путеви, као и исушења, омогућили би добру размјену црногорских смецијалитета (мрс, месо, вино, дуван, дрво, риба) и развијање индустрије и модерне пољопривреде, Али све то претпоставља једну доиста народну владавину у Црној Гори Такву владу, види се, не замишља господин Дрљевић Зато му је Црна Гора пасивна без Метохије »добијене« од султаиа. Чудно је кад неко прича о слободи а заводи насиље Ч дно је, у народу, кад неко тражи оно што је добио од султана а жали се на оно што је неко добио од ћесара и од Енглеза и Француза. Не може бити говора о томе да се неко бори искрено за слободу народа а да истоаремено жели да притисне друге. Притиснуо би он прво свој властити народ. Од тога се увијек полази кад хоће да се одузме слобода другима. А то је признато, и да је тачно, најбоље свједочи да-нлшњи екоиомски и политички положај српског нароца Ако би се ишло путем др. Дрљевића, онда би сасвим имали праао централисти који су од некога добили нешто, или рецимоте, скадарски властодршци, јер је лијеп комад Црне Горе често бивао под Бушатлијама, а богме и под »метохиским« (плавским, пећким, призренским, рожајским и санџачким) беговима .. Што се пак тичо господина шесто)ануарског министра на страни, демократе и републиканца Ђоновића, ми можемо да кажемо њему, као и већини вођз српских демократа, радикала и земљорадника у Црној Гори само ово; 1) Хрватски сабор је 1918 одгласао оно што је данас признато као иеправедно и од самих централиста, па никоме не пада на памет да се на го позива; 2) та господа увијек полазе од тога шта Је било, прећуткујући како )е то било и због чега је морало бити; 3) Они увијек причаЈу о томе да се неко досад није изјаснио, а прећуткују што би било у духу демократије (кадбк они заиста били демократи) да треба већ једном омогућити да се слободно изјасни У томе и |есте чеор Прећуткивање свега тога је само знак да се од народа нешто крије, да се од народа нешто отима, да се народу »лијепим ријечима«, а кад не може ри)ечима, онда и другим онемогућава да каже и добиЈе оно што жели. Што се тиче пасивности Црне Горе ми би г. Ђоновића (и његовог брата г. Николу) потдетили на књигу коју је прије рата издао заједно с Тодором Божовићем. У тој књизи г. Ђоновић и Божовић, као вође тадашњег омладинског покрета против деспотске владавике краља Николе, тврде да би Црна Гора могла живјети у благостању и напретку, да не би била пасивна и да не би морала просјачити помоћ од европских дворова, да није ненародне владавине краља Николе (У тој владавини Је учествовао г. Др Дрљевић и тада му Црна Гора није била пасивна!), То )е било тачно, то је била истина Црна Гора ни при|е рата није морала бити пасивна. Као ни данас. Само: при)е рата је г. Ђоновићу и њему сличним могла бити непасивна, а сад не може иако је Ц Гора остала гдје је и била, каква је и била, са својим брдима, пољима, ријекама и људима. Како тада, тако и данас радило се о правој народној владавини. Све у свему; сва та госиода од Дрљевића до Ђоновића искључују у својим плаиовима народ на власти и отуд све то код њих. Они искључују могућност да нароц у Црној Гори, и у Србији, и у Метохији најзад па идругдје, уреди све онако како он жели. Тада сви ти народи не 6и били »пасивни«. Пасивни би билисамо они који причају о пасивности. Централисти и хегемонисти, како српски.тако и црногорски (н.пр. г. Дрљевић и г. Штедимлија који је пришао хрватским фашистима око Др. Миле Будака) којима је зинуло срце на туђе, губе из вида могућност да народ све уреди како је у његовом интересу; тада не би било ни хегемоније ни централизма јер би под народном хегемонијом били баш они који се у овом или оном облику залажу за хегемонију. Они то не желе, то им није у интересу, зато искључују могућност да народ влада и свађају се међу собом да ли ]е овако или онако боље владати над народом. А могућност да сам народ влада никако не треби искључити. Као ни то: да се народ уједини у борби за своја права, национална, политичка, економска, у својој борби за мир и слободу а да њих остави да се кошкају и надмудрују међу собом и да криве један другога.

Петнаестодневни лист Годишња претплата 36 Уредништво и администрација УРЕЂУЈЕ ОДБОР полугодишња 18 Подгорица Немањина рива 7 за иностранство год. дин. 80

Поштарина плаћенз у готову Цијена 1,50 динар