Архив УНС — Стари листови — Најстарији
Пословице.
1. Ко кола у глиб ували, тај нека их и вади. 2. Не једе се хљеб уз-а сир, него сир уза хљеб. 3. Карта је ђаволски зборник. 4. У туђе краве вавијек веће виме. б. Зло почето, горе дочето. Зао почетак, ropu дочетак. 6. Старост је болест од које свак умире. 7. Просјак чини златни занат; шест дана лежи, а седми пред црквом сједи. 8. Што је стари јарад, то су му тврђи рогови. 9. Страх и ромога на ноге дигне, 10. Не тражи од магарца вуне. 11. Боља је и сптна риба у вагану, него и најкрупнпја и најљепша у мору. 12. Боље и два-пут упитат’, него једном сврнут’. 13. Од питања не трну зуби. 14. Старе у савјет, а младе у бој. 15. Сложну војску Бог предводи. 16. Напиши ђаволу на рог, да је андио, па he и то будале вјеровати. 17. Пјана уста истину говоре. 18. У милостиве матере крастава ђеца. 19. Ко нншта нема, рата се не боји. 20. Ко много нма, много мисли и чува. 21. Кад се поиовп сваде, ђаволи се радују. 22. Ко xohe да се обогати, нека танко хљеб сијече. 23. Даком и тврд човјек сам је себи маћеха. 24. Звоно вазда у цркву зове, а никада у цркву не улази.
(Из збирке срп. нар. умотворина f Ј. Р. Радови Ла.)
2б. Добром слузи што-год даш мало је, а злом што год даш миого је. 26. Многи на облаке куле граде, а на земл.и нијесу кадер ни кучку кућерицу. 27. Бољи је штедиша, него радиша. 28. Богаство је несрећније од сиромаштва. 29. Кад се ђаво разболи, он би рад, да се и калуђер разболи. 30. Женн је теже ћутање, него дојење. 31. Почни вјешто, па he ти пошље само ићит’. 32. Чувај се хитра врага и уклони се од шега и са својом штетом, јер he ти се догодит’ као месару с адвокатом. (Дошао једном адвокат, да купи меса, па ће ти га месар запитати: „Господине! Кад чи пас учини коме штету, може ли се законом усиловат’ господар онога пса, да надокнади штету? 11 Адвокат се мало промисли, па што је месар и желио одговори, да може. „Е, господине, рече месар онда ми дајте три фор. за штету, што ми ]е јучер ваш кер учинио! а Видећи адвокат да не може куд камо, јер како би против својих ријечи? извади и одма плати месару. Сјутри дан адвокат начини рачун и пошаље га месару с наредбом, да одма има исплатити унутра назначену своту, а то за јучерањи савјет. Јадни месар знајући, да би се узадуд с адвокатом правдао, пошаље му одмах пет и по фор., па рече ; „Нећу ђавола никад више задијеват’, докле ми и више зло није учниио 11 . Приоићује; Б. Р'
Листак.
Књижевне и културне биљешке. Српско-православно цркв.-пјевачко друштво „Слога“ у Сарајеву, даваће на 27. априла о. г. бесједу у корист споменика српског пјесника Симе Милутпновпћа, Сарајлпје, а на Видов дан о. г. укорист грађења српске народне школе у Блажују. Овај родољубиви чин нашег младог а ваљаног дрштва „Слоге“ заслужује похвалу и признање сваког правог Србина. Скупљање прилога за споменик Сима Милутиновића започето је на све стране, и као што чујемо брзо напредује. Пододбори су већ склопљенп у: Калпновику, Варцар-Бакуфу, Власеницама, Зворннку, Бос. Дубици, Бос. Новом, Грачаници, Нрнједору, Бањојлуци, Брчком, и Прњавору, а гдје буду још склоиљени, јавићемо доцније. Такође је склопљен одбор за Црну Гору на Цетињу и у Новом Саду, за оне крајеве. Него сад нешто друго је по сриједи. Главни одбор у Сарајеву истакао је у прогласу жељу и за споменик и за закладу. Нама са многих страна пишу да је преча, бол.а и кориснија заклада, него ли споменик. То исто по-
тврђују и приложници у Сарајеву. А ми? И ми би од своје стране одебрили ову лијепу жељу векине. „Привредни Вјесник“ престао излазити. Изненада дође нам овпјех дана немпо глас, да је овај скоро покренути и ваљани трговачки дист престао нзлазити. Кодико нас је немило дирнула ова впјест, у толико нам је више загонетно зашто је овакав лнст морао престатн? Први број прпмљен је са одушевљењем, како од стране новпнарства, тако и од чпталачке публпке. Поједине чланке из „Прпвредног Вјесника“ прештамналп су многн српски листови а уједно га сви и препоручилн. Српство се у овијем крајевпма почело лијепо одазивати са претплатом, јер првих дана стекао је у Сарајеву преко 70 претплатника осим онијех што на број куповаху а стизало је преплате и нз других мјеста, ма да другп број ннје ни разаслат осим Сарајева. С те стране дакле „Вјеенпк“ бпо би оспгуран. С тога не можемо се начудпти како да престане лист, који је одмах у почетку тако сјајно поздрављен! Зато смо слободни запитати уредника да нам он разјасни u
110
БОСАНСКА ВИЛА
Бр. 7