Архив УНС — Стари листови — Најстарији

тога га и познаје и елави сав културни евијет, ради тога је и задооио читаве колоне обожаватеља и опонашалаца, који га слиједе на евакам кораку шапућући изреку, која се у; евоје вријеме односида на Adrioiuie Leeouvreur. Qu’il n’eunt point, de inoclele et f'ut iuimitable

„ОМЛАДИНА." СРПСКОЈ СРЕДЊОШКОЛСКОЈ ОМЛАДИНИ.

Надошло je вријеме, пред којим узмиче мртвило и чама, као никад до сада. У цијелом човјечанству породише се различни покрети, који воде разним циљевима. Разне идеје завладаше свијетом, те не оставише нетакнуту ни најмлађу генерацију снособну за рад, а то је средњешколску омладину. И заиста средњешколска омладина других народности даде не само од себе гласа, него етупивши у »бојни ред« постаде активном дружином особито што се тиче литературе. Јасно је, да је дошло вријеме, да се и српска средњешколска омладина прене из мртвила и чаме, те да по примјеру себи равних другова, даде од себе животнога гласа. Но тај не смије бити одјек ефемернога одушевљења једног момента, који обично након неколико литографисаних бројева нестаје, већ глас младеначке снаге, која је у стању, да организује сталну, живахну и увијек будну дружину око свога штампанога органа „Омладине“ у којем ће српска средњенжолска омладина јавно показати свој напредак и своју интелигенцију. Тога ради српска средњешколска омладина, оснивајући свој лист ~Омладину“ треба, да се озбиљно зближи и да се нокаже као млади индивидуум свог српског народа, који ће научитп не само узастопце ићи с напретком и просвјетом својих колега све и код најцивилизованијех народа него и држати судбином народа свога. „Омладина« као гласило Срба средњешколаца доносиће само радове српских средњешколаца, на ком заводу и ма у којој земљи они били. Уредништво ~Омладине“ моли све другове своје, а будуће сараднике, да си марљивим читањем и озбиљном штудијом дјела савршене књижевности прикупљају интелектуалне снаге, како би могли тим прије и тим лакше ~Омладину“ својим радовима помагати. У ту сврху позива уредништво „Омладине“ да се на сваком средњешколском заводу оснује литерарно друштво, а ако то није могуће, а оно барем мјесечни књижевни састанци под пажњом, којега у књижевности упућеног ђака или за то умољеног г. професора. На тим би се састанцима требали поједини бољн радови колико је то могуће, нречистити и тако удесити, да се могу

18

OМЛА Д И Н А