Архив УНС — Стари листови — Најстарији, 27. 01. 1899., стр. 22

мужа, иначе добричину, који има једино ту ману, да се највише брине за трговину, није ништа друго но реФлекс Др. Фокерата. Књижевник је Лујо ФотограФија Ане Мар. Радња се свршава у једној вечери, и иочимље додаском Луја, с којим је прије Кристина била у блиској пријатељској свези. Тај долазак иробуди у хистеричној Кристини слатке успомене и срџбу на свој живот и мужа с којим је везана у овом усамљеном крају. Када винце уљезе у лице појави се изгубљена љубав и настаје аФера, веома наивно обрађена, која се свршава с тим, да Лујо бјежи у ноћ, а Кристина остаје и даље у „Фидистирском животу“ уз свог добричину мужа Шандора, који на концу плаче као година. Из цијеле радње дише сентименталност, коју међутим осјећамо и у „Осамљеним људима“. И ако је сама „драма“ заправо трагична ипак већином изазивље смијех, јер је мотивација и обрада тако слаба, дапаче смијешна те иоказује сву неспретност, која је прирођена сваком почетнику. С тога се не смијемо чудити, што је „Свјећица“ изазвана противно од одобравања. Али крај свега тога, одаје „Свјећица“ таленат, кроз којега провејава тон оног импондерабилнога, које је рођепо од осјећаја и осјећаје буди. Стога не смијемо заборавити писца, који обећаје, док одрасте и размисли, добре плодове. Од страних је новитета Леметрова „Најстарија“, која нам показује, да је Леметр већи критичар него драматичар. Затим је Апгаринова „Тајга“ једна врст Фејеовог ~Le roman d’ un jeunehomme pauvre" у Сибирији, којој задњи чин ништа не ваља. Писцу није пошло за руком, да нам прикаже аФекат, којег извађа сибирска шума „Тајга“ на своје становнике, стога је комад, који у прва три чина прилично обилује драматским еФектима прешао позорницу без већег утицаја. Од свих новитета овогодишње сезоне најбоље је успјела романтична комедија Едмонда Ростанда: Сугапо de Bergerac (читај; сирано д’ бержрак); Ростанд је млади Француски писац, којијеовом драмом постао најзнаменитији драматски пјесник Нове-Фраицуске. Он је започео своју књижевну каријеру свеском пјесама с натписом „Les Musardies“ у којима отијевава успомене на своје заруке. Иза тога је написао драму „Les Romanesques“, која се с великим успјехом приказивала први пут у „Gomedie Francaise“ а за тим „Princesse Lointvin“ која је такођер повољпо примљена од „Renaissance" позоришту. Но праву славу стекао је текар дне 27. декембра 1897., кад се први пут давао његов „Сирано“ у „ Port - Saint - Martin Theater-y“. To je бидо одушевљење, каквог Француско позориште још не виђе, те је и најозбиљнија критика засвирада у необичне Фан Фаре. Леметр вели, да одкад се бави позоришном критиком, а томе је већ 13 година, још није доживео, да би икоји комад доживио такве успјехе. Фаге пише, да је „Сирано" најљепша драматска пјесма, што је спјевана у ово полак вијека, а стари Сарсеј заносно цитира Симеонове ријечи: „Сад отпусти роба твога Господи, јер виђеше очи моје “ Од свога почетка до данас тај се комад без престанка узастопце у Паризу преставља, те је прошли мјесец доживио 300-ти број свога приказивања. Такођер као књига имао је „Сирано“ необични успјех, те је прекорачио 80 издање. Главни јунак ове хероичне комедије је пјесник, Физичар, музичар, филозоф, атеиста и разбијач Сирано д’ Бержрак рођен у почетку 17. вијека у Паризу, знаменит својим сатирама „Комична повјест држава на мјесецу и сунцу“, а још зпаменитији својим ведиким носом, који игра у читавој комедији главну улогу, та цијели се првн чин једино с овим реквизитом и бави. Цијела је комедија састављена из низа аутентичних пустоловина Сиранових у којима видимо Сирана као изврсног импровизатора, који својом храброшћу околицу држи у шаху, који бриљира као изванредни и одважни борац, а при томе гаалу сипа из рукава и веома љуби прециозу Роксану, којој се боји због свог великог носа љубав изјавити, те па концу, кад је његова племенитост и великодушје постигло врхунац романтике, умире усмрћен у елегичној вечери пред занијемљеном Роксаном, која прекасно увиђа његову и своју љубав.

ОМЛА Д И Н А