Архив УНС — Стари листови — Најстарији

посветити литерарном звању, 1850 изда oir своју прву драму Катилина, коју је већ у Гримштаду написао био. Оскудица га присили, да се у јануару 1851 примиредакдије неког политично-сатиричног недјелиог листа (којије без натписа или обично с натписом „Manden“ или „Andhrimmer" излазио); по лист је након девет мјесеци морао престати излазити. Ибзен се тако нађе опет у великој оскудици. Међутим се знаменити гуслачки виртуоз Ола Бул упозна са Ибзеном и позове га на повоосновано нозориште у Бергеп. Овдје је постао Ибзен режисер, а био је дужан сваке године, на дан осиивања позоришта (2 јануара) написати за ту свечаност но једну драму. Касније је Ибзен све ове комаде забацио осим последњег, којег је послије са свим прерадио (Fru Inger til Osterrad). Године 1б57 пресели се Ибзен као позоришни директор у Христианију. Овде изда најприје драму „Сјеверна војна“ и напише комад „Претенденти круне“ те сатиричну веселу игру: „Комедија љубави“. С овом потоњон ступио је Ибзен на стазу друштвеног реФорматора, коју до данас ннје напустио. Тај комад изазове у Христианији буру негодовања; осим тога паде позориште под течај, а изјава Норвсшке, да неће судјеловати у ратним догађајима у Данској озловољи га веома. Стога остави у прољећу 1864 своју отаџбину и отпутује у Рим, где је написао драме ~Brand“ 1866, „Реег Gynt“ 1867, шаљиву игру ,De Unges Forbund" (Савез младости) и хисторичну драму „Цар и Галилејци“, у којем обрађује конФликте за владавиие Јулиана Апостате. Све ове драме написане су у везаном слогу, осим „Савеза младости“, коју је написао у прози, касније драме писао је Ибзен такођер у прози. Из Гима отпутује Ибзен у Дрезден а оданле 1875 у Минхен, затим по други пут 1878 у Рим па 1885 оиет у Минхеп; од 1892 станује Ибзен у Христианији. Његове касније драме јесу: Ступови друштва 1877; Нора 1879; Народни пепријатељ 1881; Авети 1882; Дивља патка 1884; Rosmersholm 1886; Морска госпођа 1888: а задње: Hedda Gabler 1890; Неимар Солнес 1892; Lille Eyolf 1894 и Џон Габриел Боркман 1896. У почетку био је Ибзен и лиричар, те миоге његове пјесме спадају међу бисер норвешке литературе. Издане су са натписом „Digte“ што значи „Пјесме“. 0 Ибзену написали су лијепе штудије: Jager: Henrik Ibsen; превео па њем. Zschalig. Дрезден 1890. Brandes Bjornson och Ibsen; Reich Henrik Ibsens Dramen. Dresden 1893. — Ha српски je преведенаједино „Нора“ (пр. Шевић). Ко жели читати Ибзенова дјела преноручамо му Рекламову библиотеку (Philipp Ri clams’ jun. Universal Bibliothek. Leipzig); свака драма стоји 12 новч. Како треба Ибзенова дјела читати упућује сам Ибзен у Гилдендалшовом њемачком јубиљарном издању „Цјелокупних Ибзенових дјела“ са слиједећим аутографским уводом: „На моје читаоце! Пошто је мој издавач предусретљиви предлог учинио, издати хронолошки поредано издање свих мојих литерарних радња, то сам одмах увидио од какве би користи било то подузеће, за боље схваћање мојих књига. Скупа са мојом продукцијом одрасла је и млађи генерација, и ја сам на жалост често оназио. да је познавање мојих повијих дјела код њих много веће од мојих старијих. Из тога настаје прелом, који смета читаоцу о познавању унутрашње свезе; и тим дјеломице тумачим чудновато, непотпуно и зло схваћено тумачење и знаменовање, којима су моја каснија дјела са толико страна изложена; само схваћањем моје цјелокупне продукције као заједничке и непрекидие цјелине моћи ће дјеловати прави утисак. Мојим читаоцима с тога љубезно предлажем кратко и јасно: ниједно дјело не мећи на страну и не прескачи га, већ их прочитај и проживи у оном реду у којем сам их ја спјевао. Христианија у марту 1898. Хенрик Ибзен“. Герхарт се Хауптман родио 15 маја 1862 у Салцбруну у Шлеској, походио је реалну школу, те је ступио неком економу на наук, одатле отиђе на умјетничку школу у Бреслау (Братислави), да постане вајаром, остави је наскоро, да се у Јени и Берлипу носвети природописним штудијама. 1883. живио је Хауптман три мјесеца у Италији, 1884 (ожењен) у Риму као вајар, а

oмлА д и к А