Архив УНС — Хумористичка штампа
АТЛАНТИДО, ЉУБАВИ МОЈА!
Ови цртежи иађени су на зидовима нећина у разним деловима света. Цртао их је преисторијски човек, желеки да овековечи „синове неба“, односно Атланте, који су својим виманама истраживали Земљу.
Савет је свим вашим надзорницима, распоређеним по племенима исгочног и западног конткнента, упутио подробна упутства како убудуће да поступају с варварима, с тим да им, у знак сећања на 77-годишње за седање Савета, одреде шест дана ра да, док седми могу да се одмарају и славе бића која су од све муке измислили. Данас, после толико времена, и у овим последњим тренуцима !.аше планете, знам да је веровање варвара последица ропства и незнања. Они су напросто морали да измисле некаква натприродна бића као утеху, противтежу свом безизлазном положају. Да смо их ослободили и упутили у наше науке, таква настраност се не би никад догодила, као што је и нема ни на ЈедноЈ насељеноЈ планети ГалаксиЈе. Ипак, захваљуЈући новим, маштовитим поступцима наших надзорника, за извесно време могли смо да одахнемо: Из свих оболелих племена повукли смо нашу воЈску, Јер робове више ниЈе требало гонити да раде. Чикили су то добровољно, у славу својих бића. Ако Је ту и тамо неКо племе гребало казнити, чинили смо то у име бића, што Је само поЈачавало веру и дисциплину међу преживелима, па Је тако и наш положаЈ био све чвршћи. Додуше, морали смо да обавимо и Једну неприЈатну ствар. Како рекох, било Је неколико пле мена која нису подлегла овоЈ зарази, па су се њихови припадници, баш као и ми сами, сме Јали оболелим робовима, што нам више није ишло у рачун. Пошто су то били прилично способни, али непослушни народиркоЈе ми никад нисмо успели потпуно да покоримо, покушали смо да их заразимо овом болешћу. На њихову несрећу, показали су се чвршћим него што смо претпостављали. Но, реда Је морало да буде, па Је Савет доиео одлуку да се униште сви до Једнога. То Је и учишено, али у присуству наЈугледнијих представника оболелих, коЈима смо претходно обЈаснили да Је реч о онима коЈи ње веруЈу у натприродна бића, па их сада стиже заслужена казна. Посматрајући погибиЈу здравих, оболели су Још више очврсли у своЈоЈ вери, и били су радосни што има Ју тако моћие заштитнике. Само се по себи разуме да смо ии, Атланти, кад год смо боравили међу оболелима, глумили да верујеио у њихова натприродна бића, с гим што смо себи обезбедили место тумача њихове воље (коЈа се увек поклапала с нашом). Временом, варвари су од своЈих привиђења и замишљених бића направнли прави култ, чак су у томе показали и извесне организацијске способности.
Замислили су. на пример, да међу „бесмртнима“, како су их звали, постоЈи врхунско биће, коЈе управља свим и свачим, ствара, уништава, и без чиЈе вол>е ништа не може да се догоди и на Феи, и у Свемиру. Такосунашли обЈашњење за све поЈаве око себе: ако се догодио земљотрес, била Је то воља врхунског бића; ако Је неко неког убио, опет је он ту умешао своЈе прсте; ако Је година била сушна, било је то по његовоЈ жељи, итд. Чак су и поЈаве на небу приписивали њему, да би на краЈу „обЈаснили“ и оно што пи наши научници, а ни наЈвећи умови других цивилизациЈа на ближим и даљим планетама све досад нису могли стварање Универзума. Оии су, ни пет ни шест, изјавили да Је све то дело врхунског бића! Било Је то наЈпримитивниЈе, али и наЈефккасниЈе обЈашњење, како су уз осмех признали научници. Но, ма како било примитивно, оно је ипак било делотворно: учинило Је живот робова подношљивим. Ваљда због тога су и осетили потребу да ово врхунско биће и друга њему подређена натприродна бића симболично прикажу, и да им се клања Ју. Зато су у слободним часовима почели да праве кипове, наЈпре од дрвета, затим од камена, и наЈзад од метала. А да им ови кипови не би пропадали на киши и ветру, ставили су их под кров, што се касниЈе назвали храмом. Ту су се сваког седмог даиа окупљали и, посредством наших чиновника, сада жреца, „разговарали“ са своЈим врхунским бићем и његовим помагачима. Оза околност помогла нам је да их Још боље подЈармимо, пошто су они свом врхунском' бићу, посредством нашег чиновника, казивали све што су намеравали да чине, те смо увек на време били обавештени о њиховим намерама. Невоља Је била у томе што Је сва ко племе имало своЈе врхунско биће, а ово опет своЈу хиЈерархиЈу, па су се међу припадницима разних племена Јављале свађе, туче, па и убиства све због за њих веома важног питања: чиЈе Је врхунско биће Јаче, боље, правичниЈе, итд. Због тога смо били принуђени да одредимо границе између разних племена, те су на таЈ начин створене прве варварске државе, чиЈе краљеве су постављали наши чиновници, гада већ првосвештеници врхунског бића, њих смо бирали из редова самих робова, и то оних наЈпослушни јих. Тако су, ето, на Феи остали душевно оболели робови, и ми, Атланти, којима су они хиљадама година верно служили. Сасвим неочекивано а та заслуга припада мени испоставило се да ми, Атланти, ипак нисмо сами. (Наставиће се)
ПЕТА СТРАНА СВЕТА