Архив УНС — Хумористичка штампа

НЕК ЈЕ СЛАВА НОВОЈ СЛОЗИ! (БОЖ` ПОМОЗИ)

Нек је вишњем Богу слава, И уз славу топла хвала ТТТто се сада може рећи: Да је слога већ у врећи, И што сада сложно раде Да с’ народа скину јаде. Чекању је крај већ стиг’о И сложни се бајак диг о У рукама слоге нове Лепрша се па све зове Што још српски мисле, зборе На изборе! На изборе!

Нек Ј је слава вишњем Богу, Јер у слозв много могу, А то „много* сме се кастн: Д'оне „старе* скину с власти, Јер под њиада земља стење, А државни дуг се пење, П' онда друга дела разна Увек правог стигне казна, Јер кад није с њиног тора И лист одан њиних гора, За њег’ онда правде није Од њега се правда крије

Зато нек их крепи слога Против општег духа злога, Јер у слози само могу Да му здеру лажну тогу И са лица да му скину Лицемера образину, Са којом је досад вар ? о, Угњетао, пљачк’o, крао. Зато нек' је слава слози А ти, Боже, сад помози, Да с’ под барјак слоге нове Пође слолсно на изборе. Брка с. р.

Дима: Срекно срекно да частеш, добилу си ордену, на Јунаштво за храброст, за минулу прошлу рату а бре брату! Сима : Ни сум се макло из кукја за цело временум ратно ■ — а да добијим колајна златно?! Дима: Ко те за то питува главнош да си твоје именум у диплома написува. Сима: Шчо има ново из Бечот?! Дима: Билуји етно велико политичко седница, сос стегзуб и песница. Како р.еклу Барон Шширка, На Бечот, чудно вешар аирка, Сат си ешо незна шчо кје, Наш бечошски барон Шширка, Сима: Штирка нека штирка и ми кје да пегламе прија без утија. Дима: Да чујиш ово штруфна: Пробно от шројно, Руско Сиоразуму Треба наше ррија Да си има на уму.

Ђулијано шалијано, Либерше кванши, И на Барон Штарка, Нека се не млаша. Сима: Нији Димче ни лаку промисле се малку рускоји сила јаку. Дима : Два милиончики бајонету мора да се плаше тету. Сима: Није се то крушка све то носе пушка и ако стани ко да праве сметња, добиKie по њтшка.

Дима: А бре братко, се промисле малко који лудо да се бије. због етно Албаније! Сима: Бикје малу, ларма, вика али некје да догје да се фата за кика. Дима: Ја сум се решилу, ако догје до какво замешателство —да се Дима чине невешто. Сима: Данас ји светковкна, на Топчидер црква славе, да идиме да видиме шчо тГарот

ку" закључано сос Гертајм брава а сат збогум и срекно ти слава! Сима: Данашње је данум: Радосш на весеље, За православље А саш драго Дима, Збогум и у здравље. Дима: Сос смнатакји моје дугогодишње ортаку без контраку. 110 рЈСЕИ Појду - појду —заламају Руси војску прикупљају —■ Дари бари дуставари Ту је Францус Поенкари Ти Србине стој Никога се не бој. Брка с. р.

Познао Бају Једног дана при крају рата дође у Скопље Ба]а. Војске је у Скопљубило мало, ратно је стање још било трајало, Један „начелни* пријатељ Б>а]ин, рећи ће војницама, својим другомма. кејн су се већ враћали са казана. „Идем да ввдим Бају, то је мо| начелни, а непознајем га.“ И одиста, ни пет ни шест, створа се он испред Баје, па ће рећи: „Познадох те, чим те видех истн си, како те ,Брка“ слака лначе те не би познао." Баја се само насмеја.

Неки веле; фрајла Дара Да |е одвећ цура стара. Али ја сам другог мнења, Ј*р сад нстом зубе Mefbft. Све то чини фрајла Дара Разуме се код лекара. бум.

ПЕСНМК Мислио сам всћ за душ, Шта да пишем ш о чему, Писао еам меоге ствари И певао већ о свему. У томе ми баш тренутку, сину мис'о: О свсму сам и свачему А о мени нисам писо. У три реда то ће стати; Певам песме, ижам дара, Имам славе и венаца, Ал’ бадава немам пара.

Досвтљмви цмга Затекне газда Циганина где бере крушке, ' „Е|, бре шта ћеш на мојој крушца? Ништа, газда, оћу да обесим ове крушке што су понадале.

К Р А% Е Hia Шха највише *Р«Д7 А доиови се ае зкаду 1. Палидрвца из кафана; 2. Чачкалвца из механа; 3. Књиге за читање; 4. Удице за пецање; 5. Четке за малање; 6. Плајвааи за ■ — писаше; 7. Држаље за пера; 8. И ланац за к?ра„ Лопац.

Слашавањи Учител; „Реци та мееи мали |оване, како је име ономе што|е о Вндовдану пуцао у Сарајеву?* Ђак; „Принциа господине/ Учитељ; „А знаш ли ти, да ми кажеш, зашто је пуцао?! Ђак; и Из пранцнпа!“ На то ће устати један малецки, па ће рећи: „Нвје из принцмпа пуцао, него из бровнивга.“ Учитељ ће рећа: „Добра деца и бистра, Тај ни једаа разред неће понављати, то ја још у напред могу кавати. '

Kgo ма лутријн својим Монопод се хвали А кутију потрошиш Док једеа упали.

Споразум С*д се иирно може pefce: Сложили се рогови у врећи.

У шуми Жена: Знаш ли, да у овој шума има разбојника, који ме могу у!итмl Муж: Не бзј се; разбсјнили hhcv тако добродушни. Тако Је Никако чудо није Што паства у цркву неће„ Кад ван ње свуда Проповеднике њенс cpehe,. . 0 сшл .

nioi је срећа ЈШЈгсадне у вдду..

!па се не удави, већ нађе у nt&'* \ два шарана. Срећа ]е на пример ш то ‘кад s једног истог дана човек довије главнв згодитак и умре му пуаида, l

Жта бн бнло! Хтео је да види, И сад свако зна Како би прошла Аустрија. Кобасма

Безобраздук Мати: Твој вереник долазно јеие прекидно на ручак док је трајала ску noha на пијаца. А сад кад |е Јефта но оставао те...

Лака роба Наша госпа Мнла Тежи до сто кила, Ипак рсче Рака: „Та је роба лака.“ Амор„

Из касарне Каплар: Знаш ли, бре, косан ја? Регрут: Како да ее знам; Бо. па ти.

По иародној песмж Колико је, у години данка Толико je и новчаних банка.,. Сваког данка Сване нова банка.

„Б Р К А“

Бро| 27.