Архив УНС — Хумористичка штампа

GRAĐ A ZA ISTORIJU NAŠE ŠTAMPE

Pojava i razvitak političke karikature u Srbiji

Prvi naš slikar koji je početkom ovoga veka podigao karikaturu na visok nivo i koji se s pravom smatra osnivačemsrpske umethičke karikature je Beta Vufcanović (rođena u Bambergu 1875).. Beta Vukanović ža vreme studiranja u 'Parižu, približila se svojim pariskoj školi tekovinama hovijeg pariskog slikarstva impresionizmu. Oria spada u ргуе nase 'umetnike' koji ‘ su *se bavili • karikaturom kao umetničkim delom. Za pojavu umetničke karikature treba da zahvaliiho dpdiru kpji Je Beta imala s Parizom i koji je’nju svojom bogatom humorističkom , literaturom inspirisao. 13о .pqjave- Bets Vukano^ić-karikatura 30 bila deo satiričkih listova koji su je đonosili želeći đa se na taj način održe u nemilosrdnoj konkurenciji. CiiJ tih : karikatara bio Je da, verno prikažu događaj a ličnosti u njima subtle svedene na isticanje fizičkih nedostataka, bez psihoioškog uđubljlvahja.u iičnost. Beta Vukano* vić počinje prva da radi karikature u kojima aađržava prirodhe oblike Ijudi koje karikira ističući sarpo. ono karakterističпо tipično za tu ličnost. Politicks karikature nije rađila all Je zato ostavila dosta potreba karikatura' političara: tju» be Jovanovlća, Lazara Pačua, Ljuba StoJanovića, Vlađana Đorđevića i drugih.

Saradnici toga lista bili su mnogi naši današnji rukovodioci. Giavni ilustrator karikaturista bio je Moša Pijade, već onda poznati beogradski slikar. Njegove karikature zauzimaju obično celu prvu stranli lista 1 rađene su tušem i ugljenom. Moša Pijade je karikaturista s jasno izraženlm političkim stavom, s razvijenim smislom za društveno-političku satiru, s razvijenim osećanjem čovečnosti i pravičriosti. U njegovim karikaturama se oseea IJubav koju gaji prema nezaštićenom prema svome narodu. Gledajući te karikature čije ličnosti nisu uopšte karikirane, sagledavamo karikaturu jednog režima, jedne nazadne politike. Karikature: „Tvorei novog društva“, „Ratni invalid“ i „Dajte mi mira i reda“ daju nam vernu sliku karikaturiste koji je svojim umetniekim radom učestvovao u borbi za demokratska prava naroda.

ređali (aneksija Bosne i Hercegovine, Fridjungoov proces). U svojoj autobiografiji Рјег kaže: „Meni kao i drugima beše u to vreme glavno zanimanje rušenje Austrije. Rušio sam je gđe sam stigap: u školi, u kafani, revolucionarnim napisima po periferiskim tarabama i ostalim diskretnim mestima. Gordio sam se da sam car u Beču strepi od mog podzernnog rada.“ Pjer је kao karikaturista sarađivao i u ~Koprivama“ u kojima je ime Petar promenio u pseudonim Pjer zato što kao dak nije smeo da sarađuje u opozicionom listu. Posle ujedinjenja Jugoslavia Pjer je 1922 godine došao u Beograd. Kratko vreme proveo je kao saradnik .jNov'og lista“ a po njegovom preslanku 1923 godine prešao u „Politiku", gde je ostao sve do 1953 godine. Njegova karikatura postaje neophodni deo lista. Tada je već formiran njegov stil, odličan crtež i siguran potez kao i njegovi model! preko kojih će đa saopštava svoje mišljenje. Pjer u zajednici sa D. Stojanovićem i Pelikanom namerava da priredi izložbu, ali se to ne ostvaruje, jer se na iniciJativu naeelnika Umetničkog odeljenja Histe Odavića, 18 maja 1924 godine otvara prva izložba karikature u Beogradu i Jugoslavia a druga u Evropi posle Prvog svetskog rata. (Italija je prva, dva meseca pre nas). To je bio značajan događaj u našoj sredini koji je pokazao da za karikatum postoji veliko interesovanje.

Л" BA PI JADE KAO ISARIKATURISTA

Posle Prvog svetskog rata karikature po novinama u prvo vreme nisu bile rado primane. jer su izvesnl listovi da bi qdržaii svoju reputaciju ozbiijnostl prilično okleyali đok su se odlučill đa . uvedu svaIcodneynu karikaturu. Pre rata se kariсашга svodila na crteže u „Brki“, „Đavolu", . Gedži", „CiC‘ku“ i đrugim šaljivim listovima. Posle rata se počelo s precrtavarijem slika is francuskih Saljivih listova. Tek s vremena na vreme počinju nasi listovi da donose 1 po koju originainu karikaturu naiih umetnika, Moramo istači činjenicu da uslovl za političke karikature nosle Prvos

KARIKATURA DOKUMENT VREMENA

Tek docnije, krajem 1922 go dine i tokom 1923 godine, ona karikatura koja se održala kao stalna rubrika u izvesnim dnevnim listovima, dobila je svoju punu vrednost i značaj, Karikatura Pelikana, Dragoslava Stojanoviča, naročito PJera Križauiča postala je rado gleđana i često komentarisana od vrlo velikog broja citalaca. Svi oni zapažaju karikaturu koja je postala dokument mnogih izopačenih političkih događaja koji su svojom nenormalnosću’ pritiskivali gotovo svakog čitaoca naših dnevnih listova. U listovima „Demokratiji", „Bajacu'* i „ Jugo'slovenskom narodu“ pojavljuju se prvi crteži Bogosava Vojnovića koji je docnije u „Novom listu“ pod imenom Pelikan stekao svoju stainu rubriku. On je bio umetnik samouk koji nikada nije ozbiljno ucio slikarstvo. Drug! zaslužni umetnik u razvoju političke karikature bio je Dragoslav Stojanović . (1891—1942), , poznat tokom Prvog svetskog rata u Francuskoj po odlično radenim bioskopskim reklamama.

РЈЕЕ 'ČE . NAJIZRAZITIJI P OETR ETISTA-KARIKATURISTA

Karikatura posle izložbe i dalje ostaje prilog dnevne štampe. Od dvanaest Izlagača na ovoj izložbi među kojima je bio i Stevan Milosavljevič (1881 do 1928) vedar humorista, zatim Branko Petrovie (rođen 1890), čiji je rad ostao malo poznat jer je svoju aktivnost razvlo u Parizu i Zenevi gde je dobio ime karikaturiste evropskog glasa, jedini je Pjer ostao dosledan karikaturi za dnevnu Štammi. No

U „Ošišanom ježu“ ođ samog početka sarađuje grupa karikaturista čiji se razvoj može pratiti sve do danas. Najbolji karikaturista te grupe bio Je Pjer Križanić čije karikature vidimo već u prvhn brojevima „Ošišanog ježa“. . Jedan ođ njegovih prvih saradnika bio je takođe Sabahadin Hodžić (1909) kroz čije karikature nije prošao nezapažen ni jedan značajniji politički događaj. Karikaturista i slikar Miloš Vučković (1900) radio je karikature preko cele strane ~Ježa“, ređajući nekoliko događaja koje ne uokviruje već sasvim slobodno razmešta po površini. Prva i jedina žena čije će glavno zanimanje tdkom dvađeset godina biti karikiranje društvenih i političkih događaja je Desa Glišič (1911). Cesto je davao svoje zapažene priloge u „Ošišanom ježu“ i slikar Ivan Lučev (1904) dak slikara Milana Milovanovića. Pred Drugi svetski rat, kao novi kari» katurista „Ošišanog ježa“ pojavljuje se Milorad Cirić (1912). Kai'ikatura je nastavila svoj razvoj i u zarobljeničkim logorima i Narodnooslobodilačkoj borbi.

POSLERATNA KARIKATURA

BROJ 43