Архив УНС — Хумористичка штампа

ПРИПРЕМЕ ЗА ЖЕТВУ И ВРШИДБУ Оправка иашина у Народној Републици Хрватској

Зарреб, 19 шја ПољогаривредЈне маапишже стаииде У НР Х'l>ватса'oј ужурбано изводе лри преме еа жетву и вршкдбу. У оквиРУ овпх припрема најпре се пристул шш> тишзацрији малпипа по врста ма терепа. Ракијк раоторед маошиш по коме су поједане стакиде располагале оа десетшу и вичпе типова, поЕсазао св вао неотрак.тичаи. Велика раашва у тпповима трактора у једиој сташгци отежавала је поправку и смаљпвала могућчгост пуног коопш ћеља резервних делова у којима се епатно оскудевало. Тпшгаадијом која је већ спроведеиа у сним пољопривредиш! машинскпм стаиицама Хрватске ствсренп оу повољшгјп услови за брзо и лако Ткшрављаље мапгина* као л оа потпуно коришћење капацитета сваког трактора. Данао машивске станице располажу света са три до четирп типа, те оу радници ио радионицама у стаљу да се брзо упознају оа сваком врстом маашша, да пронађу н отклоне кварове. У иовођељу тгашгзације Главпа ди рекција пољоиривредиих машигажих стаиица водпла је рачуна и о саставу зомљжита кзо и о рељефу подруч Ја машинске станице. Пољогарчшред но машииска сташгца у Ђакову, гдв је терен тежак за обраду добила је великв тракторе типа „Олнвер 80“ п „Олгавер 90“. Велпке тракторе добИ' ла је и мапгинска станица у Наншцама на пијем се теретгу налазе гароотране парцеле поголне за пуно коришћеље трактора већег капацнтета Оним пак сташгцама на чијпм се тв риторнјама иалазе ситне .иарцеле упућепи су лакши тракгори. Машин оке стагтце које раде на терену ра еличитог рел>ефа, као на пример у Дарувару, добиле су тракторе тигаа ~Фордсои“, за брдске крајеве, а за равгапча-рске „Оливер 70“ п друге веће машшге. По евггм стаиицама у јеку ,Је огаравка самовезачица, вршгалгаца, ком

бајпа и других машгана које ће се користитп у обављаљу сгпших радова. Досада је најбољи резултат постпгла гаољогаривредпа машитгска ста иица у Слатши која је поправила 86 од сто мапшна. У мапшпокој ста пгацп у Карловцу план оправке лзвр гаеп је за 69 од ото, у Ола®онскоlМ Бролу за 47 од сто, у Белом Манастиру за 45,5» и у Вуковару за 44 од сто. Плапом је предвиђбЕо да, ое све погаравке заврше до 13 јуна. Пре ма извештајпма којпма располаже Главгаа днрекција пољошриљредио ма шштокпх станида Хтшатске овај план гастварен је до 10 маја ва 28,6 од сто. Поиравка машигаа за жетву ж врпгадбу обављата би се много боље када бн пол.оприврсдно маппшскв станице раопо.да(га.ле довољашм количинама потребиог материјала Нарочнто велшка оокуднца осећа ое у кугличиим лежајима и иожевима за коаачице п самовезачице, У меотима маљет оптерећеља користиће се дрвени лежаји којн ће се израђгавати од варепе буковипе. Главгаа дирекција утгутггла је свгам машииским стаггицама иотребне колнчше букоБиие, тажо да ово неће мгаото успоритн оправку. Недостатак дзске ткође је укаљно гтланираггн ток оправки, а,тн су ире краткот времена и оне сшгле у довољним количинама. У доса|дашллгм нринремлма мвшииа показало се да оу најбоље резултате посгнгле оне сгаиице које су иајтешље сарађивале са среским гтароднгам одборпма и масовшш 01ргапизацијама п које су м&когамалио корисгпле локалпе изворе оировтша. Тако су пол.ошривредио машииске оташце у Нашицама и Валгаову благовремепо обезбедиле иотребгае даше н обезбедпле погаравку, Машшшка ота ница у Слатпгги обезбвдила је чак п довољпу коанчгаиу дасака за подизаље шупе за вршилице. Т. В.

ДРУГИ ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНЕ УПРАВЕ САВЕЗА СЛУЖБЕНИКА ДРЖАВНИХ, АДМИНИСТРАТИВНИХ И ПРАВОСУДНИХ УСТАНОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗАВРШИО РАД

Пленум је донео занључке о будућем раду синдикалних организација Савеза службеника

Затреб, 19 маЈа Јуче је у Загребу завршио рад дру ги длепш централне управе Савеаа службеника државних, админисгративних и правосудиих устапова Ју* гославнје. У дискусији по реферату Јоваиа Поповића, сеиретара Савеза, учествовао је ндр Лео Гершковић, члт централнв управе Савеза. Говорећи о спровоћељу у живот Закона о државним службеницима истакао је ве* лику улогу снндикалне организацнје без није помоћи штје могуће остварити један тако крунал задатак. Задатак сиидикалних организашгја је да поовете витпе бриге решаиаау животиих проблема службеника месиих народних одбора и да реше шггаље њихоиог одмора, летовања. метгзи и друта Еа ттленуму су донетп закључци о будућем раду оиндикалних организацнја Оавеза службеника. Основни задатак синдиката у државпкм адми нкстративиим и правосудним устаноје да пружн помоћ органнма власти и државном рутсоводству у цнљу побољшава рада државиог уиравног апарата. Оиидикалне оргапнзације моту бпти активннје н у јачању радне дисциплине, у борбн иротив лојава бирократизма, у развнјаљу такмичарског духа међу службенитгима. Поред тога што ће синди калпе оргашгзације развитл п рад па стручном уздизању службеиика, оие ће и подизати свестран идеолошконодитички ииво међу својим чланови ма, како би се створио нов тип држав ног службеника који ће добро позиавати линију државног руководства, наше државне оргаинзапије. задатке поједннпх органа државне упгаве иаше закоие, уредбе и друто.

СА ЗАГРЕБАЧКОГ ВЕЛЕСАЈМА Задатак туризма—одмор и опоравак трудбеника

Загреб, 19 маја Покаад-јући успехе и релултате иаше прнвреде, као Једна од њених грана која се нагло развија* на Велвсајму де бпо заступљеп н нага турнзалс. Ии/вестнције за градљу п уређење хотела н одмаралишта, велики број домаћпх туриста и трудбенпка који је у прошлој годшпг посетио наше туриетичке ц&нггре указали оу јаспо на огромно ста.рање пародних власти да лепоте паше земљв служе у нрвом реду ралном народу. Све је то било маиифестовано кроз лепо уређенн туристтшки павиљон ла велесајм/у. пред којим су св лосетиоци дуго задржавали. Павпљон је био подељед па четири дела. Слике из нашнх најлеттпшх крајсва, чувених у свету, бнле су тумачи нове ствариости наших народа којнма сада V првом реду прннадају. Та је стварност сусретала посетноцв и цред самим улазпма са натнисом: „Задатак туризма одмор и опоравак трудбеника“. Видело се јасно да је 1947 године у 347 олмаралпшта боравило 128.999 доде, да јо кроз радпичка одмаралишта прошло у једној години 16.838 луди и да је „Путник“ приредно 2.377 масовнпх излета. То је биланс прошле годнне док је за 1948 годину предвнђено да ће наша тЈтистичка агеста посетнlтн 1,139.000 туриста, да ће се лодпћи 145 домова и 7 омучарских скакаоница, Иародхга уметност и домаћа радиноот, изложене у другом делу павиљона. биле оу заступљене' богато везеним народннм пошњама из евих крајева паше земље, фнном дрвепом резбаријом и кујунџиским радовима. Трећи део павиљша прпкдз^вао цутннчки и трговачкп саобраћај. Велика на зиду сликана карта Југославије, са разграна Том саобраћјиом мрежом, покзуЈе тек довршене путевв н пруге, а до ње преглед цоморскнх веза оаше трговачке морнарнде у слободној и лшшјској пловндбп. Отатистпка бродова извађених из мора и оспособл>епих за п.товидбу показује 123.560 коњских снага и 37.093 тона носивооти бродсксг Ш)остора. Ванредио укусно и прецизно израђеии су модели путиичкнх бродова „Сушак“, „Бноково“ н „Раб“ које су многи посетиоци са интересовањем дуго посматрали. Авнонски саобраћај приказао је модел путничког авиона Југословенског аеротранснорта и велнко старање да се трудбеницпма омогућп кратко н уД'Обио пуховање уз најпристуначттје цене. У заврганом делу павиљопа приКбзатп! су наши културнн к нсторп-

ски епомеиици * уметничке драгодености, које претстављаЈу ретку збирну непроцењнве вредности. Изложена макета великог дела мајстора ваЈара А-нтона Аугустинчића спометшк налим борцима Црвеие а.рмије на Батпној Скели, украсила је овај изложбеин павнљон н била предмет дивљења како наших хако п иностраних посетилаца. Утисак који Је сваки посетилац могао да до<sије прегледајући туристички павнљон јвднак је општем утиску целог Велесајма. Посетвоци су са великим задовол>ством и чврстим убеђењем напустиЈШ са.јам да ће полет наших радних маса у тградњи социјализма у следећим годинама Петољетке бнтп ове већн п сиажтшји. М. Р.

Пет хиљада странаца посетило је Загребачии велесајам Загроб, 19 маја Загребачки велесајам ноеети.то је око 5.000 странаца. Већи број овпх носетилаца иокористио је боравак у Југославији и посетио турпстичка ме ста утлавном на мору.

САОПШТЕЊЕ ГЛЉВНЕ УПРАВЕ ЗА ТУРИЗАМ 0 СНАБДЕВАЊУ ТУРИСТА Гла®на Јлтра.ва еа туриоаа! шздала Је сле.деће саотшгтеље: Према реаиетву Савезнснг мимисТарства трг<тж!o н спаб.де®ања, којв ов одаоси на таблевањо пооетилаца тур.тгстнчжих, климатсикх ц бањстгпх мсста, лосетиоии на обезбеђеном сиа.бдевапцу мпгу стзоје редовие потрошачкв картв, шдатв јгм у меоту сталнот борашша карвстити за етеаб девање н у туриоттгчкттм, тглиматскшм н бањокњм мостима ирплшком боравка у шима. Посетискци тл«ристт!чких ,к.тимаТоких м бањоких места који .-кепе да се хра.нв и користе повластшда у дптавним угостптељсгншм предузећима оба.везш-г су да дају угостител>окам тгрехвузећу у комв ће ое хратеити, оагаварајуће к.улкжс са те карте за шголпко да<на коллгко се желе у тг»м зтоститслјрком нредупећу хратгитн. У.КОЛГИIТСО потрошачтгма с обедбећешгм снаблепањпм, за врвме боравка у туршстичгким, климатаикм п багшоиим местима истекне важност редо.вне гготрогаатеке карте. оган могу добитн пову карту од меоног аднооно градокот наро>дног одбора гдв су на одмору уз предају старе већ ■и.скоргапћене карте и оверепог потрошачког уверења ва дотгапш месец од установе у којој раде. Према томе сватри посетнла.д турпстнчиснх. климатоках п бањакл.х места, ако треба да прилнком боравка у тим местпма замсњуј е потрогаачку карту, мора ггонетн к овереио потропгачко уверење од угтанове у којој радн. Потрошачн туртести по зговратзву у место етастаог боратака, корагсте до краЈа моееда непнжорпшћене кугаоне рсдоопе зтотрушачпсе карт’© добнвене од

1 меоног одаосно грааак)o(г одјбор«. у месту дде оу 6ијр4 турнии, Пршшцдшици ЈА, Упра.во држа/вие безбедlН(Очуги, Пародне мплигогје п чла.новп њиховшх породица пртлликом боргшка у туристпгчк-тш, млиматсклм и Оањстаим меотима, дабнјаће •пгрнликом пријаве борав ка од меоншх адноено граасш« иародних одбора у мвсшима гдв асе-лв хгровеСТIИ остмор лотl)|ОШlагакlу карту Г-2 за ош> лини број даиа колнисо ћв бораажга у тамо месту.

Обзвештење за посетиоце туристичких места

Загоеб. 19 маЈа УпоаооаваЈу св сри посетиотш туристичких гтеста ла без претходног рсзервисања места у државним хотелим.ч нв полазе на пут. Мвста ос. ргоерзишу у свим пословнипама „11уткшса“. Всчерњи волови пз Загреба брзи за Оплнт и путнички за Р-пјвку имају уЈутру везг ш оплнтске п ријоике лукс за туристичтса места према Југу п отошгма. 1 На железнпиким нругама Загоеб РиЈека п Загреб Оплит саобраћају сала по Једап брзи п лва путничка воза, ло:К ће ол 1 Јуна обе пруге пмати Зош по Један брзп воз у оба правца. ☆ У ОпатиЈи ће почетком месепа Јула битп отворено климатсмо морсио лечиОпо лечилиште. бивгаи санаторпум „Лакатош“ нмаће сав потребан упећа! и меото за око стотииу посетилапа. ☆ У ОловвпнЈи су ови државии хотели у туристичким клнматским местнма уврштенн у другу категогију са лнев. ном ггеном пансиона од 135 ло 180 дпнара. Јелини хотел изван категорнје Зе хотел ..Топлшгс" на Блслу.

Грчки родољуби које је аргентинска впада протерала допутовали у нашу земљу Љубљана, 19 маја У нашу земљу донутавала је ш Италије група од трггдесет и једпог гртког родољуба, које је аргентннока влада протерала оа плмером да буду ггредавл грчглгМ мопархофашистпчким злочнппима. Пасле ннтервеидије вталијалсштх демократа, омогућен је грчким родољубпма пут у Југославију која пм је указала госто прнмство. Грчки родољубн допутовалп су у Јесенице, одакле су ггретседшгку вла де НР Словеиије Михл Маринку упутили следоћи толеграм: „Ми грчкн родољуби, којд смо про* терапп кз Аргеитипе зато што смо пријатељи слободне Грчке, допутовали смо у вашу велнку слободиу државу. Том нрилшком шаљемо братске ноздраве тгретседтшку владе НР Словепије нзражавајућн највећу захвал■иоот ш солтгдарпосг и гостољубдв до

ЗАДРУЖНИ ДОМОВИ НА СЕЛУ Материјал за задружне домове у Црној Гори набављен је углавном из локалних извора

Титоград, 19 маја Радови на прииремама за изградњу задружних домова у Цриој Горп почеди су са закашњењем, због чега н-л тгихопа нзгра!дња ппје могла почетн иа време. На градилиштима 50 планом предвиђеппх задружннх домова и 9 ваипланских припреме се већнном налазе у завршној фази. КопаЉе темеља н зидање иочело је на мањем броју градилишта и то највећим делом У срезовима беранском, никшићком, тлтоградском и данплов градском. Ти срезови ујвдно су показали и пајвпше уопеха у пгииремшш радовима н У оргагшзациј-и послова иа градили.штима. Само у та четирп среза скупљено је укуппо добровољних ирилога за пзтрадњу задружних домова у вредиости од прско три н по мнлиона динара. Матерпјал за градњу задружиих домова у Црној Гори, који ће углавпом бити поднгнути од камена, набављеи је наЈвећим делом из локалних оредстава, Досада је оиремљено 11.260 кубнпх метара камена, од чега је на градилипгта иревезено 6.269, затнм велика количина песка, пегашеног креча и другог разиоврсног материјала. За дрвену п тесаиу грађу, где има могућности, користе се локалии извори, док ће ое остатак подмирнти из планске раоподеле. Пи лане у Цриој Гори обавезале су се да ће прековремено радити па прииремаљу тесаие грађе за задружне домове Тнтоградског, Цетињског и приморскпх срезова чиЈе су могућиости за палажење дрвеног материјала слабе. Поруџбина цемента за првн квартал ове годипе ггримљеиа је, али се још увек да градилиштима' осећа озбиљна оскудица у том матерпјалу за којим се. откако је па разпим странама почела изградња з пг дружиих домова, појављује све већа потре<ба. Према досадашњем стању пршгремних радова иредвиђа се да ће изградња домова на свим градиЈгаштима Црне Горе почети до почетка идућег месеца. Узроцн закашњења ирииремпих ра дова и почетка изградње задружиих домова у Црној Гори настали су у глаlвном због слабог цада миогих сре ских и месних уирава за градњу задружпнх домова., којв ое иису осећале довољно као оператившг рукоВOДИOIЏI на терену. Тако су на тптамер у Которском срезу, због слабе организацнЈе и иезаузимљивости Сре ске и месних управа за градњу, припреме за подизаљв задружних домова почеле да ое врше тек сада. Педовољиа, шитрола Главие уираве за градњу, коЈа се поЈачала тек у последње време, такође јо утицала на слаб рад. Оарадња уирава за градњу И масовинх оргапизација па терену исто тако Је педовољиа, тгри чему сс парочито осећа слаба иомоћ сипдпкалхгах оргашгзација које су досада учествовале само у мањим и без довољно плана припремљенпм акција-

У многим местима радови су задоцнили због слабог , заузимања управа за грађење

ма. Због те слабе сарадтвс јт оргагга* зације рада досада шце одржан ниједан од нредшђених курсева, » курс за зндаре задружних домова који је недавно требало да св одржи, отказаи је, јер јо послат недовољан број учесиика. Добар успех постигнут је на тро« дкевним семинарима за руководиодв среских уирава за грађење задрујклих домова. на коЈима је објашњен начин руковођења радовима ЖА градњи. Најслабнја с. ' оа чит ве ажцпје на подизању задружннх домова _јв непотпуна и недовољна евидендијд. Извесни срезови као Колашински, Которски Херпс н осски. Бар л ки и Пљеваљски скоро уонште пе доставл.ају податке. II поред свнх ових недостатака иа терену су, залагаавем сеоског стаио-в-ништва на- многим меотвма посгигнути успсшни рсзултати. Помоћ мас вних организација је знатна, тако да оу до почетка овог меседа фроиговди дали иа градилиштима зкдружних домова 60.372 добровољна радна чаоа, чланови Народне омлаг дине 49.651 и чланиде АФЛх.-а 22.021 дсбровољии радни час. Омланииска радна бригада 1 месног одбора Враћеновићи у Нпкпшћком срезу прва јв организовала лог рски живот бригадпсга на градилпштима задружннХ домова и 609 љештх чланова дало је ов,от месеца 4.474 радна чаоа, оовојивши месечну прелазну заставицу Земаљсвог већа Народне смланине Црне Горе. И друге бригаде за ш> моћ изградњн залружних домова ночињу да корнсте искуства и органпзације рада ове омладштске бригаде. Прпмер савадње градског н сеоског стаповтшпгтва пвужа фповтовска бритада Апдрпјевидо која помаже изградњу задружннх домова у селима Мосту Бандовића, Трепчн и Мурину. Осамдесет бригадиста фроитовске бригаде учествовало је већ у кспању темеља задружног л г '"' у Мосту Бандовића, В. Т.

У Ланкову код Радовљицв 42 дана поилв почетка радова отворен задружни дом

Јеоениде, 19 маЈа Четрдесст два дана посде ночетка ра« дова, отворсп је у Ланкову код Радовљнце први задружнн дом у Јесеннчком срезу. Прослави отварања дома приоусхвозали су претседник Задружпог савеза Словеиије Макс Крмељ, прстставннци народпе власти и масовних организација, Среска управа за поднзање задружних домова поклонила је дому 45.000 динара и радпоапарат, фабрика лаиаца модеран плуг, а Срееки пословни савез дрљачу. Разне установе и организације поклонпле су дому велики број књига * других ствари. Прплпком отварања дома подељепе су градитељима дома четирн златие, пет сребрпнх и 15 бронзаних значки.

ТРГОВИНА ПО ВЕЗАНИМ ЦЕНАМА У свим срезовима НР Србије почео откуп вуне

Ови- срезовж у НР Србији почели су са откупом вуне. Откуп со врши преко орескнх хшсловних оавеза и месних задрута и досада је кароппто у ужој Србши .дао добре резултате. Поједннп срески пословни савези п месне задруге нпсу поклонпли довољ по пажље организацији откупа тако да пословп опоро одмппу- На другој страии већи број срезова иостигао је у оп;упу вуне одлнчне резултате. Наротито су се пстаклн срезоши Власотинанки, у коме је у времену од 1 до 15 маја откуиљепо око 26 од сто, Прпбојски 15 од сто, Тамнавски 14 од сто, Царпбродски 13 од сто и дртгн. Слабо је органнзоваж потшс оваца и припреме за отктп у Војводинн а иаротито у БачкоЈ и Орсмт. Због тога је п откуп вуне почео са закашњељем, На Космету још лије потво огкун вуне п ако су спроведене ове припреме. Срез кумановски предњачи у откупу стоке и сточних производа у НР Македонији К.уманово, 19 маја Откуп стоке и другшх живопгах на мирпица у Срезу кумаповском у првој половтгаи месеца ма|а показао је добре резу.лтате. Откупљено је проко 60.000 кнлограма стоке за клатве, и веће колпчние масти, сира, јаја н ттретЈО 65.000 жилограма жтггарица.

Као резултат добро органвдованв трговачке мреже у овом срезу снроведепа је орраннзација редовног сна<s девања деце н болесника млеком. У откупу пољопривредних производа учествује велики број сеоских задруга. Најбоље успехе показују задруге у селима Страцин, Одах н Об,такце. Благодарећи активностн откупних станица становинштво, мензе, дечЈн домовн и инхерцати рсдовно се сиаб девају гарантованим следоваљем меса.

Срезови Бели Манастир, Валпово и Доњи Михољац најбољи у откупу стокв у Славонији и Барањи Оснјек, 19 маја Огкуп крутге и снтне стотсе на подрпју Славоније п Бараље тече по плаиу. Најбоље резултате показали оу срезови Бели Манаотпр, Валпово п Дољи Мпхољад. За првих месец и по дана у Беломанастирском срезу откупљено је близу 19 вагопа меса чиме је план откупа премашен за преко 20 од сто. У Срезу валповском откупљено је 112 комада говеда, 410 теладд и преко стотнну грла сптнс стоке за клаље. Плап откупа преба.чен је за 25 од сто. Произвођачи ореза Жупаља продали су преко 11 вагона меса пв везатгнм ценама.

ПОЛИТИКА. 20 мај 194«