Архив УНС — Хумористичка штампа

kako se vojevalo

KUVAR I TENKOVI Kad su partizani prvi put napali Banjaluku, sastala se negde iza ponod dvojica kuvara dveju susednih četa, sede pored kazana i daju „prognoze" o ishodu bitke. Odjednom se u daljini začu neko zvrjanje. Vide tenk! uskliknu kuvar Jovo i podiže glavu. Uh, gde, gde?! skoči kuvar Đuro i prestravljeno se zagleda u pomrčinu. Kako gde? Eno ga, čuje se pred gradom! mirno objasni Jovo. Pa tako, brate, kaži! smiri se Đuro. Reci, „Cuje se tenk", a ne „vide tenk!" Ja sam več mislio da je tu ispred nas. TELEFONSKE VESTI Kada je Druga proleterska u februaru 1943 godine, na putu za Imotsko, oslobodila Posušje, zatečen je u opštini potpuno ispravan telefon. Komandant jednog bataljona ne bude lenj, pozove ustaško zapovedništvo u Mostaru. Odande se, promrmIjavši svoje ime, javio ustaša, a zatim nabusito zapitao; Sta želite, ko je tamo? Partizani su ovde, vrag ti babin!... I ako dozvoliš, želim da ti javim da je Posušje ovoga časa palo u naše ruke! Ustaša je slušao zapanjen, a zatim je, uverivši se da zaista govori sa Posušjem, osuo bujicu psovki, preteći da če odmah poslati tamo ceo ustaški garnizon iz Imotskog i italijanske avione. I dok su se svi grohotom smejali, jedan dobaci u telefon; Slušaj, brajko, nazovi ti nas sutra u Imotskom, pa da nastavimo razgovor, a sada nemamo vremena. Sutradan uveče oslobođeno je i Imotsko.

PUŠKOMITRALJEZ NA ZAJAM U opštoj akciji na Kalnički partizanski odred ujesen 1942 godine, ustaše su postavljale zasedu u gotovo svim selima Hrvatskog Zagorja. Tako je jedne noči komandant odreda Mate Jerkovič, koji se kretao s jednim bataljonom, naleteo na zasedu. - Stoj! Ko ide? povika ustaša. Druga satnija - odgovori smesta Mate Jerković. Bojni zov? ponovi ustaša. Hajde, ne zadržavaj nas! Dolazimo pravo iz Zagreba, da bijemo partizane. Za vreme toga dijaloga Kalničani se nisu zaustavljali, a zabezeknuti ustaša samo potvrdi; Hajde prolazi! Tek najednom, pošto mu se šarolikost partizanskih uniformi ipak učini sumnjiva, on upita: Pa kako ste to obučeni? - Malo smo se maskirali odgovori Mate Jerkovič. A, da, pa i mi to često radimo dodađe brzo ustaša, da ne bi ispao glup i neupučen u tu „taktiku". Mate Jerković pusti da svi partizani prođu, pa onda i sam krene. No najednom zastade i priđe puškomitraljescu ustaške zasede. Kog vraga če ti ta strojnica ovde? reče mu on drsko. Daj nama za nočas. Hočeš mi je vratiti ujutro? Hoču, odvrati Mate Jerković glasom koji nije dopuštao sumnju ■ — kako da neću! —pa nabaci puškomitraljez na leđa i požuri za jedinicom.

Cetvrta rubrika Kako si stupio u partizane? upita personalac Petra Petroviča. Dobrovoljno, mobilisan ili zarobljen? Niti dobrovoljno, niti zarobljen, niti mobilisan odgovori Pero. A da kako? začuđi se personalac, pošto nije imao četvrte rubrike. Dobro, reče Pero, ja ću ti ispričati, pa ti stavi kako znaš. Jedno veče dođoše k meni deset partizana. Kako dođoše, narediše mi da nosim ranjenika u jedno selo udaljeno od moga dva sata hoda, a žena da spremi večeru, ako što ima u kući. Bilo je kasno u noć kada sam se vratio. Cim stigoh, reče mi jedan od partizana: „Sada češ sa sanitetkom donijeti malo slame, da prenočimo." I to uradim. Cim smo to svršili, reče mi jedan postariji partizan da nahranim konje u intendanturi. Kad se vratih kuči, mislio sam da je za tu noć sve gotovo. Taman počeo da večeram, eto ti jednoga, pa če meni: ~A-nu, večeraj brže, da ideš da melješ kukuruz na žrvanj." Ostavih па to kašiku i rekoh; „Druže, biste li vi mene primili u četu? Primiše me i dadoše pušku. Eto, tako je bilo, pa ti sad vidi šta češ zapisati.

BLAGO NEPLIVAČU Sproleća 1944 godine trebalo je da se Vice Buljan i Pavao Krce barkom prebace iz jednog sela na obali Jadrana u drugo. More je bilo nemirno. Pred ulazak u barku zapita Vice: Pavo, znaš li ti da plivaš? —Ne •- odgovori ovaj. E, blago tebi, ti ćeš' bar odmah potonuti... a ja treha da se izmučim, pa tek onda... PITAJTE KONJA Ujesen 1943 godine Treća krajiška brigada čistila je neko vreme teren od četnika između Mrkonjićgrada i Banjaluke. U jednoj borbi zarobljen je i konj četničkog vojvode Uroša Drenovića. Borac Vinko, Dalmatinac, dobio zađatak da konja odvede u našu pozadinu. A kako u Vinkovom selu nema konja, on pomisli da je konj krotko i mirno živinče kao magare. Zato otseče jedan štap, i ne stavljajući uzde, uzjaha konja i obode. Konj jurnu kao strela. I umesto u našu pozadinu okrenu pravo prema četničkom streljačkom stroju, a Vinko niti je mogao da ga zaustavi niti da promeni pravac. Vinko, gde ćeš? povikaše. A Vinko u strahu, naravno, ne misleći ni na kakvu šalu (kome bi u takvoj situaciji i bilo do šale?), isprekidanim glasom odgovori: Asti gospe, аГ ja znam di ću, pitajte konja!... Svi su mislili da je sa Vinkom svršeno. Međutim, konj je projurio kroz četnički streljački stroj tako brzo da su četnid pomislili da je to neki njihov kurir. Kod jedne pojate Vinko je nekako zaustavio konja, sjahao, zavukao se u pojatu i tu dočekao naše borce koji su naskoro naišli goneći razbijene četnike.

(1г zbirbe Ž, Mlhailovića)

neugašene varnice

(Iz Antologije epigrama i epilaja, od Mladena Đuričića) KNJIŽEVNOST 1 SPISATELJI Književnosti ta šta ćemo Jedno drugo kriviti? Nit možemo mi od tebe Nit ti od nas živiti. Ljuba Nenadović MLADOST I STAROST Šta је mladost, šta је starost, Ko bi mogo da se seti? U mladosti pamet је u ž e n i*, U starosti ž e n a u pameti! * U originalu vrlo grub izraz

epigrami

TREČI GROB Vuk је imo groba dva, Sad mu treći grozi, A taj treći kopaju Novi filolozi.

Milorad Mitrović

FIZIOLOŠKI PROCES U svakome vinu Ima nešto vode; Kod običnih Ijudi Sve to na znoj ode. Kod nekih poeta To drukčije biva: Tu se voda svekolika u pesmice sliva.

MARKOVOM ŠARCU Ta Srbina nigde nema Koji za te čuo nije; S oproštenjem копј si pravi, АГ si steko besmrtije.

gde je istina? Ljudi vele da је istina u vinu, 1 ja ću potpisat Tu istinu njinu. АГ i laž je blizu Übila je tama! Ona s’ često nalazi U nazdravicama.

Jovan Jovanović Zmaj