Архив УНС — Хумористичка штампа

kulturni život

na pedesetofestivalnicu Punite čaše, drugovi! Pesmu ovamo! Rodili smo se pedeseti put, festivalnicu slavimo, pedesetu, теkordnu za ovaj srez, za republiku, more, nije šala, govore dajte, radno pretsedništvo, dela pohvalnice, nagrade, za šta smo se borili, ko će u žiri, ekspeditivno samo, da ne počne pedeset prvi festival a mi još nismo ni pedesetofestivalnicu proslavili. Dakle, ko traži reč? Niko, zar? Čekajte, bre, s tim predjelom, ostavite шеsta i za drugo. Nego, šta htedoh reći? Da, ovaj, treba biti samopregoran, žrtvovati se, dati sve od sebe, i ovde na proslavi, kao i na takmičenju, festivalu, svuda i u svakoj prilici. Drugovi, da kažem, biću kratak, samo da se potsetimo, da pomenem blistavu prošlost, pomenula se, ne povratila se, to jest, pardon, mi ćemo od naše prošlosti napraviti budućnost. Drugovi, kolege, glumci, umetnici, sećate se našeg početka, našeg začetka? Рге rata, braćo, čamili smo u ovom našem gradu, koji je od 18.629 žitelja imao 125 opančara, 14 učitelja i profesora, 81 kazandžiju, 1 novodošavšeg lekara, koga je trebalo oženiti, 211 budućih narodnih poslanika, 101 raspuštenicu, 58 fijakerista, 1.710 kućevlasnika, 18 babica i nijednog glumca, nijednog. Tako je to bilo. Prazan grad, pustoš, indolencija.

Како је jedan pesnik otvorio dušu pred učenicama XXX ženske gimnazije u Beogradu

I onda, tek što je prošao rat, pojavila se grupa, grupica, nekrštena, zvali su nas i „dramsek", i ~kultgrup“, i ~umpoz“, i ~oni mangupi", i „lezi ’lebu", i kako je ko stigao, a mi smo primali vence i pohvale, i odbijali napade i podvale, i ostajali čvrsti, i držali se sistema Stanislavskog kao pijan plota, secovali smo, brate na perspektive. Počelo je nas 16, od toga 14 talentovanih, 1 genijalan, a 1 je neizlečivo mucao. Obično je donosio pisma na poslužavniku, tek doprinosio je našim uspesima, koji su se nizali kao đinđuve primadone drugarice Simke. Bili smo „četa mala, ali odabrana", što гекао Mažuranić u svome ~Osmanu“. A onda podmladak. „Kroz kvantitet kvalitet, naš će biti ceo svet.“ I svet je postao naš. Pozivali smo na takmičenja, odlazili na gostovanja. Naš bilans, drugovi: 111 putovanja, 86 nagrada i prelaznih zastavica na 92 takmičenja, 33 pohvale na 50 festivala, seoskih, sreskih, gradskih, međugradskih. Naš intemi rad: 1.129 radnih sastanaka sa 5 različitih tema, 2.189 diskusija o stanju u našim pozorištima i nepravilnom rasporedu glumaca, 941 polemika o reporterskoj politici našeg sreza, kao i ostalih srezova, slabijih od našeg, 480 savetovanja, 326 razgovora o našoj književnosti i izdavačkoj delatnosti, koja nesocijalistički zapostavlja pisce iz unutrašnjosti, u čije redove spada i 12 dru-

Dušan Dragović

Raka Rakić, ovdašnji Hamlet, održao je sledeći govor na proslavi pedesetog sreskog jestivala.

gova iz našeg kolektiva, koji sada, posle puta posutog lovorima, ružama i trnjem, broji 364 člana, od kojih 239 glumaca statista, horista, prvaka i primadona, 99 sekretara, čuvara, biletara, suflera, 3 vrsna književnika, na koje smo svi ponosni, osim one druge devetorice, 13 krojača, dekoratera, vlasuljara, električara i 1 reditelja, kome plaćamo mesečnu kartu da dvaput nedeljno dolazi iz glavnog. grada. _ Drugovi, pravo je i pošteno, a i krajnje je vreme, da se organizuje jedna tumeja po inostranstvu. Ne turneja radi provoda, nego radi razmene iskustava: čekaju nas raširenih ruku drugovi i drugarice u inostranstvu, koristilo bi to njima, a i nama. Svakog dana slušamo: „beogradski Hamlet bolji od engleskog' 4 , „pariski glumci oduševljeni beogradskim glumcima“, „beogradski reditelji majstori za klasiku“, „snima se nova verzija Prohujalog sa vihorom, režija beogradskog геditelja"... Pa dobro, drugovi, i mi konja za trku imamo! Dokle ti Beograđani? Sačekaćemo mi pedeset prvi festival, pa da vidimo ko je bolji, oni ili mi. Pokazačemo celom svetu umetnost iz prve ruke, prima gluma bez kobajagi. Svetu treba pokazati kako je kad glumac plače: rida kao da mu je sve pobijeno po kuči; kad se smeje u trbuhu kao da mu se kenguri igraju; kad se bije ima sve da pršti i modrice da ga išaraju; a kad padne mrtav ■—• majka da mu u publici zakuka. To ti je scenski realizam! Drugovi, pošto vidite da smo prevazišli i same sebe, hteo bih da izađem sa jednim konstruktivnim predlogom. Ргеdlažem da našu jubilarnu večeru ргеtvorimo u radnu konferenciju, da izaberemo organizacioni odbor i da mu poverimo pripreme za ovogodišnje letnje igre u našem gradu. Kad smo već odmakli, treba nastaviti napred, pa kuđ puklo da puklo. Dosta sa morskim letnjim igrama, dajte malo kopnenih igaга, i mi imamo leto, imamo pitku vodu, nadajmo se da neće udariti kišurine pa da hotel prokišnjava. Nema problema, drugovi! Nama su letnje igre potrebpe kao ’lebac, da bi naši kvaliteti došli do punog izraza. Ne sme se stati na po puta. Sto više takmičenja, tumeja, festivala, kamevala i letnjih igara! Ja toliko, a sada pređimo na stvar.

14