Архив УНС — Хумористичка штампа

како razlikovati dob rе ljude

(Nastavak sa 11 strane) On je Srednji Covek objasni Katberd Ijubažno. Ako počne rđavo, on završava dobro; ako počne dobro, on završava rđavo. : A šta će ovaj da učini? Vidiš li kako se podrugljivo ceri i kako je neobrijan? upita moj sin. Da. E, pa film tek što je počeo, tako da če taj čovek dobro da završi i pomoći će Dobrom Coveku da povrati renč Njenog oca. Kako možeš da budeš siguran u to? upitah. Katberd me hladno pogleda: Pa on ima siv šešir, zar ne vidiš? A sad nemoj više da pričaš. Treba da počne potera. -K- vr vr Eto, to je bila ne samo oštra, prava kritika čitavog jednog oblika umetnosti nego u izvesnoj meri i samog života. To je učinilo dubok utisak na mene, jer je ovo jednostavno objašnjenje bilo upečatljivije nego televizija ili „vestern". Docnije sam ispričao Katberdovu kritiku svome prijatelju producentu, a on me upita: Da li si ikad video Makartija na televiziji? Svakako. Seti se samo, reče moj prijatelj on se ceri i gleda podozrivo. On je grub, ima ružan smeh i uvek izgleda neobrijan. Jedino što mu nedostaje, to je crven šešir. Makarti je Rđavi Covek. Ko god ga je video na platnu, poneo je taj utisak. On je Rđavi Covek, a Ijudi ne vole Rđavog Coveka. Možda nemam pravo, Ali tako mislim. On je gotov. Idućeg jutra za vreme doručka upitah Katberda; Da li si kad video Makartija na televiziji? Naravno odgovori on. Da li je on Dobar Covek ili Rđav Covek? Rđav Covek odgovori Katberd i zagrize breskvu. I znate li, rekao bih da je to zaista tako jednostavno.

Džon Štajnbek

... brzo smo se razišli po pitanju dnevnog reda

seminar benderovaca

(Nastavak sa 1 7 strane)

Тек što је proučio psihologiju, doktor podnarednik je shvatio šta je to granična vrednost jednog proizvoda. Da bi se sistematski svarila osnovna znanja, poklonici Lojda Džordža morali su, zajedno sa Austrijancem Bem Baverkom, da se upute u žarku Afriku i na saharskom pesku uvide da jedna čaša vode vredi koliko i zlatno tele, ili da idu na Monmartr i čuju izreku Henrija IV da ceo Pariz vredi ni manje ni više nego koliko jedna služba božja u crkvi Notr-dam. Kao u snu, bivši veliki kombinator je slušao koliko je potrebno znanje više

matematike u cilju funkcionalnog određivanja vrednosti i funkcionisanja funkcionalnih finansija, Prvi put je Ostap čuo za analizu „input—autput“, novo dostignuće ekonomske nauke, po kome se najzad može tačno odrediti kud ide svaki groš kolajući iz jednog sektora privrede u drugi, pa čak i iz levog džepa u desni. I mada profesor Kamenson iz Mančestra tvrdi da se tek udaraju temelji ovoj analizi u Engleskoj i Americi i još vrše apstraktno-teoriska razmatranja, predavač je objasnio da se, po mišljenju pitagorejaca i epikurejaca, ova analiza može brzo usavršiti u našoj zemlji samo ako bi se tim starim ekspertima poverilo rukovođenje privredom. Јег, dragi slušaoci, naši epikurejci su uspešno savladali teorije Sumskog Petra, Naftaliona i Robinzonke i korifeja lozanske i ausbriske privredne misli, kao i londonske „scool of economics“. Veliki kombinator i navigator ~Ant: lope“, koji je u pauzi pročitao u dnevnoj štampi članak o muškom klimakterijumu, osetio je prvi put nemoč pred velikim tajnama privredne kombinatorike. I umesto da iziđe na govornicu i zablista u klasičnom sjaju, on se osetio sitan i staromodan. Saslušao je referate, uneo u notes dragocene savete, koji će mu možda pomoči da pregura starost, i polako se izvukao iz dvorane, da bi malo docnije na tuđem čamcu nostalgično zaveslao mutnim Dunavom, ne videći nijednog razloga da maestralno objavi: „Led je kr'enuo, gospodo porotnici!" Nešto mu je u duši bilo zaleđeno. I niko nikada neće saznati da se među kursistima na Padinskoj Skeli nalazio i bivši veliki kombinator Ostap Bender.

Homo Economicus

Dnevni red: Godišnji izveštaj o radu —• Izveštaj nadzornog odbora .. Zajednički ručak i veselje

jezik mog sina

(Nastavak sa 5 strane) A s mojim dobrim startom bilo je svršeno još pre osam godina, onih dana kada se ovaj moj kritičar rodio. Sedam dana i tri i po kile imao je on kad sam ga u naručju nosio na vakcinisanje u bolnicu. Trebalo je da pređem tramvajsku prugu i dugo sam pogledao lijevo i desno, ne smijući da se, s onom živom, toplom grudvom na rukama, ргеbacim ргеко pruge i široke, prometne ulice. Dotad sam bezbroj puta slobodno i smjelo prelazio, a toga trenutka bio sam kao oduzet. Prilazi on česmi, a žena šapuće: —• Nešto junačko, borbeno. Donosim iz sobe zbirku narodnih pjesama i čitam sinu o Marku i Musi. Od dobrijeh konja otskočiše ščepaše se u kosti junačke i p ognaše po zelenoj travi. Da on ne izvata Marka na brzinu? brine se moj sin. Dan teče, kosti krckaju. U Muse je pjena samo bijela, a u Marka bijela i krvava! Marko najzad pada i Musa mu na prsi sjeda. Znao sam ja to! kaže moj sin. To je treća runda, a šta je sa sudijom? Ducko naš, jedinac naš, drugi osnovne! Gojko Banović

30